Čikoši: Među migrantima mnogo dece bez roditeljske pratnje/Dragišić: Razne terorističke organizacije koriste migrante

izvor : agencije  foto: tanjug                                                                                                       20.05.2016.

 Čikoši: Među migrantima mnogo dece bez roditeljske pratnje

JAGODINA - Državni sekretar u Ministasrtvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Laslo Čikoši, rekao je danas Tanjugu da je među migrantima, koji prolaze kroz Srbiju, mnogo dece bez roditeljske pratnje, kod kojih je veoma teško ustanoviti kada su rođeni.

"Govori se o velikim ciframa, kreću se od Indije do Švedske, da je jedna četvrtina maloletna", rekao je Čikoši, koji prisustvuje trodnevnom skupu "Karvana socijalnih radnika sa međunarodnim učesćem", koji je sinoć počeo u Končarevu kod Jagodine, a čija je centralna tema "Migracije kao socijalni procesi u socijalnom radu".

"Veoma je teško, u datm momentu, ustanoviti da li se radi o detetu od 17,5 godina starosti ili 18,5 ili 19 godina. Česte su zloupotrebe. Oni kažu da su rođeni tada i tada, dakle, dali pripadaju satrijem ili mlađem maloletniku, teško je usatnoviti a socijalni sitem treba da reaguje", rekao je Čikoši.

Mi ne možemo proveriti u njhovoj domovini kada su tačno rođeni a nemaju dokumenata. Dajemo im privremenog staratelja, a posle ih smeštavamo u ustanove socijene zaštite dok se ne pronađe rodbina ili roditelji, ili ih smeštamo u azilantske kampove kojih u Srbiji ima pet ili šet, objasnio je Čikoši.

Prošle godine je kroz Srbiju prošlo više od 600.000 ljudi, koji su bili kod nas registrovini. Perecizna regsitacija je počela otvaranjem prihavtilišta u Preševu i dodatnog prihavtnog centra u Miratovcu.

Posle toga ljudi su se kretali i drugim rutama tako da je došlo do otvranjhe prihvatlišta i u Dimitrovgrad, dodao je Čikoši.

On je istakao da je "naša država puno toga učnila, da bi pomogla i ublažila muke tim ljudima".

"U Beogradu sam prekjuče razgovarao sa jednom porodicom sa šestoro dace, ali su dece bila sa roditeljima. Oni su šesti mesec na putu", rekao je Čikoši.

Oni koji su kod nas ulazili, do 15. februara brzo su napštali nasu zemlji prema Hrvatskoj, ali sada kod nas borave više dana.

Sada je najnovija ruta i iz pravca Kosava i Metohije.

Malo borave u Beogradu i odlaze prema Mađarskoj granici i tamo pokušavaju da legalno uđu u Mađarsku i Evropsku uniju kroz prihavtnu kapiju u Mađarskoj.

Mađarska, međutim, malo usporova taj tok tako da se dešava da tamo na granici čekaju i po nekoliko dana, zaključio je Čikoši.

Dragišić: Razne terorističke organizacije koriste migrante

JAGODINA - Profesor Fakulteta za bezbednost u Beogradu Zoran Dragišić, ocenio je večeras da migracije predstavljaju ozbiljan bezbedonosni problem jer, kako je rekao, nema sumnje da različite terorističke organizacije žele da ih iskoriste za svoje ciljeve.

Postoje dve hipoteze - jedna je da su ove sadašnje migracije organizovale terorističke grupe sa idejom useljavanja velikog broja muslimana u Evropu sa ciljem promene demografske i religijske slike, a druga je da je reč o oraganizovanim kriminalnim grupama koje stoje iza ovog migrantskog talasa i koje zarađuju veliki novac na nesreće ovih ljudi, smatra Dragišić.

"Nijedna od ovih hipoteza nije sasvim tačna, ali nije ni netačna, i ovde je istina negde na sredini, ali nema sumnje da različite terorističke organizacije žele da iskoriste ovaj migrantski talas za svoje ciljeve", rekao je Dragišić Tanjugu.

Dragišić, koji je veceras prisustovao otvaranju skupa socijalnih radnika Srbije u Končarevu kod Jagodine, sa centralnom temom "Migracije kao socijalni procesi u socijalnom radu", je dodao da je ovaj talas migranata "postao aktuelan i sa aspekta islamističkog terorizma, koji je postao globalni problem".

"Zapadnoevropske zemlje su se uplašile od velikih muslimanskih zajednica na svojoj teritoriji, preseljavanja muslimana sa Bliskog istoka i Afrike i drugih delova sveta prema zapadnoj Evropi i počele su da ga doživljavaju kao problem bezbednosti", rekao je Dragišić.

Kad je reč o bezbednosti, Dragišić kaže da ima dve hipoteze kada su migracije u pitanju - spontane i organizovane, odnosno dobrovoljne i prisline.

Ovaj poslednji talas migracija je, kako smatra, prislana migracija, jer su u ptanju građani iz Sirije, Iraka i Avganistana koji ne odlaze svojom voljom iz svojih zemalja već pod pritiskom rata koji se tamo dešava.

U isto vreme su i sponetane i dobro organizovane "jer vidmo da ljudi koji se kreću preko naše teritorije da su veoma odbro organizovani", dodao je Dragišić.

Dragišić, takođe, ocenjuje da će ovu kriza sa migrantima zameniti je sledeća.

"Pomeranje ljudi sa jednog prostora na drugi je stalni pratilac ljudskog roda, migracije nisu nenormalna pojava, one su ono što je ljudski rod činio od kada postoji", zaključio je Dragišić.