|
Začarani krug zbog štrajka advokata
izvor : agencije 23.12.2014.
U Osnovno javno tužilaštvo u Staroj Pazovi priveden je osumnjičeni za obljubu jedanaestogodišnje devojčice. Posle policijskog zadržavanja, pušten je da se brani sa slobode. Iz tužilaštva navode da su, zbog protesta advokata, bili sprečeni da sprovode zakon.
"Lice je zadržano po nalogu zamenika u Osnovnom javnom tužilaštvu u Staroj Pazovi i postavljen mu je branilac po službenoj dužnosti. Međutim, on nije pristupio. To je razlog zašto mu nije mogao biti određen pritvor, a sve u odredbama važećeg Zakona o krivičnom postupku", objašnjava viši javni tužilac u Sremskoj Mitrovici Branka Milosavljević.
Minimum procesa rada Advokatske komore predviđa da branilac može da piše podneske protiv određivanja i produžavanja pritvora, za njegovo ukidanje i da posećuje klijenta u pritvoru.
Tako se za slučaj u Staroj Pazovi, ali ni za ostale predmete u kojima, u poslednja tri meseca, nije određivan pritvor ne smatraju odgovornima. Tvrde da pritvor može da se odredi i bez njih.
"Kako je moguće da vi u ovih 100 dana protesta imate na prste jedne ruke da prebrojite slučajeve u kojima je, navodno, zbog nepristupanja advokata, osumnjičeni pušten na slobodu? Ja ću vam reći, za ovih 100 dana ne znam statistiku, ali sigurno je procesuirano u ovoj zemlji više od 500 ljudi, i sigurno je određen pritvor, ne bih da licitiram. Pa je očigledno da se radi o neujednačenom postupanju tužilaštva", objašnjava Jugoslav Tintor iz Advokatske komore Srbije.
Tokom prethodna tri meseca, u Srbiji je pritvor određen za 703 osobe. Za isti period prošle godine takvu meru dobilo je 1028 ljudi. Ko je zaista neophodan u sudnici da bi pritvor bio određen?
"Zakon o krivičnom postupku zaista zahteva da okrivljeni mora imati branioca, od momenta lišenja slobode pa do trajanja lišenja slobode, što se odnosi i na pritvor. Sa druge strane, nema smetnje da se pritvor odredi čak i kada nije prisutan branilac, osim što tada, po zakonu, iskaz okrivljenog koji je bio saslušan bez branioca praktično ne bi imao dokaznu vrednost u kasnijem dokaznom postupku" objašnjava profesor Krivičnog procesnog prava Milan Škulić.
Od septembra su se na ugrožena prava žalili i oni koji iz pritvora zbog, kako tvrde, protesta advokata, ne mogu na slobodu. Pisma u kojima traže pomoć i zaštitu, pritvorenici iz beogradskog Okružnog zatvora slali su predsedniku Vrhovnog kasacionog suda i zaštitniku građana.
Na advokate se apelovalo da prošire minimum procesa rada na pritvorske predmete, ali se to nije dogodilo.
|
