Da li je sport i dalje plemenita veština ili samo poligon za bogaćenje kriminalaca? Veliku buru u svetu nedavno su podigle informacije Evropske policijske službe (Evropol), po kojima je poslednjih godina namešteno čak 380 fudbalskih utakmica u Evropi, među kojima i one u Ligi šampiona.
Nema sumnje da su kladioničarske mahinacije postale unosan posao poput trgovine drogom ili oružjem. Sve više kriminalaca shvata da može doći do velikog novca uz malo rizika. Mnogi su se prebacili s droge na nameštanje, jer je zarada takođe odlična, a potencijalne sankcije neuporedivo blaže. Glava velike kriminalne grupe je u Singapuru, jednom od centara bogatog azijskog tržišta kladionica.
- Svuda gde je veliki novac ima i organizovanog kriminala. A sport je danas postao ogroman biznis - objašnjava kriminolog Zlatko Nikolić. - Nažalost, nameštanja ima i na najvećim takmičenjima, pa čak i na Olimpijskim igrama, samo što kriminalci tada moraju da izdvoje znatno veće sume za podmićivanje. Dok korov ne poraste, čovek ne smišlja kako da taj korov uništi. Otkrića Evropola sigurno će pokrenuti međunarodnu borbu protiv kladioničarske mafije.
Kako se nameštaju utakmice? Postoji nekoliko načina, a pojedini su prilično domišljati i originalni. Jedan od njih je da kriminalne grupe iskoriste poslove legalnih firmi koje su kupile prava na organizaciju prijateljskih utakmica klubova i reprezentacija. S obzirom na to da se mnogi od tih mečeva igraju bez nadzora FIFA, organizatori mogu sami da odaberu sudije što otvara put manipulacijama.
Mafijaši u Finskoj su otišli tako daleko da su kupili ceo klub sa jedinim ciljem da nameštaju utakmice. Plasman na tabeli, pa ni prodaja igrača ih uopšte nisu zanimali. U tim su doveli nekoliko “svojih” fudbalera i preko njih nameštali razne opcije iz ponude kladionica, od crvenih kartona do rezultata.
Najlakša metoda je kupovina sudija, jer je jeftinije i manje rizično od kupovine nekoliko igrača. Sudije nisu uvek morale da nameštaju pobednika, već je bilo dovljno da dosude nekoliko penala za veći broj golova. Popularna metoda je i davanje velikog novca jednom ili dvojici igrača iz odbrane. Saigrači nisu upućeni, pa čak ni protivnički klub ne mora da zna da će (pre)lako doći do visoke pobede. Na drugom kraju sveta uplaćeno je nekoliko tiketa sa većom gol razlikom...
U Srbiji se već godinama govori o nameštanju utakmica od strane klubova “tri za tri” (mi pustimo vas, vi pustite nas), ali to je ništa u odnosu na mahinacije u koje su uključene i mnoge kladionice. Sportske kladionice se uglavnom brane i beže od nameštenih mečeva, pošto im to može odneti veliki novac iz kase, ali postoji nekoliko obrta i načina na koje upravo one mogu da svoje uplatioce prevare i ostvare veliki prihod.
Jedna od mahinacija je “poklon kvota” na favorita. Umesto da bude realnih 1,15, kladionica odredi 1,5, pa čak i 1,7. Uplatioci stave ogroman novac na takve utakmice. Dobro “podmazani”, favoriti ponovo izgube meč, a zarada završi u kasi kladioničarskih lanaca.
Takođe, ako postoji veliki broj uplata na određenog favorita i u slučaju pobede kladionice moraju da uplate ogroman novac, često se u poslednjem momentu primenjuje taktika da se kontaktira sudija, trener ili igrač favorizovane ekipe na koju su svi tipovali i da ih uz mito “zamole” da utakmicu, ipak, izgube. Kladionice će u tom slučaju možda papreno da plate podmićivanje, ali će to opet biti manje od gubitka koji bi ih čekao isplatom dobitnih tiketa.
- Zabrana kladionica nije rešenje, jer će se otvoriti ilegalne, pa će biti još teže da ih kontrolišemo. Potrebne su pre svega znatno oštrije zatvorske kazne, ali i kontrola klubova i sportskih radnika od strane saveza. Takođe, oštra pravila moraju da važe za sve, a ne kao kod dopinga, gde su od testiranja bili izuzeti američki takmičari - podseća Nikolić.
Postavlja se pitanje da li je nameštanje utakmica postao biznis kao prostitucija, nešto što ne može da se iskoreni, već samo drži pod kontrolom?
- Nije baš isto, jer nameštanje može u najvećoj meri da se zaustavi. Drugo je pitanje da li za to postoji volja, kada svaka država zapravo kontroliše, propagira kocku i podstiče porok, na ovaj ili onaj način - poručuje Zlatko Nikolić.
MAHINACIJE
Generalni sekretar Međunarodnog udruženja fudbalskih profesionalaca (FIFPro) Teo van Segelen prošle godine je rekao da se utakmice u Srbiji i Hrvatskoj već godinama nameštaju i za to ima potvrdu od samih igrača.
- Bili smo svedoci da je mafija i kod nas preuzela fudbalske poslove. Ako imate situacije gde se svakodnevno zatvaraju knjižare, a otvaraju kladionice, sasvim je logično da se utakmice nameštaju - ističe Zlatko Nikolić.
Podaci Evropola pokazuju i da su u nameštanju utakmica u Nemačkoj učestvovali određeni Srbi i takozvana “istočna mafija”. U poslednje tri godine, pronađeni su dokazi za mahinacije u 48 evropskih zemalja.
KLADILI SE PROTIV SEBE
Četvorica igrača engleskog kluba Akrington Stenli suspendovana su kada je otkriveno da su se na nekoliko tiketa kladili na poraz svoje ekipe u meču sa Barijem - 2:0. Ni jedan od njih nije odgovarao za nameštanje utakmice, već samo za klađenje, koje je fudbalerima u Engleskoj zabranjeno.
Još je aktuelan i slučaj rukometaša Nikole Karabatića i njegovih saigrača koji su se prošle godine kladili na poraz svog Monpeljea u francuskom prvenstvu. Stručnjaci objašnjavaju i da za nameštanje posebno pogodan tenis, jer je “mućke” znatno lakše realizovati.
SUDIJAMA PRETE I SMRĆU
Nekoliko fudbalskih sudija u Hrvatskoj nedavno je izjavilo da im je čak i prećeno smrću ukoliko ne pristanu da učestvuju u nameštanju utakmica.
- Došli su mi i rekli “imaš 15 hiljada za našu pobedu. Ako odbiješ, nema te više”! Šta sam drugo mogao da uradim, nego da pristanem - otvorio je dušu Zdravko Bošnjaković, fudbalski arbitar iz Hrvatske.
