Samit EU: Da li je moguć plan B za izbegličku krizu?

izvor: euractiv foto:                                                                                             17.02.2016

Austrija, koja je odlučila da pojača kontrolu granice, čini se da kao i njeni susedi u istočnoj Evropi ne očekuje mnogo od evropskog rešenja za izbeglice na kome insistira Nemačka. Pristalice radikalnih mera za zaustavljanje priliva migranata nastoje da uoči samita EU u Briselu izdejstvuju i "plan B", odnosno mogućnost zatvaranja grčke granice sa Makedonijom, dok Berlin pokušava da okupi zemlje oko politike podele tereta prijema izbeglica unutar EU i saradnje s Turskom. Pod pritiskom da poboljša kontrolu spoljne granice EU, Grčka je uoči samita koji će se održati 18. i 19. februara saopštila da je, kako je traženo od nje, pripremila većinu prihvatnih centara za prijem i registraciju izbeglica.

Austrija je saopštila 16. februara da će uvesti opštu kontrolu na 12 prelaza na granici sa Italijom, Slovenijom i Mađarskom da bi se "usporio" ulazak tražilaca azila. Ministarka unutrašnjih poslova Austrije Johana Mikl-Lajtner rekla je novinarima da će vrste kontrola biti različite i da bi mogle da uključe ograde slične onoj ogradi dugoj četiri kilometara na južnom prelazu Spilfeld/Šentilj sa Slovenijom.

Austrijske vlasti bi trebalo i da od 17. februara uvedu dnevne kvote za ulazak tražilaca azila na teritoriju Austrije. Slovenački mediji navode da su austrijski zvaničnici rekli svojim kolegama iz Slovenije da će 2.500 ljudi dnevno moći da pređe granicu, što je približan broj sadašnjih ulazaka u Austriju, uključujući one koji idu ka Nemačkoj. Broj, međutim, može da varira prema broju prijava za azil u Austriji.

"Mi ne pripremamo plan B zato što to želimo već zato što se evropsko rešenje vrlo sporo sprovodi", rekao je austrijski kancelar Verner Fajman za tabloid Esterajh od 16. februara.

Fajman je za dnevnik Kurir od 17. februara rekao da je Austrija zauzela realističan stav prilikom donošenja odluke i da je uveren da će uskoro slične mere preduzeti i Nemačka. "Vlada mora da donosi odluke uvažavajući pravo stanje stvari... Tako smo mi postupili i verujem da smo preduzeli mere kojima će i Nemačka pribeći", rekao je Fajman.

Zemlje istočne Evrope okupljene u Višegradskoj grupi - Poljska, Češka, Slovačka i Mađarska, koje mesecima istupaju protiv kvota za raspodelu izbeglica unutar EU, takođe su se 15. februara zauzele za "plan B" kao rešenje za neadekvatnu kontrolu spoljne granice u Grčkoj.

Grčka spremila nove prihvatne centra

Pred samit EU Grčka je, međutim, saopštila da je ispunila dogovoreno pošto je pripremila prihvatne ("hotspot") centre za prijem i registraciju izbeglica i migranata. Kako su Beti rekli grčki vladini izvori, dovršena su četiri centra na ostrvima Lezbos, Hios, Leros i Samos, a uskoro će biti spreman i centar na Kosu.

Ukupno, pet centara na grčkim ostrvima imaju kapacitet registrovanja i identifikacije 4.000 izbeglica i migranata dnevno.

Istovremeno se ubrzanim tempom pripremaju i centri za relokaciju u Atini i Solunu, s tim da je centar u Atini, ukupnog kapaciteta prihvata 4.000 ljudi, već potpuno spreman.

Grčke vlasti, takođe, već mesecima unazad sarađuju sa zajedničkom evropskom službom Fronteks, a pozdravile su uključivanje NATO-a u akcije u Egejskom moru praćenja i razbijanja mreže ilegalne trgovine ljudima.

Zatvaranje granice sa Makedonijom?

Slovački premijer Robert Fico je, međutim, rekao da je pesimista u pogledu efikasnosti grčkih mera.

Višegradska grupa smatra da je alternativa sadašnjim evropskim planovima zatvaranje granice duž balkanske rute, odnosno zatvaranje grčke granice sa Makedonijom, što je postalo omiljena tema mađarskog premijera Viktora Orbana.

Grčka se protivi tome jer smatra da zatvaranje granice sa Makedonijom može samo da zakomplikuje situaciju i da dovede Grčku u položaj da se sama bori sa problemom, objavili su makedonski mediji pozivajući se na grčke diplomatske izvore.

Evropski komesar za pregovore o proširenju Johanes Han je ocenio da bi taj plan mogao da naruši odnose između Grčke i Makedonije i da utiče na makedonsku poltičku situaciju.

Nemačka kancelarka Angela Merkel se takođe 16. februara usprotivila toj ideji. "Uložiću sve svoje snage u četvrtak i petak u prilog tursko-evropsokg plana jer ima svrhe", rekla je ona govoreći o merama koje treba da spreče odlazak izbegliaca i migranata iz Turske.

Tabor dobrovoljaca

Merkelova, suočena sa nemogućnošću postizanja opšteevropskog dogovora o trajnom mehanizmu za raspodelu izbeglica, nedeljama pokušava da obezbedi podršku grupe zemalja koje mediji zovu "grupa dobrovoljaca".

Kako je Merkelova objasnila prošle nedelje, reč je o grupi članica EU koje bi mogle biti spremne da na dobrovoljnoj bazi prime još izbeglica.

Ta grupa od 11 zemalja će se sastati 18. februara u Briselu pre otvaranja samita u predstavništvu Austrije pri EU i pod okriljem austrijskog kancelara, što ukazuje da Beč nastoji da vodi računa i o evropskim interesima i o javnom mnjenju. Austrijska vlada je pod pritiskom sve veće popularnosti ekstremne desnice, što je slučaj i u drugim zemljama.

Fajman je ocenio da se Austrija nalazi između dva tabora u EU i dodao da se, ako zajednički napori i borba protiv krijumčara u Turskoj ne budu uspešni, mora pripremiti i za mogućnost zatvaranja granice. Za austrijskog kancelara bi značajan napredak na samitu bio kada bi Grčka i Turska postigle dogovor koji će omogućiti da se migranati koji ne ispunjavaju uslove za azil, automatski vraćaju u Tursku.

Zemlje "dobrovoljci" razmotriće plan Merkelove da se deo izbeglica premesti u okviru progrma UN u Evropu direktno iz Turske, a da Ankara zauzvrat pojača borbu protiv ilegalnih migracija. Na sastanku će učestvovati lideri 10 evropskih zemalja, kao i turski premijer Ahmet Davutoglu i predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker. Biće razmotren i program preseljenja 160.000 tražilaca azila iz Italije i Grčke koji je tek počeo da se sprovodi, kao i pregovori o vraćanju ekonomskih migranata u Tursku.

U cilju rešavanja krize, predsednik Evropskog saveta Donald Tusk i Junker sastaće se 17. februara uveče sa liderima zemalja na balkanskoj migrantskoj ruti - Hrvatske, Srbije, Makedonije i Slovenije.

Srpske vlasti su od početka krize ponavljale da očekuju od EU da donese opšte rešenje za krizu, ali i da neće dozvoliti da izbeglice ostanu u Srbiji.

To je ponovio 15. februara ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić koji je rekao da se eskalacija krize očekuje zbog toga što će Austrija zatvoriti svoje granice.

Slovenija je u očekivanjju novih mera Austrije, počela 15. februara da pooštrava uslove za prijem tražilaca azila, odbivši da primi ljude "koji nisu ugroženi" ili koji "dolaze iz bezbedne zemlje".