Dva srpska, odnosno beogradska kluba, ostavila zadovoljavajući utisak u ovogodišnjoj Evroligi. Partizan uhvatio poslednji voz za top 16 fazu, Zvezda i pored dobrih rezultata takmičenje nastavlja u Evrokupu.
Prvi put u svojoj istoriji, Srbija je imala dva predstavnika u Evroligi, Partizan i Crvenu zvezdu. Posle prvog dela takmičenja, taj broj je prepolovljen, ali pogled na rezultate crno-belih i crveno-belih daju nam za pravo da se nadamo boljim danima za klupsku košarku.
Partizan je ispunio prvobitni cilj - plasman među 16 najboljih ekipa u Evropi. Teškom mukom, ali i zaslugom mladog tima, crno-beli će se naći među kremom posle tri godine pauze. Izabranici Duška Vujoševića nisu oduševili igrama, naročito ne rezultatima, ali ako se u obzir uzme fenomenalna partija i pobeda u Istanbulu, kao i dve ubedljive pobede nad direktnim konkurentima za plasman u top 16, jasno je da su crno-beli zasluženo tu gde jesu.
Sa druge strane, Crvenoj zvezdi je nedostajalo malo sreće, ali i iskustva, da se nađe u drugoj fazi Evrolige. Ipak, navijači crveno-belih mogu biti zadovoljni prikazanim. Zvezda je dva puta savladala ekipu Kuće, zadala velike probleme i Makabiju i Panatinaikosu, izgubila te mečeve u neizvesnim završnicama, i reprezentovala srpsko košarku na dostojan način.
Partizan se još jednom oslonio na mlade srpske talente, pojačane francuskom vezom. Milosavljević i Bogdanović su pokazali da su budućnost, ali i sadašnjost, reprezentativne košarke. Povrede Bertansa i Vestermana smanjile su roster, ali je i tako Partizan uspeo da nađe pravi put do 16 najboljih ekipa na kontinentu.
Crno-beli su pokazali da talenat postoji, ali je potrbno iskustvo kako bi se složile sve kockice i Partizan ponovo bio u samom vrhu evropske košarke. Ipak, oduševljava energija koju na terenu pokazuju mladići Duška Vujoševića, naročito ako iza sebe imaju vetar u leđa u vidu podrške sa tribina.
Statistički gledano, crno-beli su u vrhu Evrolige kada su skokovi i šut za tri poena u pitanju - u obe kategorije zauzimaju petu poziciju. Sa druge strane, Partizan je najneefikasniji tim u takmičenju, a posle Žalgirisa crno-beli su gubili najviše lopti prosečno po meču.
Za razliku od Partizana, koji je bio u teškoj grupi koju su činila tri pretendenta na fajnal-for (Fenerbahče, CSKA i Barselona) i dva debitanta sa jakim budžetom (Budiveljnik i Nanter), Zvezda je za protivnike imala manje atraktivne, ali ništa nekvalitetnije rivale.
Makabi i Panatinaikos nisu ono što su nekada bili, ali i dalje su snažne ekipe sa vrhunskim ambicijama. A crveno-beli su protiv njih bili ravnopravan rival. Lokomotiva je dva puta tesno porazila Zvezdu, a Kuća, ekipa koja se plasirala među 16 najboljih, dva puta je osetila snagu crveno-belih.
Zvezdini Amerikanci, Šilb i Dženkins, pokazali su se kao prava pojačanja, Blažič je odigrao veliku ulogu u pobedama crveno-belih, dok se Nelson, kao starosedelac, pretvorio u vođu ekipe na terenu. Odlične partije pružio je i Boban Marjanović, za kojeg se već interesuju veliki evropski klubovi.
Crveno-beli protiv Makabja propustili veliku priliku
Zvezda je treći tim Evrolige što se skokova tiče, peti najefikasniji tim takmičenja, ali i četvrti po broju izgubljenih lopti. I ostale statističke kategorije pokazuju da su crveno-beli zaslužili da nastave takmičenje u eliti.
Zanimljivo je da je Beograd jedan od tri grada koji je imao dva predstavnika u košarakškoj Evroligi, a i to je činjenica koja mnogo znači.
Zvezda dva puta savladala špansku Kuću
Prvi deo Evrolige mogao se završiti bolje po srpsku košarku, ali moglo je biti i gore. Ipak, Partizan će odigrati još 14 velikih utakmica protiv najboljih, dok Zvezdi za utehu ostaje učešće u Evrokupu, gde bi crveno-beli mogli daleko da doguraju, ukoliko nastave da pružaju partije kao u dosadašnjem delu evrosezone.
