Duh Dalmacije nekako je omamio Beograd ovih dana. Dok na jednoj obali Dunava ljudi uživaju ukusima hvarske kuhinje, na kaldrmi Skadarlije u petak uveče se okupilo zanimljivo društvo. Ili klapa, kako se kome više dopada... Fudbalski veterani Beograda i Splita su se na inicijativu Zajednice Hrvata Beograda “Tin Ujević” okupili posle više od dve decenije i trodnevnim druženjem napravili most čiji su stubovi porušeni davnih dana.
Ali to je prošlost... Ona je na licima nekadašnjih legendi jugoslovenskom fudbala ostavila priličan trag. Videlo se dok su onako promrzli zauzimali mesta u toplim ćoškovima kafane “Šešir moj” na beogradskom Monmartru. Kao da nije moglo da se smisli bolje mesto da reči i riči, sećanja i emocije pomešaju s notama tamburaša Ivan Gudelj, Stanislav Karasi, Blaž Slišković, Vladimir Petrović Pižon, Dragan Holcer, Miloš Bursać, Vilson Džoni, Dževad Prekazi, Nikica Cukrov i mnogi drugi koji su juče u SRC “Banjica” odigrali i humanitarni meč selekcija Beograda i Splita. Događaj i fešta mogli su da počnu...
- Ovo je moralo da se desi i da se doživi. Sjajna stvar koja budi sećanja i emocije. Sa nekima se nisam video više od deset godina. Ne može čovek da ostane ravnodušan, da ne krenu stare priče - kaže Ivan Gudelj, legenda splitskih “bilih”.
Hteli - ne hteli, susret nekadašnjih sportskih rivala i prijatelja ne može da se ne dotakne i 22. marta, kada će na “Maksimiru” Hrvatska dočekati Srbiju u mundijalskim kvalifikacijama.
- Srećan sam što je neko došao na ideju da se Splićani i Beograđani nađu u Skadarliji. Neka ovaj naš susret posluži i kao sportska poruka pomirenja i smirivanja nekih drugih strasti pred utakmicu na “Maksimiru” 22. marta - kaže Pižon Petrović.
Susret Beograđana i Splićana sveo se na nikad lakši novinarski zadatak. Pitanja nije trebalo da se postavljaju. Priče i emocije same su izvirale iz ljudi koji su nekada bili fudbalski idoli Jugoslovena.
- Stari prijatelji, dobro poznata lica, svi na jednom mestu. Ovo je sjajno. Ne mogu da se snađem na trenutak, jer neke od njih nisam video i više od 20 godina. Izbegavam ovakve susrete, ali kada sam čuo da cela stvar ima humanitarni karakter, srce mi je zaigralo - priznao je Blaž Slišković.
Stanislav Karasi, kapiten Beograda na revijalnoj utakmici govorio je iz srca...
- Ja sam uvek bio za pomirenje, da se ljudi spajaju, a ne da se razdvajaju. Ovo je sjajna misija, prelepa humanitarna i sportska priča, puna emocija i sećanja. Neka ovo bude i povod za ideju da ista ekipa ljudi bude gost fudbalskih saveza Hrvatske i Srbije na “Maksimiru” 22. marta i na “Marakani” 6. septembra - predlaže Karasi.
Druženje je zakoračilo i u kasnu skadarlijsku noć. Note tamburaša i gostujuće splitske klape nekako su se takođe u jednom trenutku stopile u jednu melodiju. Bio je ovo susret bez trunke sujete ili pomisli na loše priče. Noć kada nije bilo važno ni šta je lepše i više. Splitska riva ili beogradsko Ušće, Avala ili Marjan.
RAKIJA ZA GOSTE
Splićani su u Beogradu proveli ukupno tri dana. Niko nije krio da su boravak u Skadarliji i utakmica na Banjici bili najlepši događaji. Na odlasku iz restorana “Šešir moj” dobili su po flašu domaće rakije i slamnate šešire.
SEĆANjA NA JEDAN MAJ
U nedelju 4. maja 1980. godine u 15. minutu je prekinut meč Hajduk - Crvena zvezda. Vest o Titovoj smrti izazvala je spontani plač i pesmu na “Poljudu”. Pižon Petrović i Blaž Slišković su se setili i tog detalja.
- Kao da je juče bilo. Sećam se neke čudne tišine,pa suza, pa pesme “Druže Tito, mi ti se kunemo...”
- Ma bio sam i ja tom meču, ali na tribinama. Osećaj koji se dugo pamti - kaže Slišković.
