Borislav Stanković slavi 90. rođendan: Košarko, ljubavi moja

izvor: dsl , foto:   vn                                                                                                                       09.07.2015.

Zna fantastično da se osmehuje, čak na sedam jezika, uz diplomu veterinara, u nekoj fioci davno zaturenu, ali i onu (ne)oficijelnu, sportsko - diplomatsku, po kojoj je tako prepoznatljiv. Borislav Stanković, srpska i međunarodna košarkaška gromada u četvrtak slavi 90. rođendan. Mali - veliki životni jubilej u karijeri čiji se „damari” čuju i punih 13 godina posle odlaska u oficijelnu penziju.

Ukratko, ali i široko, reći koju odnosno do unedogled nabrajati, a da se ništa ne ispusti, nemoguća je misija. Možda je najprecizniji opis, da je slavljeniku teško pronaći „grešku u koracima” u sportu čiji je sinonim, od brdovitog Balkana do meridijana širom sveta.

Generalni sekretar FIBA za bezmalo tri decenije (1976-2002), a posle penzionisanja sa epitetom „počasni” na funkciju dugogodišnjeg prvog operativca, ali i predsednik KSS, rodio se na današnji dan 1925. u Bihaću, tadašnjoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, da bi se još kao dečak preselio u Novi Sad, a početkom Drugog svetskog rata u Beograd, grad koji će, uz Minhen, do dana današnjeg biti mesta, gde se po sopstvenom priznanju, oseća kao kod kuće. U glavnom gradu će započeti i (košarkaško) druženje sa prijateljima za ceo život (Nebojša Popović, Radomir Šaper, Aleksandar Nikolić, Milorad Sokolović, Ranko Žeravica). Od statusa klupskog igrača, reprezentativca, trenera do, funkcionera u KSJ, FIBA, MOK-u...

- Znate, jedno bez drugog ne može, ali mi je košarka mnogo više dala nego uzela. Ovaj sport mi je pružio sliku o životu na drugačiji način, to je najveće bogastvo - pričao je Stanković u jednom od intervujua „Sportu”. 

A njegovi počeci pod obručima su i sećanja na dres Crvene zvezde (1946-1948), Železničara (1948-1950) i Partizana (1950-1953), pa reprezentacije (pet godina, učesnik prvog SP 1950). Onda je seo na klupu, prvi put u „njegovom”h OKK Beogradu (1953-1963, ali i 1965) gde je novi talenat potvrdio sa generacijom Koraća, Gorsića i Sije Nikolića. Da bi još više uradio sa Orasondom, a ostaje zapisano da je bio prvi strani stručnjak u Italiji sa šampionskom titulom. Ipak, košarkaški sport je obeležio njegov diplomatski dar odnosno funkcionerska karijera. Iako je delovao, a za sve ove godine, ništa se nije promenio, kao osoba koja ni mrava ne bi zgazila, uspešno „trajanje” u međunarodnoj košarkaškoj organizaciji je posledica (znanje se podrazumeva) energičnog delovanja, uz politiku osmeha, ne čvrste ruke.

- Basket vokacija me nije naterala da se bavim sportom nego je on dao mogućnost da se afirmišem kao čovek i osoba u svakom smislu. Kroz košarku je došla moja afirmacija - nesebično će Stanković.

Mi možemo da dodamo kako je bio jedan od ključnih ljudi za povezivanje košarke „ostatka sveta” i NBA. Jedan od onih koji je pomogao „cirkulaciju” neamerikanaca ka najjačoj ligi sveta, ali i Olimpijske igre obogatio učešćem profesionalaca sa druge strane Atlantika, kasnije i na svetskim šampionatima pod kapom FIBA.

Na pitanje, kada „slaže” profesionalne kockice, prebogatog životnog iskustva, šta izbija u sećanje, Stanković kaže:

- Prva šampionska titula OKK Beograda (1958), ali i prva jugoslovenska olimpijska košarkaška srebrna medalja (1968). Ponosan sam i na trenutak kada je neponovljivi drim tim, sada već davne 1992. istrčao na teren, sa američkom i FIBA zastavom. Igrali su kvalifikacije, na severu SAD, jer su tek tada postali punopravni članovi američke košarkaške federacije, da bi stigli do OI u Barseloni iste godine.

Osim košarkaškog autoriteta, Bora Stanković je bio rado viđena „persona” u MOK-u. U vreme predsednika Prima Nebiola bio je generalni sekretar sportskih asocijacija MOK-a. Za vreme dugog i uspešnog mandata Stankovića na mestu generalnog sekretara FIBA, košarka je postala planetarna aktivnost, kvantitativno (213 članova) i kvalitativno.

Na konstataciju da ova zemlja nije imala većeg sportskog diplomatu od njegove malenkosti, obavezno dodaje:

- Uzor sportske politike i organizacije bio je Mihajlo Andrejević, potpredsednik FIFA, pa Milan Bata Ercegan, predsednik FILA, Ante Lambaša, predsednik LEN, kao i Artur Takač iz MOK, sa kojim se nisam uvek slagao, ali smo bili saradnici na istom poslu.

Uz životni moto „živi i pusti druge da žive”, ali i da je „najpametnije ono što čovek ne kaže”, gospodinu Bori Stankoviću, čeličnoj disciplini i radosti prvog košarkaškog koraka, srećan rođendan!

SPEC.

 Bora Stanković je član dve (muške i ženske) američke (1991, 2000) i FIBA Kuće slavnih (2007)

ŽAL ZBOG 1994. I KUPA ŠAMPIONA

Da li postoji nešto za čim žalite što niste uspeli da uradite?

- Što Srbija, a tada SRJ, nije uspela da bude domaćin Svetskog prvenstva 1994. u Areni, dvorani sa 20.000 gledalaca, da ne kopamo po ranama sankcija... Ne mogu da prežalim ni što sa OKK Beogradom nisam osvojio tadašnji Kup šampiona, iako smo čak četiri puta igrali u polufinalu.