Balkanska ruta zatvorena, povratak opasnom Mediteranu/Strogo kontrolisana mađarska granica/Oksfam: Samo 1,39 odsto sirijskih izbeglica u bogatim zemljama

izvor: agencije  foto:                                                                                            29.03.2016

Balkanska ruta zatvorena, povratak opasnom Mediteranu

BEČ - Nakon zatvaranja balkanske rute izbeglice iz Sirije i Avganistana mogle bi preći na rute preko severozapadne Afrike, gde već sada čeka stotine hiljada migranata na prelazak preko mora, ocenjuje bečki dnevnik "Standard".

List ukazuje da procene o broju izbeglica koje bi tim putem krenule ka Evropi variraju od 200.000 do 800.000, ali da do preusmeravanje talasa izbeglica sa balkanske rute ka centralnom Mediteranu još nije došlo.

Međutim dolasci izbeglica u Italiju već nedeljama ponovo rastu, iako su još uvek na niskom nivou.

Većina migranata koje pristižu su iz subsaharske Afrike, a Sirijci, Iračani i Avganistanci nisu čak ni među prvih deset zemalja porekla, ukazao je portparol UNHCR-a zadužen za Evropu Flavio di Đakomo.

On je rekao da se, kada se jedna ruta zatvori, automatski otvara druga, koja je po pravilu opasnija.

To, kako konstatuje list, važi i za rutu preko Mediterana, koja je značajno duža i opasnija.

Takođe se razmišlja i o drugim alternativama, preko Bugarske ili Albanije, ali za razliku od tih ruta, ruta preko severne Afrike je već korišćena ranije i postoji mreža krijumčara.

Di Đakomo očekuje da će u narednom periodu ponovo veći broj koristiti rutu od severne Afrike preko Mediterana do Italije.

"Izbeglice bi mogle pokušati da se ka Evropi upute iz Egipta, gde su sigurniji nego u Libiji. Ili će pokušati da dođu većim brodovima iz Turske ka Italiji", objasnio je on.

Očekuje se i da će krijumčari već idućeg meseca ponovo znatno profitirati od talasa izbeglica.

Strogo kontrolisana mađarska granica

Brbena vozila mađarske vojske u patroli duž mađarsko-srpske granice. Policajci sa treniranim vučjacima osmatraju zelenu liniju. Termovizijske kamere prate svaki pokret iza žice, a konjičke patrole mađarske policije savlađuju nepristupačne terene. Sve da bi se onemogućio ilegalan prelazak granice.

"Od ponoći do jutros uhapsili smo 220 ljudi zbog ilegalnog prelaska granice, a tokom proteklog vikenda još 320 ilegalaca. Na više mesta zaštitna ograda je isečena, ali u 99 odsto slučajeva počinioci se uhapse. Potpuno smo spremni da zaštitimo mađarske i šengenske granice", kaže zamenik načelnika Glavne kapetanije policije Mađarske Žolt Halmoši.

Načelnik Generalštaba Vojske Mađarske Tibor Benke ističe da vojnici pomažu policiji u zaštiti granice.

"Oni su spremni i motivisani, a neki su stigli direktno iz stranih misija, kao na primer iz Iraka, gde stvaraju uslove za mir, da bi se smanjio broj migranata koji dolaze ovamo", objašnjava Benke. 

Helikopterske jedinice mađarske vojske i policije svakodnevno su uključene u nadgledanje granice, a zvaničnici mađarskih odbrambenih snaga potvrđuju da je saradnja sa srpskom stranom u borbi protiv krijumčarenja migranata dobra i svakodnevna.

"Ove godine uhapsili smo 60 krijumčara ljudi, prošle više od 1.000. Termovizijske kamere imaju domet da prate kretanja i u dubini srpske teritorije i mi to dojavljujemo kolegama u Srbiji kako bi reagovali. Imamo i zajedničke patrole duž granice", kaže Halmoši.

Ako i pored svih mera zaštite, ilegalci pređu nekoliko stotina metara na mađarsku teritoriju, očekuju ih vojnici u osmatračnicama ukopanim u zemlju.

Svi ljudski i tehnički kapaciteti mađarske policije i vojske su angažovani u odbrani granica i Mađarska je odlučna da ilegalcima spreči put.

Oksfam: Samo 1,39 odsto sirijskih izbeglica u bogatim zemljama

Preraspodela pet miliona sirijskih izbeglica veoma je mala u bogatim zemljama i iznosi svega 1,39 odsto od pet miliona izbeglica, ocenila je u utorak britanska humanitarna organizacija Oksfam.

Ta nevladina organizacija je navela da su bogate zemlje do sada relocirale 67.100 osoba, što je 1,39 odsto od ukupno 4,8 miliona sirijskih izbeglica.

Prema navodima te organizacije, jedino su tri bogate zemlje Kanada, Nemačka i Norveška, učinile više u odnosu na svoju ekonomsku situaciju u okviru prijema izbeglica.

Australija, Finska, Island, Švedska i Novi Zeland su se obavezale da urade 50 odsto više od očekivanog dok je 20 država ponudilo manje od onog što mogu da pruže.

Francuska se za sada obavezala da primi 1.000 izbeglica, odnosno četiri odsto od 26.000 koliko bi mogla da primi.

SAD, koje su do sada prihvatile 1.810 izbeglica, navele su da će ih primiti 10.000, što je sedam odsto od 171.000 izbeglica koje bi ta zemlja mogla da primi prema procenama Oksfama.

Holandija je prihvatila sedam odsto, Danska 15 odsto i Velika Britanija 22 odsto u odnosu na svoje potencijale.

Oksfam u izveštaju zaključuje da bi ekonomsko razvijene zemlje s dobrom infrastrukturom mogle odmah da prime 500.000 izbeglice, ukoliko bi za to pokazale interesovanje.

Dodaje se da je svaki peti stanovnik u Libanu izbeglica, a u Jordanu svaki deseti.

Oksfam je objavio izveštaj uoči sutrašnje medjunarodne konferencije posvećene sirijskim izbeglicama u evropskom sedištu UN u Ženevi.