|
Ima li života van planete Zemlje, pitanje je koje zaokuplja čovečanstvo od pamtiveka. Neidentifikovani leteći objekti (NLO) za neke su znak da takav život postoji; drugi pak pokušavaju da pojavu takvih objekata na nebu objasne racionalnim razlozima.
U najvećem broju slučajeva, pojava NLO može se objasniti racionalno. Međutim, kada NLO vide ljudi kao što su vojni piloti, i to veliki broj njih u istom trenutku, stvar može da postane ozbiljna.
U emisiji „Na nišanu Miroslava Lazanskog“ bivši komandant Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva, general Zvonimir Jurjević, ispričao je uzbudljivu priču o sopstvenom iskustvu iz 1975, kada je bio komandant 172. avijacijskog puka na aerodromu Titograd (današnja Podgorica).
Ovaj puk je bio nastavni puk za strane pilote i imao je znatno više sati naleta (12.000 sati naleta godišnje) od ostalih jugoslovenskih vazduhoplovnih pukova, koji su imali oko 2.000 sati naleta godišnje.
Prvi susret sa NLO piloti Jurjevićevog puka imali su početkom januara 1975. prilikom noćnog letenja. Te noći, kaže Jurjević, NLO se infiltrirao u poredak aviona.
„On je izgledao kao svetleća kugla, jako vidljiv, možda desetak puta jačeg svetla od najsvetlije zvezde u to vreme. Bela svetlost menjala je svoj spektar, od bele, žute, svetlocrvene do narandžaste i nazad. On bi se javio iznenada, odnekud. Namerno je na sebe skretao pažnju, jer nismo znali odakle je dolazio. Odjedared bi se našao u postroju naših aviona“, priča Jurjević.
Karakteristično je, nastavlja Jurjević, da se objekat uvek pojavljivao 50 minuta od početka leta. Komanda puka pomerala je vreme poletanja aviona, ali objekat se pojavljivao uvek u isto vreme — 50 minuta posle poletanja aviona.
Jurjević je prvi put namenski poleteo da presretne objekat 25. januara. Tačno pedeset minuta pošto je pao mrak, objekat se pojavio u rejonu Cetinja. Kada je Jurjević pošao prema njemu, objekat se pomerio prema Budvi i nestao. Danima su trajale „žmurke“ između pilota 172. puka i NLO. Svakodnevno je pisao izveštaje komandi vazduhoplovstva u Beogradu.
Jedne nedelje Jurjević se odlučio na iznenadno poletanje četiri aviona. Dva su poletela odmah, a dva je trebalo da polete kasnije u zone Budva i Nikšić, uz radio ćutanje. Na ovaj korak Jurjević se odlučio kako bi proverio da se ne radi o špijunskim aktivnostima, jer je sumnjao da je moguće da izveštaji o planovima letenja negde cure.
„Samo što sam ustabilio let, negde iznad Cetinja, na oko 3.500 metara, blesnu svetlo iznad Budve. A vidi ga i Maček iznad Nikšića. Naredim mu da ostane iznad Nikšića. Našao sam se u kursu paralelno sa jadranskom obalom i pokušao sam da mu izmerim daljinu. Izmerio sam da je udaljen 10 kilometara. To je bila daljina do koje on dozvoljava da mu se priđe. Letim duž obale, smanjim brzinu na minimalno. On je na istoj daljini. Dodam gas, on je na istoj daljini. Prati moju brzinu i uvek smo na istom odstojanju“, opisuje Jurjević susret sa NLO.
Radarska stanica na Prevlaci nije opazila objekat, koji je, kako Jurjević kaže, ponekad imao, a ponekad nije imao radarski kontakt. Jugoslovenski radari opaziće objekat dva dana kasnije, kada su iz Beograda došli stručnjaci i dva supersonična MiG-21.
U komisiji su se, između ostalih, nalazili i najveći jugoslovenski stručnjak iz oblasti kosmonautike Milivoj Jugin, kao i general Kovač, stručnjak JNA za nepoznate letelice i elektronsko izviđanje. Ni „migovi“ svojom maksimalnom nadzvučnom brzinom nisu mogli da stignu objekat, tako da je to što se događalo iznad jugoslovenskog neba ostalo nepoznanica do danas.
Jurjević je na kraju naredio svojim pilotima da ignorišu objekat koji se poslednji put pojavio 12. februara 1975. iznad samog aerodroma.
„Spremao sam se za poletanje, sedao u kabinu i kako sam se vezao, blesne mi ispred i ide pravo prema aerodromu. Na aerodromu je tada bilo oko 150 ljudi. Svi su uglas dreknuli. Ja ga gledam i pravim se da ga ne vidim jer sam naredio da ga ignorišemo. Skoči komandir eskadrile na stepenice: ’Eno ga!‘. Rekoh, ja ne vidim ništa, pravim se lud. Objekat ide i tačno iznad aerodroma, tada i nikada više“.
Kada su odlučili da ga ignorišu, objekat se više nikada nije pojavio, kaže Jurjević.
Prihod u Srbiji od kongresnog turizma 30 miliona evra
Lepenski vir nismo nominovali na listu Uneska!
Vučić ponudio porodici Nuri da ostane u Srbiji
Hrvatska: Dvocifreni rast turizma, iz regije najviše građana BiH
Velika rudna riznica Srbije
Univerzitet u Beogradu među 300 najboljih na svetu
Muzej Eparhije temišvarske - borba između vekova i večnosti
Srpsko kraljevsko i državno ordenje na online rasprodaji
Mladi u Srbiji razočarani i nepoverljivi
Pedeset godina od otkrića Lepenskog Vira
RS: Voz zvani život kasni neograničeno
„Nemanjići“ – U potrazi za izgubljenim mirisom
Od snimanja block-bustera u Hrvatskoj – 200 milijuna eura
Žrtvovanje Tašlihana vrhunac uništavanja Sarajeva
Novi Teslin muzej na mestu stare centrale
|
