|
Bazilika prekrivena, stručnjaci podeljeni, javnost zbunjena
izvor: agencije, foto: heritage.gov.rs /rts 04.07.2015.
Mišljenja stručnjaka podeljena, javnost zbunjena, od slučajnog otkrića pre dve godine do danas, sudbina bazilike sa nekadašnjeg Via militarisa i današnjeg Koridora 10, našla se u začarom krugu.
„Ostavljamo mogućnost u nekoj daljoj budućnosti, da se, ako se auto-put nekada pomera, otkriju isti oni ostaci koje smo mi pronašli“, kaže Marko Popović, predsednik Stručne komisije Zavoda za zaštitu spomenika 2013.
Istraživanje bazilike je pre dve godine zaustavilo izgradnju auto-puta, a pošto nije bilo mogućnosti za nadvožnjake, ispuste ili krivine, prvobitno je dogovoreno da bazilika bude izmeštena kod crkve u Crvenoj Reci.
Borko Žiravac, koordinator radova na E-80 Koridora Srbije kaže da nisu Koridori pritiskali nikoga jer se posle dve godine samo poštovao projekat da tamo prođe auto-put.
Srpsko arehološko društvo uputilo je Ministarstvu kulture apel za spas bazilike, tražeći da se kulturno blago Srbije ne sakriva.
„Samim zaobilaženjem ovog objekata mogao bi da se on prvo konzervira i da se napravi njegova prezentacija za sve one ljude koji budu ovuda prolazili da nešto mogu da vide“, objasnio je Toni Čerškov, arheolog Srpskog arheološkog društva
Peticiju su pokrenuli i mladi iz Bele Palanke, Niša i Crvene Reke. Do sada je prikupljeno oko 2.000 potpisa.
Danijela Milenković iz Crvene Reke kaže da ima mnogo ogorčenih i smatra da ovo može da bude dobar pokretač za razvoj turizma.
„Fotografišem da bismo ostavili pokolenjima da vide koju smo štetu napravili ako ovo zatrpaju stvarno“g, kaže Zoran Cvetković.
Ministarstvo kulture odgovara da je zatrpavanje konzerviranih arheoloških lokaliteta uobičajena praksa u svetu i kod nas.
Ako do sada niste videli kako uživo izgleda ova ranohrišćanska bazilika, to više nećete ni moći da učinite jer je ona sada prekrivena debelim platnom.
Kada će biti zatrpana nismo saznali ni u Zavodu za zaštitu spomenika u Nišu, kao ni u teritorijalno nadležnoj instituciji, ali ni u Republičkom Zavodu, jer su obe direktorke na godišnjem odmoru.
Apel protiv zatrpavanja bazilike u Kladenčištu
Srpsko arheološko društvo najoštrije je protestovalo zbog odluke Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture da dozvoli zatrpavanje i prelazak kolovoza auto-puta ka Bugarskoj preko ranohrišćanske bazilike u Kladenčištu.
Odluka centralne institucije zaštite kulturnih dobara u Srbiji u potpunoj je suprotnosti sa osnovnim civilizacijskim tekovinama i samim ciljevima postojanja Zavoda, navode iz Srpskog arheološkog društva, prenosi Tanjug.
Otkriće ranohrišćanske bazilike u blizini trase rimskog puta koji je spajao istočni i zapadni deo Rimskog carstva, nedaleko od antičke Remezijane (današnje Bele Palanke), rodnog mesta Svetog Nikite Remezijanskog, svedoči o samim počecima hrišćanske civilizacije na Balkanu.
Zajedno sa ostacima iz Medijane, starohrišćanskim grobnicama u Nišu i Caričinim gradom (Justiniana Prima), taj spomenik bi morao da bude zaštićen i na adekvatan način prezentiran svim zainteresovanim posetiocima, smatraju u Društvu.
Kulturno blago Srbije ne treba zatrpavati i skrivati od očiju javnosti, a cena izmeštanja auto-puta ili bazilike, koliko god da iznosi, mala je u odnosu na dugoročnu korist od turističke eksploatacije tog objekta.
U saopštenju Srpskog arheološkog društva ocenjuje se da od odnosa države prema kulturnom nasleđu umnogome zavisi i međunarodni ugled zemlje.
Spomenici kulture svedoče o tome da Srbija nije bila „pusto polje" u dalekoj prošlosti, pa ne bi trebalo da bude ni sada, kada se zaštita baštine nameće kao jedan od civilizacijskih prioriteta.
Iz navedenih razloga, oni apeluju na Ministarstvo kulture i informisanja, Skupštinski odbor za kulturu i informisanje, predsednika Srbije i predsednika Vlade da svojim autoritetom spreče zatrpavanje bazilike.
Kulturni turizam regiona ugrožen?
Nakon izgradnje auto-puta, putnici bi imali jedinstvenu priliku da obiđu ranohrišćanske spomenike od Kladenčišta, Medijane i Caričinog grada, do episkopskog sedišta u Stobima i ranohrišćanskih spomenika u Solunu.
Ukoliko bi srednje Ponišavlje bilo isključeno sa te trase, to bi čitavom regionu znatno umanjilo perspektivu razvoja kulturnog turizma.
|
