Danilović se zahvalio navijačima: Sve što sam postigao u ovom klubu uradili smo zajedno
Izvor: vecernje novosti
Datum: 03. 03. 2014
Crno-bela Bolonja se još jednom poklonila pred Predragom Danilovićem. Crno-bela Bolonja je uzdigla u nebo njegovu crno-belu "peticu", koja je ispisala najslavnije strane u istoriji Virtusa.
Italijanski gigant je u nedelju uveče, praćen ovacijama krcatih tribina i transparentom "Juče si bio samo legenda, danas postaješ besmrtan!", na poluvremenu duela sa imenjakom iz Rima, svečanom ceremonijom "penzionisao" Danilovićev dres u kojem je srpski i evropski velikan izvezao četiri italijanske i jednu evropsku krunu.
- Bolonja je moj dom, kao što je i Beograd. Postaje dva momenta koji ću se zauvek sećati - osvajanje Evrolige i Skudeta 1998. Ovde sam i dočekao penziju i mislim da se nisam prerano povukao, već u zenitu karijere. Nikada neću moći da kažem bilo šta loše za Virtus, jer je to klub koji mi pružio mnogo toga. Počastvovan sam jer je moj dres povučen iz upotrebe, a sve što sam postigao u ovom klubu uradili smo zajedno - pričao je Danilović, dok je cela dvorana u potpunoj tišini upijala njegove reči.
Već 14 godina, Danilović igračke uspehe nadgrađuje funkcionerskim, kao predsednik Partizana, koji se sve vreme trudi da u evropsku i svetsku orbitu lansira neke nove klince...
- Svako vreme nosi svoje heroje. I danas ima sjajnih momaka koje je lepo gledati na terenu. Jedan od njih je Bogdanović, ne zato što je u Partizanu. Problem je što je danas mnogo utakmica, a malo vremena za trening. Vodim se filozofijom da prvo treba postati neko i nešto u Evropi, pa tek otići u NBA. Za mnoge važi da nije trebalo da odu preko okeana, već da ostanu u Evropi.
Danilović se osvrnuo i na srpsku košarku, koja je decenija rasadnih talenata.
- Sada smo manja zemlja, pa je samim tim i igrača. Mladi prerano odlaze u Evropu. Tu su i agenti, roditelji su preambiciozni, nemaju strpljenja. Žele sve sada i odmah. Ali u Partizanu smo uvek davali igrače... - pojasnio je Danilović, čiji je ulazak u red "besmrtnih", rame uz rame sa Robertom Brunamontijem i Renatom Vilaltom, došao da se pokloni i nekada veliki, možda najaveći rival sa italijanskih parketa, Karlton Majers, legenda rivalskog Fortituda.
