|
Iako zemlja članica Unije ima prava da dozvoli ulazak na svoju teritoriju iz "humanitarnih razloga" bez poštovanja uobičajenih propisa ulaska, ona to može da uradi samo za svoju teritoriju, a ne i za teritoriju drugih zemalja članica, naveo je sud.
Na taj izuzetak od uobičajenih propisa ulaska u neku zemlju EU iz humanitarnih razloga se pozvala Nemačka 2015. kada je odlučila da razmotri zahteve za azil Sirijaca na svjoj teritoriji iako su došli neregularnim putem preko Balkanske rute.
Sud je podsetio i da ne može da se vrati tražilac azila nazad u zemlju u kojoj postoji realan rizik da bi bio "podvrgnut nehumanom i degradirajućem tretmanu".
Kako navodi agencija Frans pres, to je pravni razlog koji nekoliko godina sprečava vraćanje tražilaca azila u Grčku, zemlju prvog ulaska u EU za većinu migranata koji su morem stigli u Evropu 2015. godine.
Sud je zaključio da se u ovom slučaju primenjuje Dablinski sporazum, prema kome zemlja EU u koju je tražilac azila prvo ušao treba da razmatra njegov zahtev za azil.
Evropskom sudu su se obratili austrijski i slovenački sudovi, kojima su se žalili jedan sirijski azilant i dve avganistanske porodice osporavajući vraćanje u Hrvatsku.
Na vrhuncu migrantske krize, tokom koje je više od milion ljudi preko mora stiglo u Evropu samo tokom 2015. godine, hrvatske vlasti su organizovale prevoz migranata i izbeglica do hrvatsko-slovenačke granice, da bi mogli da podnesu zahtev za azil u drugim zemljama članicama EU.
Tako je sirijski državljanin podneo zahtev u Sloveniji, a članovi avganistanskih porodica u Austriji.
Međutim Slovenija i Austrija su, pozivajući se na Dablinski sporazum, smatrale da Hrvatska treba da razmatra njihove zahteve, s obzirom da su ilegalno ušli u tu zemlju.
Za Evropski sud to što su hrvatske vlasti pomogle tražiocima azila da stignu do drugih zemalja Unije se ne može oceniti kao viza, iako se njihov prijem na hrvatsku teritoriju objašnjava "nastakom vanrednih okolnosti masovnim prilivom raseljenih osoba u EU". Iako zemlja članica Unije ima prava da dozvoli ulazak na svoju teritoriju iz "humanitarnih razloga" bez poštovanja uobičajenih propisa ulaska, ona to može da uradi samo za svoju teritoriju, a ne i za teritoriju drugih zemalja članica, naveo je sud.
Na taj izuzetak od uobičajenih propisa ulaska u neku zemlju EU iz humanitarnih razloga se pozvala Nemačka 2015. kada je odlučila da razmotri zahteve za azil Sirijaca na svjoj teritoriji iako su došli neregularnim putem preko Balkanske rute.
Sud je podsetio i da ne može da se vrati tražilac azila nazad u zemlju u kojoj postoji realan rizik da bi bio "podvrgnut nehumanom i degradirajućem tretmanu".
Kako navodi agencija Frans pres, to je pravni razlog koji nekoliko godina sprečava vraćanje tražilaca azila u Grčku, zemlju prvog ulaska u EU za većinu migranata koji su morem stigli u Evropu 2015. godine.
Picula pozdravio inicijativu rešavanja granice Srbije i Hrvatske
Granica na Dunavu između Habzburga i Badintera
Forum u Dubrovniku - ohrabrenje za potencijalne članice EU
Paprene hrvatske putarine, "Indeks" nudi alternativne pravce
Predstavljena četiri nova glavna cilja strategije
|
