 |
Srbi u šoljicu gledaju i preko interneta
izvor: evn 20.07.2014
Crveni končić oko ruke. Čen belog luka pod uzglavljem. Garderoba koja donosi sreću. Srećni i nesrećni brojevi. Držinje palčeva drugima za sreću. Kucanje u drvo da bi se oteralo zlo...
Sujeverje je životni saputnik prosečnog čoveka, bez obzira na godine, obrazovanje i zanimanje. Pred donošenje važnih odluka, odlazak na put ili ispit, gotovo svako ima svoje rituale. Tako je bilo od pamtiveka, a tehnološki napredak čovečanstva nije to mnogo promenio.
- Ljudi su oduvek imali potrebu da veruju u nešto, isto koliko i želju da objasne neobične i naizgled nedokučive pojave - kaže psiholog Prvoslav Plavšić, istraživač medija i javnog mnjenja. - Religijsko mišljenje je samo jedan pokušaj da shvatimo šta je iza i izvan nas, šta je u nama i našoj prirodi. To se ne menja tako lako i potrajaće ko zna koliko. Neki kažu večno. Ako realnost i takva verovanja posmatramo odvojeno, sujeverje opstaje, a “čuda” i zlo oko nas hrane ih aktuelnom energijom. Sujeverje ne možemo prihvatiti, osim što ga možemo razumeti kao jedan od načina da čovek nađe neki izgovor ili se prikloni stavu svoje sredine.
Podaci jednog istraživanja obavljenog u Srbiji govore da je čak dve trećine našeg stanovništva sujeverno. Gotovo jednako žene i muškarci, fakultetski obrazovani i bez srednje škole. Plavšić tvrdi da loša materijalna situacija, zbog koje kuburi većina građana, nije glavni razlog da ljudi više veruju “znakovima”.
- Kada bi praznoverice zavisile samo od siromaštva, lakše bismo ih razumeli, a one bi nestajale kada se obogatimo - kaže naš sagovornik. - Ipak, ne biva tako. Sujeverje nalazimo u veoma zaostalim sredinama, ali i u krugovima onih koji žive u blagostanju. Čak se tamo javljaju i kao neka vrsta društvene mode i privilegija.
Dok je za sujeverne ljude internet često “đavolska stvar”, mnogi njegovi poklonici tvrde da nikada ne bi nosili crveni končić oko ruke, niti se boje petka - 13. Ipak, posećuju sajtove gde im virtuelno gledaju u šolju, otvaraju tarot karte, mere bioenergiju i proriču uz pomoć rasporeda zvezda na nebu...
- Očigledno, internet je svemoguć, ali ne može da zameni sve. On ne sadrži vrednosti osim onih koje se uspostave kroz interakciju - objašnjava Plavšić. - Kako je reč skoro o potpuno otvorenom sistemu, tu nalazimo mnogo onoga što postoji i u životu, ali je pravi fenomen njegova tiražnost. Već tom činjenicom svašta, pa i sujeverje, kao da dobija “pravo građanstva”. Rekao bih, sa margine ulazi u glavne tokove, a njegov smisao se razvodnjava i pretvara u socijalno prihvatljivu zabavu. Dakle, oprez sa internetom, on traži stav, a ne samo prepuštanje.
Za mnoge psihologe sujeverje nije puka besmislica. Ono, smatraju, pomaže da u svakodnevni haos unesemo malo reda i da primenom određenih mera predostrožnosti izbegnemo nevolje od kojih nam preti opasnost. Za kratko vreme, sujeverje otklanja sumnju i strah, stvara sigurnost i red. Stičemo utisak da nismo prepušteni na milost i nemilost sudbini, već da i sami možemo da utičemo na ishod nečega što je za nas važno.
- Praznoverje spada u pogrešan odnos čoveka prema pojavama i njihovo neistinito objašnjenje koje se nekada prenosi u datoj kulturi i uporno održava, jer ljudi uvek veruju da postoje nedokučive stvari koje deluju nezavisno od nas - ističe Plavšić. - Treba nam viša sila da objasnimo šta se zbilo i šta će biti. Što je manje znanja, to je širi prostor za takva verovanja. Magijski rituali se, međutim, ne suzbijaju, nego se u nekim sredinama čak i podržavaju, sve dok ne postanu štetni po društvo ili pojedinca.
Ljudi su oduvek težili da imaju zaokružen sistem verovanja, predstava, simbola, dogmi i obreda kako bi prodrli u “tajanstveni svet”.
- Mnogi veruju da im takvi obredi mogu pomoći u razrešenju ličnih problema - kaže psiholog Višnja Helajzen. - Ne verujem u magiju, ali verujem u autosugestiju koja kao psihološki fenomen pomaže sujevernima da poveruju u “znakove onostranog života”.
Naša sagovornica smatra da je teško da se oni koji veruju u moć vračara odupru njihovim ritualima i proricanjima dobrih i loših ishoda u njihovim životima.
POVERENjE
Mi više nismo međusobno bliski koliko pre i ne verujemo jedni drugima, što urušava stabilnost svake zajednice - upozorava Plavšić. - To je dobra podloga za manipulaciju. Budimo malo pažljiviji, korektniji, razumniji, ali i topliji...
SVE ZA NAJBLIŽE
Kad im je teško, kad su bolesni, oni ili njihovi najbliži, ljudi u svemu vide slamku spasa. Pred njih tad stupaju raznorazni vračevi i drugi šarlatani koji se služe svim i svačim tvrdeći da će im posle par seansi sigurno pomoći...
- Brana je pre svega u nama i među nama, a ne izvan nas. Bližnji se odlučuju na neke, rekao bih očajničke poteze, da bi pokazali požrtvovanost koliko i kritiku prema zdravstvu koje, po njima, ne čini sve što treba i što može - tvrdi Plavšić. - To je kritika sistema koliko i izraz potrebe da se učini i nemoguće za one koje volimo ili kojima smo to dužni. Tu je prihvatljivo samo podizanje vere i nade, motiva za borbu, no bolesnik to može da shvati i obrnuto, kao znak da mu više nema pomoći. Zato se u ozbiljnim stvarima vladajmo ozbiljno, a sujeverje prepustimo pričama, čak i onda kada vam se čini da je to jedini način da saznate ili utičete na budućnost...
|
