Đilas za “Sport”: Mozgu nije lakše bez politike

izvor: dsl, foto: vn                                                                                                                      01.05.2015.

U „Kuću košarke“ je zagazio sa političkog tepiha moći, u visinama, koje ne dopuštaju mešanje sa „plebsom”, jasno stavljajući do znanja ko je gospodar. Doživeo je ozbiljno pomeranje tla, a pukotine su, kako to obično biva, stigle i do sportske zanimacije. Visio je i u međuprostoru državno - profesionalnog angažmana, da bi drugo planetarno mesto najboljih što Srbija ima, poduprlo novu predsedničku šansu. Dragan Đilas je u trenutku sadašnjem prepušten isključivo košarkaškoj ljubavi. Ali, ni tu nije jednostavno, od velikih reprezentativnih očekivanja, finansijske situacije, međuljudskih odnosa...

Šta ćete smatrati (ne)uspehom u prvoj godini drugog mandata?

- Znam i da se rezultat predsednika gleda kroz sportski rezultat, ali, budimo realni, na to maksimalno utiču igrači, a mi ostali dajemo mali doprinos, u oba slučaja. Moja malenkost bi da unapredi rad organizacije, finansijski je stabilizuje, ali i da se čelnici, kako bi se reklo, spuste među narod i osete damare... U susret veoma važnom seniorskom letu, u muškoj i ženskoj konkurenciji, bio bih zadovoljan da izbore turnire olimpijskih kvalifikacija, a srce lupa medalja. Ne sumnjam da će A selekcije pokazati nesporan kvalitet na kontinentalnim takmičenjima, ali nisu bez uticaja i neki drugi faktori, to je jasno svima koji poznaju sport. Olimpijski plasman je veliki ulog, kao što je žestoka konkurencija kod košarkašica, a da ne pričam za muškarce, gde osam-devet zemalja računa na medalju - priča za "Sport" Đilas.

Da li je ideja generalnog sponzora (ne)moguća misija ili je u planu pravljenje takozvanog pula?

- Ima više onih koji bi da pomognu, što je normalno posledica srebra na SP prošle godine. Najvažnije je da smo blizu dogovora oko ugovaranja saradnje sa jednom domaćom kompanijom, koja bi zauzela centralno mesto, ali bi istovremeno bila odvojena sredstva za normalno funkcionisanje nacionalne lige.

Postoji li razlika na mestu prvog čelnika KSS u vreme aktivnog političkog angažmana i, sada kada ste se povukli iz te sfere?

- Sada imam više vremena da se bavim poslom predsednika za razliku od prethodnog perioda kada nisam bio u mogućnosti da se u ovolikoj meri fizički angažujem. Međutim, bez politike mozak nije rasterećeniji, ali mogu na bolji način da razmišljam o košarci. Ipak, Savez ne vodi Dragan Đilas, nego je to timski rad. Svi koji su uključeni, uradili su ogroman posao i zaslužuju poverenje.

Tokom prošlog leta, vaša pozicija nije bila zavidna, što se najbolje ogledalo u nemogućnosti da se održi Skuština KSS. U nekoliko navrata nije bilo kvoruma, a okupljanje najvišeg tela je ostalo da čeka rasplet na SP u Španiji. Šta je više pomoglo u sticanju novog poverenja, seniorsko srebro ili nezainteresovanost nove vlasti da upravlja Kućom košarke?

- Najbolja preporuka je uspeh nacionalne selekcije, ne samo mene, već mog celog tima. Inače, KSS je imao i ima podršku države i premijera. Uostalom, nisam imao problema ni kada sam se aktivno bavio politikom, ni danas, kao što se tiče i odnosa vlasti i države prema nama ukupno. Ako pogledate ko vodi najznačanije sportske saveze, to su godinama isti ljudi, moja malenkost je čak jedna od najmlađih, tako da tu i ne stoji teza o državnom uplitanju.

Postoje li barem intencije da se na duže staze finansijski obezbede strukovni sportski savezi, ne računajući fudbalsku organizaciju, s obzirom na to da donacije iz državnog budžeta ne mogu da budu rešenje?

- Nadu polažem u Vanju Udovićića, koji radi dobar posao kao resorni ministar, iako je direktno iz bazena ušao u ministarsku fotelju. On je dokaz onoga što stalno pričam, da ne možete da budete najbolji sportista na svetu, ako pored fizičkih predispozicija, nemate mentalnog kvaliteta. Nacrt novog zakona o sportu pomeriće neke stvari na bolje. U nekim oblastima je hrabar, ali nudi i sistemsko uređenje.

Da li se bojite da teška ekonomska situacija, koja traje godinama, pogubno utiče na sport, košarku, svodeći ih na amaterski nivo?

- Takav scenario ne može da se desi u Srbiji, zato što smo kreativan narod, koji je naučio da se snalazi i u groznim situacijama. U sportu se najbolje vidi ta gotovo neverovatna dovitljivost. Nedostatak sredstava neće toliko uticati na reprezentativni, ali hoće na klupski kvalitet. U nacionalne selekcije će uvek stizati kvalitetni pojedinci, stasali ovde ili u inostranstvu, jer je, koliko nam se sviđalo ili ne, realnost da talenti odlaze. Kao što je stvarnost da ovdašnji klubovi imaju problem sa finansijama, ali ne može se samo kukati da je to nepravda, sindrom „Kalimera”. Slično je, uostalom, i na velikim takmičenjima, jer sigurno nije svejedno da li je u finalu, primera radi, neka ekonomski jaka zemlja ili Srbija. Ako se to desi nama, moramo da budemo super, ma bolji za deset razlike da bismo slavili. Jeste surovo, ali je istinito, to su pravila igre.

Šta se sa mesta prvog čoveka Saveza vidi u srpskoj košarci?

- Pre nego što sam na ovaj način ušao u košarku, idealizovao sam ovaj sport iznutra, da bih brzo shvatio da su i tu samo ljudi sa vrlinama i manama. Ali, najvažnije je da i dalje uživam da se bavim sportom koji najviše volim, kao što nikada nisam uživao da se bavim politikom, ali jesam kao gradonačelnik Beograda, jer sam osećao da sam nešto konkretno uradio. Slično je i sa basketom. Jedini problem sa mojom funkcijom što na utakmicama moram da sedim u loži, ne mogu da navijam i skačem, ali mi je pomogla da umirim prgavi mentalitet. Šalu na stranu, najviše se primećuje kvalitet i ogromna igračka baza, kao i ogorman broj onih koji žive za košarku, ne od košarke. Zato smo to što jesmo u ovom sportu. Žao mi je što takve entuzijaste ne vidimo od večitih rivala, Evrolige, ABA lige... A svega toga ne bi bilo da nije onih koji se krvnički bore, iz svog džepa vade da klubovi opstanu, treniraju... E, u tome je tajna srpske košarke. Malo ko to primeti, a oni su temelj naše košarke. Njima je para ponestalo još pre 20 i kusur godina, ali nije ljubavi i požrtvovanja.

Da li je sistem svih predsednikovih potpredsednika ono pravo, ili je to samo pokriće za demokratsku „diktaturu” prvog čoveka Saveza?

- Idealni sistem ne postoji, a nikada nam se nije desilo da se preglasavamo na sednicama Upravnog odbora, bez obzira na odnos snaga. Svaki model je dobar ako hoćete da radite savesno i pošteno. Istina da predsednik predlaže većinu članova UO, ali ne može sam da odlučuje. U posao svojih potpredsednika se ne mešam, dozvoljavam kreaciju, da rade kako misle... Ako takvu šansu ne iskoriste, onda preuzimam dalje aktivnosti da stvari dovedem u red. U svakom poslu, pa i sada u KSS, praktikujem razgovor sa saradnicima, a do stupnja autoriteta se stiže poštovanjem zbog poverenja koje neko ima u vas, a ne zbog funkcije, to je liderstvo.

Đilasov tim u KSS je, silom odlaska potpredsednika za mušku reprezentativnu košarku, promenjen. Da li je potez legendarnog reprezentativca uslovno -posledično vezan sa vašim drugim mandatom?

- Ne! Dejan Bodiroga mi je najavio povlačenje tri meseca pre Izborne skupštine. Ubeđivao sam ga da se predomisli, ali sam na kraju ispoštovao njegovu odluku. Ostali smo u prijateljskim odnosima, on je sjajan čovek, drago mi je što Srbija ima čime da se podičn u FIBA (član Borda, predsednik takmičarske komisije).

Da li je, za nešto više od četiri godine na čelu KSS, bilo ozbiljnih pokušaja da vam se izmakne fotelja?

- Iz predostrožnosti sedim na trosedu, tu je već teže povući... - raspoloženo će predsednik KSS.

PONAŠANjE VEČITIH

Koju ocenu trenutno zaslužuju večiti rivali? -

 Oni napreduju u pozitivnom smislu, u odnosu na stepen društvene agresije. Polako idemo uzlaznom putanjom, čak i kroz izazove transformacije regionalne lige. Ne bi trebalo da Zvezdu i Partizan gledamo samo kroz vizuru navijača, nego i ono što može da se vidi na terenu. A momci poput Mitrovića, Kalinića ili Milosavljevića uče fer-plej i ponašanju i one koji su duplo stariji od njih, u klubovima, KSS, svuda... Kakav odnos imate sa Nebojšom Čovićem i Predragom Danilovićem?

- Odličan! Ne slažemo se uvek, vodimo polemike za koje bi tabloidi platili, ali se trudimo da sve ostane između četiri zida. Prvi čovek crveno-belih ume da mi kaže da sam inženjerski tvrd, mada sve saslušam, ali uradim po svom...

IZMEĐU VATRI FIBA – EVROLIGA

- Nema ništa loše u činjenici da postoje dva projekta regionalne lige za prostore bivše SFRJ. Odluke će se donositi na najvišem nivou, u drugoj polovini maja. Realno, možemo vrlo malo da utičemo na sukob FIBA - Evroliga, ali... Kroz istoriju smo bili inicijatori svetskih događaja, koliko još u prošlom veku i platili smo cenu, ne malu. Hajde, da budemo kao neki drugi, posle svega, uz pobednika, ali strana bez žrtava.

MARGINALIZACIJA „GEN – SEKA”

 Zašto je funkcija generalnog sekretara, nebitno što je trenutno u v.d. stanju vrši Andrija Kleut, marginalizovana u vreme vašeg mandata?

- To je, realno, drugi čovek Saveza, Kleut samo ne radi na svojoj promociji, bavi se svim dnevnim stvarima i više od toga, ali ga nema u medijima, zato je takav utisak.

Kleuta ste, zapravo, postavili na mesto potpredsednika za marketing. Da li će se uskoro birati „gen - sek”?

- Ta funkcija je povezana sa finansijama, racionalno je za jednu platu da se rade dva posla. Šalu na stranu, to nije stanje zauvek, rešićemo...

ZIDA SE NOVI SPRAT

Šta kažete na priče da još uvek postoje dugovi KSS, da je zgrada Saveza pod hipotekom...

- Svi dugovi su izmireni još tokom mog prvog mandata, pre četiri godine. Kuća u kojoj radimo nije naše vlasništvo, pa otpada teza o hipoteci. Grad Beograd je vlasnik prostora, a trenutno smo u priči o zajedničkom ulaganju, odnosno izgradnji još jednog sprata. Ipak, nije lepo ući u zgradu, pa se saplitati o kutije sa opremom. Neophodno nam je još prostora.

Povećavate broj zaposlenih?

- Ne, ima ih kao kada sam postao predsednik.

Iz tog perioda datira i smanjenje plata?

- Slično sam uradio i kada sam postao gradonačelnik, pet i deset odsto manje službenicima i funkcionerima, da bi povećali deset procenata zaradu vaspitačicama u vrtićima. Mislim da je to u redu. U Savezu je, kada sam došao, kasnilo šest plata, izdvojio sam lična sredstva da se to sredi. Morale su da se smanje za trećinu, ali više ne kasne. Nekorektno je da se razmišlja o povišici, kada je KSS budžetski korisnik, a država je u trendu štednje.