Predlog rezolucije o Srbiji koji je u decembru prošle godine predstavio izvestilac Jelko Kacin usvojen je sa 59 glasova za, 2 protiv i dva uzdržana, nakon što je Komitet usvojio najveći broj od skoro dve stotine predloženih amandmana.
U predlogu rezolucije se Srbiji daje snažna podrška u procesu evropskih integracja, a Evropski savet se poziva da Srbiji što pre odredi datum početka pregovora o pridruživanju Evropskoj uniji, pod uslovom da se reforme i dijalog sa Prištinom nastave.
U usvojenom dokumentu se sem toga poziva na hitno rešavanje problema lažnih azilanata, kao i na ukidanje člana Krivičnog zakona koji se odnosi na zloupotrebu službenog položaja.
U predlogu rezolucije o Kosovu, koji je takođe usvojen velikom većinom, podržava se stav Evropske komisije da potpisivanje
Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju ne bi prejudiciralo status Kosova.
Istovremeno, u predlogu se naglašava da podela Kosova ne dolazi u obzir, a pet članica EU koje nisu priznale nezavisnost Kosova pozivaju se da to učine.
Parlament će na plenarnom zasedanju u martu usvojiti ove rezolucije.
Rezolucije EP, mada imaju izvesnu političku težinu, nisu obavezujuće ni za Evropski savet ni za Komisiju.
Profesor fakulteta političkih nauka Jovan Teokarević kaže da bi poziv Evropskog parlamenta da se Srbiji što pre odredi datum početka pregovora bio važan ali ne i dovoljan podsticaj za odluku Evropskog saveta.
"Osim dobrih nagoveštaja i sličnih predloga iz EP eksplicitni predlozi takve vrste su dolazili i od strane Evropske komisije, ali je na šefovima država ili vlada taj zadatak da konačno odobre početak pregovora sa Srbijom“, kaže Teokarević.
I sam Vučić juče je ponovio da li bilo lepo da Srbija dobije datum za početak pregovora sa Evropskom Unijom, i da će u to nastojati da ubedi i nemačke zvaničnike tokom predstojeće posete Berlinu. Vučić je, medjutim, izbegao direktan odgovor na pitanje da li bi posle dobijanja datuma u Srbiji mogli da budu raspisani parlamentarni izbori.
Na pitanje da li je dobijanje datuma jedino što veže vladajuću koaliciju, profesor Jovan Teokarević kaže da je to sigurno "jak cement u ovoj vladi", isto kao što je i prethodna htela da poveže izbore sa dobijanjem kandidature za članstvo u Uniji. Situacija se sada malo komplikovanija, kaže Teokarević.
„Manjim partijama, slabijim, onima koje su u vladi ali su izgubile popularnost, svakako ne odgovoraju rani izbori, zato što nisu sigurni da će moći neki od njih da uđu parlament, i postanu članice vlade. Bez obzira na pojačanu političku dinamiku u Srbiju povodom otkrivanja susreta premijera Dačića sa šefovima narko klanova, nismo još vrlo blizu izbora ali su mogući u sledećih nekoliko meseci, naročito ako ova vlada dobije datum početka pregovora, i ako osim sa takvom lepom vešću može da se pohvali i završetkom sa započetih procesa u borbi protiv korupcije“, kaže Teokarević.
