|
Rizična hrana na rafovima
izvor : evn 15.12.2014.
Gotovo da nema građana Srbije koji nije kupio bar jedan prehrambeni proizvod kome je istekao rok trajanja, ili da se nije zapanjio kada je na rafovima u našim trgovinama video proizvod zabranjen za prodaju u drugim zemljama. Srbija je svoje zakonodavstvo, kada je reč o hrani, uskladila sa standardima Evropske unije još 2009. godine, ali i dalje nema jedno od bitnih kontrolnih tela - Savet za procenu rizika bezbednosti hrane. Na formiranje čekamo već petu godinu!
U međuvremenu, javnost je bezbroj puta bila upozoravana na, primer, na prisustvo metalnih opiljaka u brašnu, ili kancerogene štrudle u prodaji, mleko sa povišenim sadržajem toksina, pljeskavice od mesa uginulih životinja... A, brojke pokazuju da iz godine u godinu raste uvoz takozvanog „prehrambenog otpada“ - posebne kategorije „mesa“ kojeg se oslobađaju klaničari u EU.
Država, pak, tvrdi da taj sistem kontrole hrane dobro funkcioniše, uprkos činjenici da još nije formiran savet predviđen zakonskim paragrafima.
- Hrana koja se legalno prodaje u Srbiji ispitana je i zdravstveno bezopasna - kažu u Ministarstvu poljoprivrede. - Od početka godine nadležne inspekcijske službe obavile su više desetina hiljada kontrola. Situacija se svakodnevno prati i proverava, pa oni koji se snabdevaju u prodavnicama ne treba da brinu.
Prehrambene proizvode kontrolišu proizvođači, akreditovane laboratorije i inspekcije. Kako kažu nadležni, ne može se očekivati da inspektor prekontroliše baš svaki proizvod, jer sistem tako ne funkcioniše. I u Privrednoj komori Srbije naglašavaju da su naši podzakonski akti, koji regulišu kvalitet i bezbednost proizvoda u klaničnoj industriji usklađeni sa EU.
- To je Pravilnik o kvalitetu usitnjenog mesa, poluproizvoda od mesa i proizvoda od mesa, u kom su detaljno razrađene tehnologije, sastav proizvoda, minimalna i maksimalna koncentracija sirovina, dodataka i aditiva u određenom proizvodu - kaže za „Novosti“ Nenad Budimović, sekretar Udruženje za poljoprivredu, prehrambenu industriju i vodoprivredu PKS. - Recimo šta i koliko sadrži pašteta, čajna kobasica ili barena kobasica.
Predsednica Centra za potrošače Vera Vida ukazuje da su nadležna ministarstva dužna da obaveste javnost ukoliko postoji osnovana sumnja da bi hrana u prometu mogla da predstavlja rizik po zdravlje ljudi. Zato je po njoj veoma bitno da se osnuje stručni savet za bezbednost hrane.
- Ono što je svakako problem je to da se u Srbiji tek nakon dešavanja određenih incidentnih situacija u vezi sa bezbednošću hrane oglašavaju nadležne inspekcijske službe, umesto da se upravo one prve oglasile, kako nebi došlo do panike i incidenata - naglašava Vida.
U Asocijaciji potrošača Srbije APOS kažu da kod nas još nije uspostavljen sistem za jasno obaveštavanje i informisanje građana u svim fazama, od procene rizika, upravljanja rizikom i obaveštavanje javnosti.
I predsednik Nacionalne organizacije potrošača Goran Papović ističe da su za „zalogaj bez rizika“ neophodni redovni monitoring i strogo poštovanje zakona. Problem je, kaže, nepostojanje nacionalnog saveta za bezbednost hrane, koji je trebalo da se osnuje pre pet godina.
- Svih ovih godina Savet ne postoji, a ne postoji ni referentna nacionalna laboratorija, i prema tome nema ili se ne procenjuje rizik za određenu vrstu i grupe prehrambenih proizvoda - dodaje Papović.
SALO, KOŽURA, KOSTI...
Za prvih devet meseci ove godine u Srbiju je iz Nemačke uvezeno 513 tona potkožne svinjske masnoće. U istom periodu iz Belgije je stiglo 400 tona zamrznutih kokošijih otpadaka. Iz Mađarske 30 tona pačijih trtica, vratova, leđa. Iz Slovenije 27 tona iste kategorije „mesa“ samo kokošjeg, a od Slovenaca smo još kupovali i „vrhove krila“... Iz pojedinih zemalja uvozimo još i fino mlevene kosti jer naši klaničari ne mogu da postignu toliku finoću. Sve ove „kategorije“ u mesarskoj branši jednostavno nazivaju „prehrambeni otpad“.
RADNE GRUPE
Zakon o bezbednosti hrane propisao je da se za procenu rizika u oblasti bezbednosti hrane osniva stručni savet, koji kao takav nije osnovan, ali su rešenjima ministra poljoprivrede više puta osnivane radne grupe, koje su imale preciziran zadatak u određenoj oblasti.
- Zadaci tih radnih grupa, sastavljenih od eksperata i stručnjaka su prikupljanje i analiziranje naučno-tehničkih podataka za praćenje rizika, koji imaju direktan ili indirektan uticaj na bezbednost hrane - kažu za „Novosti“ u Ministarstvu poljoprivrede. - Formirale su i radne grupe za upravljanje kriznim situacijama.
Srbija, ukazuju u ovom ministarstvu, ima svoje predstavnike u evropskoj Agenciji za bezbednost hrane - EFSA i koristi sve dostupne podatke te Agencije u proceni rizika.
|
