Dunavom ka Crnom moru otiču stotine hiljada evra. Inostrani turistički brodovi koji plove najvećom evropskom rekom mogu da pristanu samo u uređene luke, kakvih jedva da ima u donjem toku Dunava od Beograda do Prahova. Duž više od 250 kilometara jedina uređena luka je u Donjem Milanovcu, u koju su prošle godine uplovila 92 kruzera sa 18.000 turista.
Bar tri decenije Smederevci samo mašu turistima koji plove pored njihovog grada. Propali su svi pokušaju da se grad ucrta na nautičku mapu Evrope. Jedna od najvećih ravničarskih tvrđava u Evropi, vila Obrenovića, izgrađena 1831. godine, jedan od ovdašnjih turističkih aduta, potpuno je nevidljiva za strance koji putuju Dunavom, jer ne postoji pristanište.
- Kapetani brodova pričaju da turisti mole da brodovi priđu što bliže obali i da uspore da bi uživali u prizoru tvrđave, jer nemaju gde da se iskrcaju. Dunavom godišnje prođe oko 450 turističkih brodova. Iako se pristajanja ugovaraju dve godine unapred, agenti su nam rekli da bi već ove godine mogli da zaustave pedesetak stranih brodova, koliko je interesovanje - kaže šef Lučke kapetanije Smederevo Hranislav Mirković.
Uprkos tome što Smederevo od ušća Morave do naselja Orešac, leži na 21 kilometru obale, svi izlazi na reku su zatvoreni. Nekadašnje pristanište pretvoreno je u teretnu luku u centru grada gde se pretovaruje ruda i proizvodi smederevske čeličane. Decenijama svi obećavaju izmeštanje luke u industrijsku zonu. Projekat je počeo da se realizuje još 2004. godine, „težak“ je barem desetak miliona evra, ali se, osim priče, dalje nije odmaklo.
- Još osamdesetih godina bilo je pokušaja da se to pitanje reši. Dobro je jedino da je pristan u vrhu liste prioriteta lokalnog ekonomskog razvoja - kaže direktor Turističke organizacije Smedereva Slobodan Marković.
Bela flota tako jedino može da obilazi Smederevo, a manjak u ionako siromašnom budžetu sve je veći.
Nešto dalje nizvodno, turisti su dobrodošli. „Stranci“ pristaju kod Kostolca, zbog obilaska antičkog lokaliteta Viminacijum. Godišnje ovde pristane najmanje 300 brodova sa turistima iz Evrope i Amerike.
Donjim tokom Dunava godišnje prođe više od 4.000 brodova, odnosno desetak svakodnevno. Za njih je nadležna Lučka kapetanija u Velikom Gradištu, u kojoj brodovi rade ulaznu, a u Bezdanu izlaznu reviziju. U Velikom Gradištu se obavlja i carinska kontrola svih stranih brodova. U Lučkoj kapetaniji kažu da su najbrojniji brodovi iz Nemačke, Austrije, Mađarske i Ukrajine.
Strane zemlje više koriste rečni saobraćaj, jer od svih brodova koji ovde plove Dunavom, čak 92 odsto je pod stranim zastavama, kažu u Lučkoj kapetaniji Veliko Gradište, koja predstavlja granični prelaz za sve strane brodove.
Da bi se zaradilo, mora i da se uloži. U ovom podunavskom gradu NIS je postavio brod-bunker, za snabdevanje evro-dizelom po znatno jeftinijoj ceni pošto se ne plaćaju akcize i PDV.
- Bilo je planirano da se ovde mesečno natankuje od 1.000 do 1.500 tona evro-dizela, ali se svakog meseca ta količina premaši. Dodatna korist jeste ta što putnici i posada za vreme tankovanja goriva izlaze na obalu, obilaze grad i u njemu troše svoj novac - kaže Dragan Milić, predsednik opštine Veliko Gradište.
Za turiste posebna atrakcija je plovidba Đerdapskom klisurom i Gvozdenom kapijom. Kruzeri i luksuzni brodovi, iako neumorno seku talase Đerdapske klisure, jedne od najlepših u Evropi, na tom delu Dunava ne mogu da pristanu, iako na teritoriji Kladova i Negotina postoji nekoliko putničkih pristaništa.
- Nažalost, ona su potpuno zapuštena, a obala je puna deponija. Iako se mnogo govori o turističkim potencijalima Dunava, treba mnogo i da se radi. Tekija čak ima ponton i regularan granični prelaz, ali se ne koriste zbog zapuštenosti. Potencijala i kapaciteta ima i na Kusjaku i u Mihajlovcu, ali ih treba dovesti u stanje da mogu da prime putničke brodove, jahte i čamce - kaže kapetan Srećko Nikolić, iz Lučke kapetanije Prahovo.
Iako Dunav kroz našu zemlju protiče u dužini od čak 588 kilometara, veliki turistički brodovi pristaju samo u Beogradu, Novom Sadu i Donjem Milanovcu.
Koliko se novca gubi zbog loše rečne infrastrukture u donjem toku Dunava, može se naslutiti iz podatka da, od kada je izgrađena luka u Donjem Milanovcu, godišnje oko 15.000 do 20.000 stranaca boravi u tom gradu i pristane stotinak brodova.
Ovaj atraktivan grad, najosunčaniji u Srbiji, sa preko 240 sunčanih dana godišnje, od 1992. ima granični prelaz i opremljeno međunarodno putničko pristanište. Prošlog leta u Donji Milanovac pristala su 92 luksuzna kruzera sa skoro 18.000 stranih turista.- Ove godine pristala su 23 kruzera sa 2.824 putnika i 847 članova posade. Putnici tih luksuznih brodova-hotela obišli su Lepenski vir, obližnje najstarije evropsko arheološko nalazište i sam Donji Milanovac - kažu u Turističkom info-centru u Donjem Milanovcu.
U svim evropskim zemljama beleži se porast rečnog turizma, a koliko je Dunav kao Koridor 7 značajan, pokazuje i činjenica da je Evropska unija pripremila Dunavsku strategiju. Ovaj dokument omogućiće i Srbiji da koristi sredstva iz evropskih fondova za razvoj infrastrukture na Dunavu.
LEPENSKI VIR
Na području Velikog Gradišta i Golupca, Dunav koriste mahom lokalni turistički brodovi, koji organizuju krstarenja do Golubačkog grada, Ramske tvrđave, Nacionalnog parka „Đerdap“ i Lepenskog vira. Oba kladovska hotela imaju svoje brodove. Hotel „Đerdap“ svojim brod-restoranom upoznaje putnike sa istorijom Trajanovog mosta, utvrđenja Fetislam i ostrva Ada Kale. Nedavno je porinut putnički brod „Akva star Maksim“.
PRAHOVO KRCATO TERETNjACIMA
Kroz brodsku prevodnicu druge Đerdapske elektrane, u 2012, prošla su 742 putnička i čak 13.261 teretno plovilo sa preko 9,3 miliona tona robe. U Prahovu postoji luka, koja je prošle godine izbila na peto mesto po pretovaru u Evropi, ali, što se putničkog saobraćaja tiče, te su vode obeležene crvenim trouglom, jer se nalaze u zoni hemijske industrije. Na graničnom prelazu Prahovo izvršen je pregled 2.949 plovila, 45 odsto više nego 2011. I ove godine nastavljen je trend povećanja tranzitnog saobraćaja.
MARINA SAMO NA PAPIRU
Smederevska marina, jedna od najlepših prirodnih marina na Dunavu, na idelanom mestu uz zidine tvrđave, neuređena je a do sada je bilo na desetine pokušaja da se privede nameni. Pisani su projekti, traženi investitori, ali hronična besparica osujetila je dobronamerne napore.
