Hrvatsko-slovenačka granica, protest protiv žilet-žice

izvor: agencije  foto:                                                                                                         19.12.2015

Hrvatsko-slovenačka granica, protest protiv žilet-žice

Oko 300 stanovnika pograničnog hrvatskog grada Buje i nešto manje stanovnika slovenačkog pograničnog područja okupilo se na graničnom prelazu Sveta Lucija–Brezovica sa obe strane žilet-žice, koju je na granicu postavila Slovenija, protestujući zajedno protiv, kako su istakli, svih žica koje stoje na putu ljudskoj slobodi.

Na nekim od transparenata kojima su okupljeni stanovnici iskazali ogorčenje i negodovanje zbog postavljene žice pisalo je "Žica ubica", "Žica menja navike", "Protiv života u žici", "Evropa počiva u žilet-žici", a slovenački demonstranti doneli su slamnatu lutku sa likom premijera Mire Cerara i stavili je na žicu, preneo je Jutarnji list.

Žica u Istri, Evropi i svetu je velika sramota, dokaz neslobode, pokazatelj straha, ona predstavlja sve ono što nisu vrednosti istarskog čoveka - a to su tolerancija, miroljubivost, sloboda i otvorenost, poručila je Natalija Grgorinić iz Ližnjana.

"Ovo nije rešenje, to nije poziv na dijalog već je to širenje straha, mržnje i neprijateljstva. Onaj koji je tu žicu postavio neka dođe i neka je skine! Evropa ne sme da dopusti sebi da šalje poruku bodljikave žice prema svetu", rekla je i naglasila da su ljudi zgroženi tim "činom varvarstva".

"Ako smo Evropljani i poštujemo evropske vrednosti, moramo da se prisetimo da je ta bodljikava žica donela velike rane našem kontinentu, ne puno godina unazad", rekla je.

Na toj žici umiru životinje, ona je ekološka, moralna i ljudska katastrofa, rekla je i zaključila kako se time ponavlja istorija mraka i neslobode.

Najavljena odbojkaška utakmica na granici je odigrana samo simbolično, u nekoliko prebacivanja lopte preko žice, a "drugo poluvreme" je održano popodne na graničnom prelazu Kaštel-Dragonja.

Članovi muškog odbojkaškog kluba "Umag", kojima se priključio i olimpijski pobednik u streljaštvu Đovani Cernogoraz, podeljeni u "ekipe" sa obe strane žilet-žice, kratkotrajnom su odbojkom poručili da žicu treba ukloniti.

Štajnmajer: Pravni postupak protiv zemalja koje odbijaju sistem kvota

Nemački ministar spoljnih poslova Frank Valter Štajnmajer izjavio je da će protiv zemalja članica EU, koje odbijaju da prihvate izbeglice u skladu sa programom kvota za njihovu raspodelu, biti pokrenut pravni postupak.

"Ukoliko ne može biti urađeno drugačije, stvari će biti rešene kroz odgovarajuće legalne kanale", rekao je Štajnmajer u intervjuu za nemački nedeljnik Špigl, istakavši da je "Evropa zajednica zakona".

Dodao je da zemlje koje odbijaju da private izbeglice moraju da znaju šta je u igri za njih, a to su, kako je istakao, otvorene granice u Evropi.

"Evropska solidarnost nije jednosmerna ulica", rekao je Štajmajer.

Kako prenosi AFP, šef nemačke diplomatije je tom prilikom mislio na Slovačku i Mađarsku koje su i same najavile da će pokretuti pravni postupak protiv kontraverznog sistema kvota.

Slovačka je prošlog meseca saopštila da će podneti žalbu protiv plana EU za raspodelu 160.000 izbeglica i migranata širom Unije putem sistema kvota.

Bratislava bi, u skladu sa sistemom kvota, trebalo da prihvati manje od 2.300 izbeglica i migranata, prenosi AFP.

Fajman: Sledeća godina bi mogla biti još teža

Austrijski kancelar Verner Fajman upozorio je, u intervjuu koji danas objavljuje bečki dnevnik "Esterajh", da bi iduća godina mogla biti još teža po pitanju izbegličke krize.

"Ne znamo kako se razvija situacija u Siriji i celom regionu. Trenutno možda dolazi manje izbeglica, ali zima ne bi trebalo da se pomeša sa poboljšanjem situacije. Zbog toga sada moramo pripremiti mere kako ne bi bili iznenađeni na proleće", rekao je Fajman.

O samitu 11 šefova vlada zemalja EU i Turske, koji je održan u Briselu, Fajman kaže da je vođena intenzivna diskusija o mogućnostima primene ciljeva, ali da još nema rešenja.

"Još nema rešenja, ali barem ima puno dobre volje. Sada su potrebne primena i konkretna politika, a ne lepe naslovne strane", naglasio je Fajman.

Ukazao je da je lakše sprovesti mere u rešavanju problema izbeglica ako se one raspodele na svih 28 zemalja članice, nego na samo tri.

Na konstataciju da Nemačka želi pooštrenu politiku azila i pitanje da li i on namerava da ide tim putem austrijski kancelar je rekao da se radi o stvaranju reda u neredu.

"Ne možemo se tako ponašati kao da sve izbeglice imaju razlog za azil. Zbog toga moramo pojačati vraćanja. Međutim, ne može se to prepustiti samo Grčkoj, jer bi bilo nefer i neprimenjivo, zbog čega su nam kao EU potrebni bolji sporazumi", naglasio je Fajman.

Istakao je da će na samitu o azilantima u februaru, na koji je pozvao kolege, biti reči o tome da li je Turska preduzela konkretne korake, a cilj je da se masivno smanji ilegalni prelazak granica.

Ukoliko zaštita spoljnih granica bude funkcionisala, neophodno je preduzeti dalji korak u stvaranju mogućnosti legalnog i kontrolisanog ulaska pravih ratnih izbeglica, rekao je Fajman.

O pretnjama za smanjenje dotacija EU zemljama istoka, Fajman je kazao da su potrebne jasne reči kako bi pojedine zemlje shvatile da ne može biti da kada zemlje poput Nemačke i Austrije stalno plaćaju neke države imaju zahteve, a kada se uputi apel na solidarnost one ne žele da budu solidarne.