|
 Ukoliko ne bude dogovora između Beograda i Zagreba kome šta pripada u spornom delu državne granice, presudu bi mogao da donese Arbitražni sud u Hagu, ali samo ako se dve zemlje saglase da njemu prepuste konačnu odluku. Posle odluke ovog suda da veći deo područja u Piranskom zalivu oko koga su se sporili Ljubljana i Zagreb pripadne Sloveniji jer je to utemeljeno na katastraskim granicama, postavilo se pitanje da li bi možda i Srbija mogla da se nađe u problemu pošto Hrvatska traži razgraničenje u području katastarskim ade po katastarskim knjigama.
Beograd, podsetimo, insistira da se granica na Dunavu povuče sredinom rečnog toka, to jest sredinom plovnog puta, kako se to uobičajeno radi kada su u pitanju granice na rekama.
Kako za „Politiku” objašnjava profesor međunarodnog prava Tibor Varadi, Arbitražni sud u Hagu „formiran je prvenstveno za trgovinske sporove među državama i u tim slučajevima je mnogo lakše i da budu sprovedene njegove odluke”. „Kada su u pitanju granični sporovi, praktično ne postoji mogućnost da on neku zemlju koja neće da poštuje njegovu odluku prisili na tako nešto”, kaže profesor Varadi.
Svojevremeno su iz Zagreba najavljivali da bi možda mogli da potraže rešenje upravo pred Međunarodnim sudom pravde. Profesor Varadi objašnjava da je i za pojavljivanje pred ovim sudom u Hagu neophodno da se obe strane saglase. U suprotnom, ova institucija mogla bi da bude nadležna i ukoliko postoji neki međunarodni sporazum koji su dve zemlje potpisale, pa samim tim preuzele i obaveze koje iz njega proističu. Naš sagovornik, međutim, nije mogao da se seti nijednog takvog dokumenta koji su potpisale Srbija i Hrvatska.
Beograd i Zagreb se oko državne granice na Dunavu spore punih deceniju i po, od 2002. godine. Još 2001. godine je formirana i Međudržavna diplomatska komisija za identifikaciju – utvrđivanje granične linije i pripremu Ugovora o državnoj granici između Republike Srbije (nekada Savezne Republike Jugoslavije) i Republike Hrvatske, ali se ona retko sastajala i nije imala nikakvih rezultata.
Kako za naš list kažu u Ministarstvu spoljnih poslova, ova komisija je zasedala ukupno devet puta. Poslednja sednica održana je 16. septembra 2011.
„Imajući u vidu udaljene stavove strana, delegacija Republike Srbije je predložila da se pregovorima pristupi na višem političkom nivou, s obzirom na to da su iscrpljeni svi pregovarački mehanizmi Međudržavne diplomatske komisije. Sledeću, desetu sednicu Međudržavne diplomatske komisije, trebalo je da zakaže delegacija Republike Hrvatske kao domaćin naredne runde pregovora, što do danas nije učinjeno”, kažu u MSP-u.
Arbitražni sud u Hagu nadležan je samo ako se saglase obe države
Srbija je više puta u toku 2014. godine predlagala nastavak aktivnosti na ekspertskom nivou, što sa hrvatske strane nije prihvaćeno uz obrazloženje zauzetosti njihovih eksperata novim obavezama proisteklim iz članstva u EU.
„Od poslednje sednice Međudržavne diplomatske komisije, delegacija Republike Srbije je u kontinuitetu nastavila sa radom i pripremama za dalje pregovore o granici sa Republikom Hrvatskom. Zbog novih postavljenja i penzionisanja dela članova delegacije Srbije, Vlada je u decembru 2016. godine, imenovala nove članove delegacije o čemu je diplomatskim putem obaveštena hrvatska strana sa napomenom o spremnosti za dalji nastavak pregovora o državnoj granici. Odgovor hrvatske strane do sada nismo dobili”, objašnjavaju u ovom ministarstvu.
Sporno područje između Srbije i Hrvatske proteže se od granice sa Mađarskom do Bačke Palanke. Najviše teritorije oko koje dve države ne mogu da se saglase pripada opštinama Sombor, Apatin i Bačka Palanka. Koplja se, međutim, najviše lome oko Šarengradske ade, ostrva na Dunavu, formiranog 1909. godine puštanjem u rad kanala koji je Austrougarska gradila punih 17 godina. Naime, stari tok Dunava onemogućavao je plovidbu zbog velike krivine tako da je još pred kraj 19. veka počelo kopanje kanala koji je ispravljao reku. Ostrvo zauzima površinu od oko 900 hektara.
Dakle, za Beograd je nesporna prirodna granica dok se Hrvati pozivaju na zemljišne knjige. Međutim, kako kaže izvor „Politike” iz diplomatskih krugova, problem s argumentom Zagreba je što se oni pozivaju na zemljišne knjige iz vremena Austrougarske, a istovremeno na drugim delovima međudržavne granice priznaju zaključke Badinterove komisije, koja je granice među bivšim jugoslovenskim republikama proglasila državnim. Bez obzira na to, stav Zagreba je da je Srbija praktično okupirala Šarengradsku adu. Istovremeno, hrvatska produkcija završava i snimanje dokumentarnog filma pod nazivom „Srpska okupacija Šarengradske ade”.
S druge strane, u junu prošle godine predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović i tadašnji premijer Srbije Aleksandar Vučić i potpisali su u Subotici Deklaraciju o unapređenju odnosa i rešavanju otvorenih pitanja Srbije i Hrvatske, kojom je predviđeno i rešavanje graničnih sporova.
Forum u Dubrovniku - ohrabrenje za potencijalne članice EU
Paprene hrvatske putarine, "Indeks" nudi alternativne pravce
Predstavljena četiri nova glavna cilja strategije
|
