Na Beograd i Prištinu biće izvršen snažan diplomatski pritisak da u naredna tri meseca, tačnije do juna, postignu dogovore oko pitanja zacrtanih u kosovskoj agendi, potpišu sporazume, pa čak možda i parafiraju ”papir” o normalizaciji, odnosno dobrosusedskim odnosima.
Kako saznaju ”Novosti” u vrhu briselske diplomatije, ambicija visoke predstavnice EU Ketrin Ešton je da se ceo ovaj posao zaokruži do samita Evropskog saveta krajem juna, kako bi bavljenje srpsko-kosovskim slučajem prebacila na sektor za proširenje, odnosno kabinet Štefana Filea.
Sporazum o dobrosusedskim odnosima prvi su, kao jedan od uslova za napredak u integracijama, lansirali poslanici Bundestaga, prošlog septembra. Taj uslov ne stoji ni u jednom zvaničnom dokumentu EU, kada je reč o integracijama Srbije. Međutim, Eštonova i njen tim voleli bi da i na taj način stave tačku na posredovanje u dijalogu, i da se od trenutka dodeljivanja datuma, otvorena pitanja na relaciji Beograd - Priština rešavaju kroz proces pretpristupnih pregovora.
Očekivanja Brisela su da u narednim mesecima bude održan bar još jedan ili dva susreta na najvišem nivou, između predsednika Srbije Tomislava Nikolića i predsednice privremenih prištinskih institucija Atifete Jahjage. Paralelno sa tim, premijeri Ivica Dačić i Hašim Tači, trebalo bi, takođe u dve do tri runde dijaloga, da postignu dogovor oko telekomunikacija i struje, načnu rešavanje problema severa i obezbede primenu svih do sada postignutih sporazuma.
I sam premijer Dačić je kao glavnu temu sledeće runde dijaloga naveo paralelizam institucija, odnosno pronalaženje rešenja da one postanu prihvatljive i za Prištinu i za Srbe na KiM. On je susret Nikolića i Jahjage ocenio kao značajan korak napred i još jednom naglasio da državni vrh vodi zajedničku kosovsku politiku.
Kako kažu naši izvori, u tom slučaju, Srbija bi u junu bila ”nagrađena” datumom pregovora, koji bi najverovatnije počeli u decembru ili martu sledeće godine. Ovakav scenario dodatno bi ”poguralo” i potpisivanje sporazuma o dobrosusedskim odnosima, na kojem će Brisel, bar nezvanično, insistirati u narednim mesecima.
U kabinetu potpredsednice Vlade za evropske integracije Suzane Grubješić kažu nam da nema novih uslova za dobijanje datuma, pa samim tim ni zahteva o nekakvom krovnom sporazumu sa Prištinom.
Predsednik skupštinskog Odbora za KiM Milovan Drecun kaže za ”Novosti” da za Srbiju nije sporno da se sve što se dogovori i verifikuje, ali samo pod uslovom da se taj sporazum ne parafira između dve nezavisne države:
- Možemo potpisati sporazum samo ako je on sa privremenim institucijama u Prištini. Ako Albanci nastave da insistiraju da je to dogovor dveju republika, od toga nema ništa.
Drecun očekuje da Brisel i Vašington pokušaju da uozbilje Prištinu i Jahjagu, da prestanu da se ponašaju neozbiljno, sa propagandnim nastupima, usmerenim samo albanskoj javnosti, jer onda susreti i dijalog gube svaki smisao.
Milica Delević, predsednica Odbora za evropske integracije, kaže nam da zahtev nemačkih poslanika o ugovoru o normalizaciji odnosa još nije postao i zvanični stav EU, bar ne u ovoj fazi integracija.
Oliver Ivanović, bivši državni sekretar u Ministarstvu za KiM, očekuje da će pritisak Brisela da se dokument parafira rasti kako se bude odmicalo sa pristupnim pregovorima sa EU.
KALENDAR DOGAĐAJA
19. i 20. februar - nova runda dijaloga Dačić - Tači
20. i 21. februar - Vučić pred poslanicima Bundestaga
14. i 15. mart - Evropski savet, bez odluke o datumu
16. april - objavljivanje izveštaja EK o napretku
23. april - šefovi diplomatija EU razmatraju izveštaj
27. i 28. jun- Evropski savet odlučuje o datumu
SRBIJA ZASLUŽILA DATUM
Odbor za spoljnu politiku Evropskog parlamenta usvojio je u četvrtak Rezoluciju u kojoj poziva Evropski savet da Srbiji dodeli datum. Jelko Kacin, izvestilac EP za našu zemlju, kaže za ”Novosti” da je rukovodstvo Srbije delima, a ne samo rečima, pokazalo da je posvećeno rešavanju kosovskog problema. - U ovom trenutku je ključno da Srbija dobije datum. Posle svega što je uradila, i susreta Nikolić - Jahjaga, Srbija je to zaslužila.
