Davos: i privatni sektor pomaže izbeglicama?/Ministarka unutrašnjih poslova Austrije očekuje domino efekat/Izbeglice spavaju na otvorenom u Beogradu

izvor : agencije  foto:                                                                                                   21.01.2016.

Davos: i privatni sektor pomaže izbeglicama?

Da li privatna preduzeća treba da pomognu u integraciji izbeglica, da im daju posao, ako ni zapadne zemlje ne mogu da se izbore sa nezaposlenošću? Neke kompanije smatraju da treba tako da postupe, dok su stručnjaci podeljeni. Zapošljavanje migranata i izbeglica je isplativo i doprinelo bi privrednom rastu, smatraju ekonomisti, ali je ujedno teško izvodljivo kada posla i ovako nema. Takođe, to pitanje je politički osetljivo zbog percepcije u javnosti da uzimaju drugima posao.

Hamdi Ulukaja, kurdski doseljenik koji je postao uspešan američki preduzetnik, poznat i kao "kralj grčkog jogurta" u SAD, pozvao je 20. januara na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu velike kompanije da budu solidarne sa izbeglicama.

Ulukaja u čijoj kompaniji "Čobani" je 30% od 1.800 zaposlenih u izbeglice, saopštio je da su se aktivnostima njegove fondacije Tent priključila velika imena u privatnom sektoru poput Airbnb-a, fondacije IKEA, Linkedina, Masterkarda i UPS-a. Oni su obećali da će doprineti "rešavanju i upravljanju migrantskom krizom" tako što će im pružiti pomoć, obuku i čak ih zapošljavati.

"Ako želimo da pružimo nadu i priliku za više od 60 miliona izbeglica u sveta, to ne treba da dolazi samo od vlasti i nevladinih organizacija", rekao je Ulukaja u Davosu.

"Lepa inicijativa, ali ne mogu se porediti mogućnosti u SAD i mogućnosti u Evropi u kojoj je nezaposlenost mnogo veća", rekao je Klod Posternak iz savetodavne agencije "Matris".

Prošlog septembra četiri francuske privatne grupe - Er likid, Mišlen, Sodekso i Total, ponudili su pomoć izbeglicama obezbeđivanjem lokacija, hrane, zdravstvene nege ili podrškom profesionalnom razvoju.

Francusko udruženje poslodavaca Medef najavilo je takođe plan pomoći integraciji izbeglica, a banka BNP Pariba plan podrške u vrednosti od 5 miliona evra.

"Integracija kreće od zapošljavanja a posla nema! Priča o zapošljavanju izbeglica je utopija", rekao je Posternak i dodao da je Francuska, kada je reč o nezaposlenosti, "na ivici panike".

Pritom, nedavni napadi u Francuskoj koji se pripisuju džihadističkim grupama, produbile su nepoverenje prema izbeglicama.

"Ako gledamo sa liberalnog stanovišta, postoje dva argumenta u prilog zapošljavanja izbeglica ili migranata", kaže francuski ekonomista Ipolit d'Albi. "Izbeglice imaju manje opcija i njihovo zapošljavanje je jeftinije. Isplati se zaposliti izbeglicu", dodao je on.

"Međutim, postoji i druga ideja: to je pitanje podele posla. U Francuskoj 50% nezaposlenih nije kvalifikovan. Ako migranti i pronalaze posao to je zato što su kvalifikovani. Tako da su u svakom slučaju na drugom mestu", dodao je on.

U Nemačkoj koja je primila 1,1 milion izbeglica u 2015, privatni sektor je preduzeo nekoliko inicijativa, poput učenja jezika ili obuke kod Dajmlera, energetske kompanije EnBW, industrijog konglomerata TisenKrup ili u BASF-u

U Austriji supermarketi DM nude obuku za više desetina izbeglica, dok je međunarodna kompanija za održavanje ISS objavila da ima na raspolaganju oko stotinu poslova "specijalno za izbeglice".

To je, međutim, tek kap u moru s obzirom je Austrija u 2015. primila 90.000 zahteva za azil.

"Ako bi privatan sektor bio u stanju da pomogne u integraciji migranata u život, to bi zaista olakšalo rast", ocenjuje Nariman Behraveš, glavni ekonomista konsultatnske kuće IHS.

"Iz političkog ugla to je sasvim druga priča. Nema sumnje da je to teško. Postoji osećaj da će ti ljudi preoteti posao drugim", dodao je on.

Francuski istraživač i stručnjak za migracije Matje Tardi smatra da svi doprinose bogatstvu i da se ne može reći da nema mesta za sve. "Ista stvar je bila sa ženama kada je reč o poslu. Više niko danas ne tvrdi da žene uzimaju posao muškarcima", dodao je on.

Ministarka unutrašnjih poslova Austrije očekuje domino efekat

Ministarka unutrašnjih poslova Austrije Johana Mikl-Lajtner očekuje domino efekat u Evropi nakon odluke zvaničnog Beča da uvede ograničenje za prihvat izbeglica, prenosi danas bečki dnevnik Esterajh.

"Upitili smo jasan signal protiv neograničene dobrodošlice. Austrija će i dalje obavljati svoju humanitarnu dužnost, ali će se u tome orijentisati ubuduće prema posojećim kapacitetima", kazala je Mikl-Lajtner u intervjuu bečkom dnevniku.

Austrija je juče donela odluku da ogranični prihvat izbeglica u naredne četiri godine na ukupno 127.500.

Prema dogovoru ograničenje za prihvat izbeglica u ovoj godini iznosi 37.500, naredne 35.000, a 2018. je 30.000, te do 30.juna 2019. godine samo još 25.000 izbeglica.

Ukupno 127.500, koliko je planirano da primi do kraja juna 2019. odgovara 1,5 odsto stanovništvu Austrije.

Tokom prošle godine u Austriji je podneto 90.000 molbi za dobijanje azila, a za ovu godinu je prema prognozama taj broj bi mogao da porastei do 120.000.

Upitana šta će se dogoditi kada se dostigne limit od 37.500 u ovoj godini Mikl-Lajtner je kazala da su sve mere kao što su granične kontrole, ili vremenski ograničeni azil usmerene kako se taj limit ne bi dostigao.

"Uz to polazim od toga da će uslediti domino-efekat i da će druge zemlje, takođe, preduzeti mere, te bi tako talas izbeglica bio smanjen", ukazala je Mikl-Lajtner.

Takođe je rekla da se trenutno proverava i mogućnost vraćanja azilanata kada limit bude dostignut.

"Trenutno proveravamo da li moramo prihvatati zahteve za dobijanje azila kada više ne budemo imali raspoložive kapacitete. U tom slučaju bi ljude direktno na granici vraćali u bezbedne susedne države", najavila je Mikl-Lajtner.

Ona je izrazila uverenje da bi dogovoreno ograničenje moglo biti dostignuto već u maju ukoliko usledi očekivani veliki talas izbeglica.

Izbeglice spavaju na otvorenom u Beogradu

Info centar za azil apelovao je danas na nadležne službe da se izbeglicama koji se nalaze u Beogradu i koje imaju isteklu tranzitnu policijsku potvrdu, kao i onima bez potvrde, omogući da spavaju u centrima za azil.

"Svesni smo da, po zakonu, oni nemaju prava na smeštaj, ali se bojimo da će se neko, ako se ovako nastavi, smrznuti i umreti. Lekari koji obilaze izbeglice već su nam prijavili slučajeve hipotermije i promrzlina. Srbija je pokazala da se od svih zemalja u regionu najbolje odnosi prema izbeglicama, mi molimo da se ta praksa i nastavi", navodi se su saopštenju Info centra za azil.

 Prema prognozi meteorologa u narednih sedam dana u Srbiji biće uglavnom suvo i veoma hladno, samo se u noći imzedju subote i nedelje i u nedelju tokom dana očekuje prolazno naoblačenje sa snegom.

 Do ponedeljka u jutarnjim satima biće umeren i jak mraz, a najviša temperatura u većini mesta oko nula stepeni.