Karamarko o izbeglicama: Hrvatska neće biti slepo crevo/Grčka želi pomoć EU u vraćanju migranata u Tursku/Vulin: EU mora dati rešenje za migrantsku krizu/Austrijski šef diplomatije upozorava na neprijatne scene na granici

izvor: agencije  foto:                                                                                                  24.01.2016

Karamarko o izbeglicama: Hrvatska neće biti slepo crevo

ZAGREB - Prvi potpredsednik hrvatske vlade Tomislav Karamarko izjavio je danas da Hrvatska neće biti "slepo crevo" po pitanju izbeglica, naglasivši da će se ponašati isto kao Evropa.

"Moramo se ponašati kao što se ponaša Evropa. U svakom slučaju, ono što odluči Nemačka, a pitanje je koliko Nemačka može akumulirati i primati još ljudi. Od toga sve zavisi. Vidimo da se ipak zaoštravaju ti kriterijumi, prema tome, moraće i Hrvatska zaoštravati kriterijijume", rekao je Karamarko novinarima po završetku radnog sastanka nove hrvatske Vlade u Banskim dvorima.

Novinare je zanimalo hoće li Hrvatska postaviti žicu na svoje granice, kao što je to učinila Slovenija, a Karamarko kaže da će se Hrvatska ponašati kao Evropa, ali neće dopustiti da bude slepo crevo.

"Slovenija je deo Evrope i sa Slovenijom očigledno treba da se dogovorimo oko nekih stvari. U svakom slučaju, nećemo dopustiti da mi postanemo slepo crevo", naglasio je on, prenosi Hina.

Grčka želi pomoć EU u vraćanju migranata u Tursku

ATINA - Grčka želi pomoć agencije Evropske unije za kontrolu spoljnih granica Fronteks, u vraćanju migranata koji ne ispunjavaju uzlove za dobijanje azila u Evropi, u Tursku, izjavio je u subotu šef grčke diplomatije Nikos Kocijas.

Izjava ministra spoljnih poslova Grčke usledila je dan pošto je ovaj predlog izneo svom nemačkom kolegi Franku-Valteru Štajnmajeru u Berlinu, navode grčka agencija ANA i jedan izvor iz ministarstva.

Fronteks trenutno upravlja sa 15 patrolnih čamaca u Egejskom moru, čija misija je da pomogne grčkoj obalskoj straži u nadgledanju i spasilačkim operacijama.

Kocijas smatra da Fronteks treba da rasporedi oko 100 čamaca u uskom morskom prolazu koji razdvaja Grčku od Turske, preko kojeg je 850.000 izbeglica i migranata stiglo do njenih obala prošle godine.

Grčka je u više navrata pozivala Fronteks da pomogne u vraćanju ljudi koji ne ispunjavaju uslove za azil, poput migranata iz Maroka i Pakistana, preneo je AFP.

Atina, takođe, želi da na Ankaru bude izvršen pritisak da ispoštuje sporazume o repatrijaciji potpisane sa Grčkom i Evropom.

Vulin: EU mora dati rešenje za migrantsku krizu

BEOGRAD - Na teritoriji Srbije trenutno se nalazi oko 1.000 migranata, izjavio je danas ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin i dodao da je neophodno da EU izađe sa jasnim političkim stavom za rešavanje tog problema.

"Nema još rešenja za migrantsku krizu, premijer Aleksandar Vučić je u Davosu mogao da se pohvali za ono što je u Srbiji urađeno. Kako je kazao, mi možemo uraditi sve, ali morate nam dati političko rešenje, a EU nije još spremna da izađe sa jasnim političkim stavom", rekao je Vulin na RTV Pink.

On je kazao da je posao Srbije pre svega vodi računa o sebi i da se zaštiti naša teritorija i stanovništvo, a da se istovremeno migrantima koji se nalaze na našoj teritoriji pruži sva potrebna pomoć.

"U ovom trenutku imamo oko 1.000 migranata na teritoriji Srbiji i oni čekaju vozove da izađu ka Hrvatskoj", rekao je Vulin i dodao da će se Srbija po ovom pitanju ponašati kao i svi drugi na ruti.

On je kazao i da se EU nalazi pred najtežim i najvažnijim ispitom od svog osnivanja i da je neizvesno šta će biti ako ne nađe rešenje za ovaj problem i nametne ista pravila svim svojim članicama.

Vulin je najavio da će sutra u Amsterdamu biti održan sastanak na tehničkom nivou na temu migrantske krize, kome će i on  prisustvovati.

"Stanje kod nas što se migranata tiče je normalno, a kako će se to razvijati, da li će na proleće ponovo biti oko 8.000 ljudi tokom jednog dana, na to ne možemo da utičemo, možemo samo da budemo spremni", rekao je ministar.

"Mađari su zatvorili svoju granicu, da to urade sve ostale zemlje pitanje gde bi završili svi migranti", rekao je i dodao kako se budu ponašali svi na ruti tako će se ponašati i Srbija.

Ako naši evropski susedi budu usporavali protok, i mi ćemo  usporavati, dodao je.

Komentarišući presudu lideru Gradanske inicijative SDP Oliveru Ivanoviću, koji je pre nekoliko dana osuđen na devet godina zatvora, Vulin je rekao da je jasno da se sa terena prava otišlo na teren politike.

Takođe je kazao da će se država zalagati da se on i njegova porodica vrati normalnom životu.

"Moraćemo da dobijemo objašnje van Kosva i Metohije i sugurno to pitanje neće biti skinuto sa stola", rekao je Vulin.

Upitan da prokomentariše to što se navodi da u programu nove Vlade Hrvatske nema odnosa sa Srbijom, Vulin je kazao da će se "uzdržati od komentara, ali da želi nabolje moguće odnose i da je Srbiji stalo do stabilnosti i saradnje u regionu".

On je rekao i da su izbori u Srbiji hrabra odluka da se postigne dogovor sa Srbijom i da se građani izjasne šta žele.

Imaćemo stabilnu vladajuću većinu, i ne očekujem tu nikakve velike promene, rekao je.

Vulin se osvrnuo i na Nacrt zakona o platama i dodao da je na sednici vlade premijer zauzeo stav da očekuje od svih ministara da predlozi sindikata budu maksimalno ispoštovani i da se uvaže njihovi stavovi.

Austrijski šef diplomatije upozorava na neprijatne scene na granici

Ministar inostranih poslova Austrije Sebastijan Kurc ocenio je danas da "propuštanje" izbeglica ugrožava Šengen i izrazio uverenje da će na kraju ipak biti zajedničkog evropskog rešenja.

Austrijski šef diplomatije je, u intervjuu bečkom dnevniku Esterajh, istakao da se nada da će odluka Austrije o uvođenju ograničenja za prihvat izbeglica izazvati domino efekat, čime će biti povećan pritisak da brže dođe do evrospkog rešenja.

"Moramo zajedno da postavimo granice. Ako govorimo o ratnim izbeglicama onda moramo imati na umu da su prošli kroz brojne bezbedne zemlje i na kraju iz ekonomskih razloga podnose zahtev za dobijanje azila u Austriji, Nemačkoj ili Švedskoj", naglasio je Kurc.

Dodao je da je za obustavljanje prijema izbeglica kada bude dostignuta dogovorena gornja granica od 37.500 za ovu godinu.

Austrijski šef diplomatije je podsetio da Dablinska pravila predviđaju da izbeglice moraju da podnesu molbu za azil tamo gde po prvi put kroče na tlo EU kao, na primer, u Grčkoj.

"Kada naša gornja granica bude dostignuta Austrija naravno da može sa granice da vrati izbeglice, koje dolaze iz Slovenije, koja je bezbedna zemlja, jer imaju samo ekonomski motiv da podnesu zahtev u Austriji", kazao je austrijski ministar.

Istakao je da je moguće da će doći do vraćanje sa granica "u velikom stilu".

"Ne možemo gledati da se situacija svake godine ponavlja. Odlučeno je da sada pokažemo jasno granice", rekao je Kurc.

Šef austrijske diplomatije ukazuje da se ne mogu isključiti ni "neprijatne scene", to jest sila.

"Masa izbeglica se ponaša miroljubivo, ali naravno može biti da pojedini pokušaju da nasilno deluju protiv policije i vojske. Tu može doći do neprijatnih scena", rekao je šef austrijske diplomatije.

Kurc se nada domino efektu u zatvaranju granica, dodajući da bi to povećalo pritisak da se dođe do evropskog rešenja.