Ljudska prava u Srbiji: Romi diskriminisani, novinari pod pritiskom

izvor : euractiv  foto:                                                                                                    14.04.2016.

Najveći problem s ljudskim pravima u Srbiji u 2015. je bila diskriminacija i društveno nasilje prema manjinama, pre svega Romima, a država i njene institucije su jedan od glavnih izvora diskriminacije pri zapošljavanju ovih kategorija, navodi se u izveštaju američkog Stejt departmenta o ljudskim pravima. U pogledu radnih prava glavni nedostatak je nedovoljna kontrola u privatnim firmama. Kao veliki problemi istaknuti su i pritisci na novinare, veliki upliv države u medije kroz vlasništvo i novac za oglašavanje, korupcija i neefikasno sudstvo.
Stejt department se u izveštaju poziva na istraživanje Centra za slobodne izvore i demokratiju i navodi da građani smatraju da su žene, pre svega romske, izložene najvećoj diskriminaciji.

“gDiskriminacija je najčešća u zapošljavanju i radu, navodi se u studiji, a država i njene institucije su veliki diskriminatori”h, piše u izveštaju Stejt departmenta.

Istaknuti su i drugi problemi Roma u Srbiji – život u neformalim naseljima bez osnovnih uslova poput vode i kanalizacije, rano prekidanje školovanja, posebno među romskim devojčicama, što je posledica etničkih predrasuda, ali i kulturnih normi i teške ekonomske situacije. Podseća se da uprkos obećanjima gradskih vlasti Beograda i izdvojenim sredstvima Evropske unije, još nije pronađeno rešenje za oko 100 romskih porodica koje su još 2012. prinudno iseljene iz neformalnog naselja Belvil.

Podseća se i da su Romi najveća etnička grupa među raseljenima, sa 23.000 registrovanih, ali UNHCR procenjuje da ih je zapravo 40.000 do 45.000 i da veliki deo ne može da uredi status zbog nedostatka ličnih dokumenata. Iako deo raseljenih živi u objektima uz pomoć države, lokalne zajednice odbijaju da ih prime, pa često žive izvan mesta i gradova u neodobrenim, neformalnim izolovanim naseljima bez osnovne infrastrukture i usluga poput struje i vode.

Kao druge posebno osetljive grupe raseljenih koje ćesto nisu registrovane navode se Aškali i Egipćani, koji zbog nerešenog statusa ne mogu da dobiju zdravstveno osiguranje, socijalnu pomoć i javne škole.

Prinudni rad zabranjen, ali ne i iskorenjen

Iako su prinudni rad, trgovina ljudima u te svrhe i ropstvo i “odnosi bliski ropstvu” zabranjeni Ustavom, i dalje se događaju. U izdvojenom izveštaju o trgovini ljudima navodi se da vlasti i dalje ne ispunjavaju minimalne standarde za borbu protiv ove pojave mada ulažu napore.

Prinudnom radu u radno-intenzivnom sektorima poput građevinarstva izloženi su najčešće muškarci u inostranstvu – u evropskim zemljama i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, a kazne su u poređenju sa drugim kršenjima prava dosta stroge i iznose od jednu do 15 godina zatvora.

Sve veći broj dece se prinudno bavi seksualnim aktivnostima za novac, prošnjom, krađom i sličnim oblicima rada. U ovoj oblasti Romi su opet najugroženiji, pre svega oni iz neformalnih naselja koji nemaju pristup obrazovanju.

Kada je reč o trgovini ljudima, u zasebnom izveštaju o toj temi Stejt department preporučuje Srbiji povećanje broja suđenja i presuda, sa strožim kaznama, kao i obuku istražitelja, sudija i tužilaca za procese u kojima je žrtva u centru pažnje.

Navodi se da vlada efikasno sprovodi zabranu iskorišćavanja dece u industrijskom sektoru, ali da u neformalnim poslovima i domaćinstvima to ne čini.

Tako u seoskim sredinama maloletnici često rade na porodičnim poslovima, dok su u gradovima romska deca često angažovana kao ulični prodavci, perači kola i na sortiranju otpada. U izveštaju navodi da nema odgovarajućih inspekcija i sistema za rešavanje problema da bi se zakon sproveo i u neformalnom sektoru.

Kada je reč o radnom pravu, kao neke od nedostataka Stejt department je naveo nepoštovanje nekih propisa, poput onih o radnom vremenu i minimalnoj zaradi, u privatnom sektoru gde se događa da zbog nedostatka volje ili mogućnosti za isplatu minimalca ljudi bivaju angažovani “na crno”.

LGBT: Česti napadi, retke prijave

Iako je diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta zabranjena, česti su napadi na pripadnike LGBTI zajednice, a samo mali deo njih se prijavljuje iz straha žrtava od novog maltretiranja. LGBTI su izloženi i pretnjama i govoru mržnje, a u izveštaj je uneta i ocena aktivista LGBTI da neogovarajući odgovor vlade na nasilje prema njima ohrabruje počinioce da nastave sa pretnjama i napadima.

Ipak, navedeno je da je Parada ponosa 2015. odobrena po drugi put zaredom, kao i da je u u junu obeležen međunarodni dan prava LGBTI bez incidenata i uz prisustvo nekih zvaničnika vlade.

U ugroženu grupu spadaju i osobe sa hendikepom, zbog nedovoljno efikasne primene zakona i predrasuda koji vode ka stigmatizaciji i segregaciji.

“gOsobe sa invaliditetom su među najosetljivijim društvenim grupama i marginalizovane su, sa malim pristupm obrazovanju, drugim osnovnim uslugama, zapošljavanju i učesšću u društvenom i političkom životu”h, navodi se u izveštaju.

Navodi se da bi po zakonu javne zgrade trebalo da budu prisutpačne za osobe sa invaliditetom ali da to često nije slučaj, kao ni u gradskom prevozu.

Nedovoljna sloboda medija

Kao ključne prepreke za slobode medija navode se nedovoljna transparentnost vlasništva nad medijima, upletenost države u vlasništvo nad medijima, kao i pretnje i napadi na novinare.

Većina medijima jeste u privatnom vlasništvu,ali i udeo države je znatan, navodi se u izveštaju, u kojem se ističe i da nije primenjen rok za privatizaciju medija do 31. oktobra, kao i da neki mediji nisu obznanili podatke o vlasništvu.

Mnogi mediji su pod finansijskim pritiskom koji se može koristiti da bi se oblikovao stav uredništva i pokrivanje događaja i uticalo na uslove rada novinara.

Navodi se da državni fondovi čine veliki procenat ukupnog novca u oglašavanju, što državi omogućava uticaj u medijima. Dodaje se i da velika zavisnost medija od oglašavanja daje agencijama za oglašavanje mogućnost za uticaj, između ostalog kroz netransparentno zaključivanje ugovora o oglašavanju, i nepravičnu raspodelu javnog novca, na primer javnih kompanija i opština.

Navodi se i da “gje bilo navoda da vlada aktivno pokušava da usmeri izveštavanje medija na neka pitanja. Kao jedan od slučajeva navodi se kampanja protiv neprofitnog BIRN-a nakon što je ta mreža objavila članke u kojima se kritikuje vlada.

Kada je reč o pravosuđu, kao ključni probemi navode se neefikasni pravosudni sistem, duga suđenja i dug perod pritvora pre suđenja. Na pristup građana pravosuđu utiče i nedostatak funkcionalnog sistema besplatne pravne pomoći.