|
Ništa od početka pregovora
izvor : evn 15.12.2014.
Evropska unija neće , na savetu za opšte poslove, otvoriti prvo pregovaračko poglavlje sa Srbijom. Izvor iz briselske administracije potvrdio je da koči Nemačka, a ne sve zemlje članice EU kako se to često predstavlja.
Srbija je u potpunosti tehnički bila spremna da otvori poglavlje 32, ali politički konsenzus nije mogao da se postigne zbog stava Berlina koji traži da se napreduje u pregovorima Beograda i Prištine.
Zato se u redovnim godišnjim zaključcima Saveta ministara koji će krajem nedelje biti prosleđeni šefovima država ili vlada na definitivnu potvrdu, neće naći ništa spektakularno. Ne navodi se, čak, ni mogući datum otvaranja prvog poglavlja.
Ono što trenutno najviše koči je dijalog s Prištinom. Ceo jedan pasus u nacrtima zaključaka posvećen je odnosima s Kosovom. U njemu se naglašavaju očekivanja za punom primenom Briselskog sporazuma, uz insistiranje da se poglavlje 35, koje se u našem slučaju odnosi na napredak u normalizaciji odnosa s prištinskim vlastima, paralelno prati s napretkom pristupnih pregovora u celini.
U nacrtu zaključaka piše da savet „s nestrpljenjem očekuje održavanje sledeće pristupne konferencije i otvaranje prvih pregovaračkih poglavlja“. Izražava se zadovoljstvo što je, od prethodnog izveštaja, doneta odluka da pregovori počnu, kao i što su utvrđena merila koja Srbija treba da ispuni u okviru poglavlja 23 i 24, vezana za pravosuđe i osnovna ljudska prava, pravdu, slobodu i sigurnost.
- Ima dosta uslova u okviru ovih merila, bar desetak, i ona predstavljaju svojevrstan akcioni plan u pripremi otvaranja ovih poglavlja. To je o veliki posao. Ali, Vlada u Beogradu dobro radi na realizaciji, u bliskoj saradnji s Evropskom komisijom, tako da stalno napredujemo - kaže naš izvor, dodajući da bi pozitivna odluka što se tiče ovih poglavlja mogla da bude doneta početkom sledeće godine.
POHVALE
U nacrtima zaključaka Srbija je pohvaljena za tok procesa reformi i analitičkog pregleda usaglašenosti zakonodavstva s EU. Naročito su istaknute zasluge u osavremenjavanju administracije, borbi protiv korupcije i, pre svega, na ekonomskom planu, kao i u regionalnoj saradnji. Od Srbije se traži da sve ove napore nastavi, uz ispunjavanje odredbi sporazuma s Prištinom i postepeno usklađivanje sa spoljnom politikom EU.
|
