Bio je jedan od najvećih simbola bivše Jugoslavije. Gotovo da nema porodice koja nije šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka vozila „fiću“ kupljenog, naravno, na kredit.
Zaljubljenici u prvi auto koji je napravljen u Kragujevcu, čuvaju ih u garažama i samo povremeno provozaju.
Ponosni vlasnici „fića“ redovno se druže u avgustu u Beogradu ispred kompleksa Muzeja istorije Jugoslavije u Botićevoj 6. Pitaju se za zdravlje i proveravaju u kakvoj su formi njihovi ljubimci, svi stariji od 40 godina.
Četvorotočkaš Bojana Filipovića je najstariji. Dogodine će mu biti okruglo pola veka.
„Ne vozim ga svaki dan. Imam drugi auto za svaki dan. Njega vozim po nekim skupovima, ponekad za svoju dušu odem do Avale, provozam se malo po gradu“, kaže ponosno Bojan.
Vlasnici „fića“ ponekad odlaze i na revije oldtajmera širom Evrope. Kažu da na evropskim putevima izazivaju čuđenje, a na teritoriji bivše SFRJ simpatije.
Nije bio ni najskuplji, ni najveći, ali je bio i ostao poseban. „Fićom“ se nekada išlo na more. Cela porodica. Mama, tata i dvoje dece.
Bilo je mesta za kofere, punu kesu sendviča, termos sa hladnom vodom, a deca na more nisu polazila bez kofice i lopatice za pesak, koje su, naravno, još od kuće nisu ispuštali.
