Udovičić: Država je ulagala u mene, vreme da vratim svoj dug Srbiji
Izvor: dls
Datum: 31.12..2013
Čovek sa vizijom, sa stavom. Prosečan za tri života ne bi uradio ono što je Vanja Udovičić postigao sa 31 godinom. Prosečan ne bi, ali Udovičić je uvek u svemu bio najbolji ili bar tome težio.
Prvi je čovek srpskog sporta, diplomirani inženjer organizacionih nauka, proglašavan je za najboljeg igrača Evrope i sveta, sa reprezentacijom je osvojio sve što se može osvojiti osim olimpijskog zlata, nosio je kapicu velikana svetskog vaterpola Partizana, Pro Reka i Mladosti, osvajao trofeje. Kapiten nacionalne selekcije bio je pet godina i samo je na jednom takmičenju nije doveo do pobedničkog postolja.
Bio je komadant u vodi, nastavio je da komanduje sa više instance. Inteligentan, elokventan, odmeren, finih manira, harizmatičan, energičan, cenjen u inostranstvu, obožavan u zemlji, preodređen za velika dela, pre tri i po meseca postao je ministar omladine i sporta.
Boljeg ambasadora Srbija nije mogla da dobije. Spreman je da stvari pokrene sa mrtve tačke, da progovori o onome o čemu se ćutalo i zataškavalo, da rešava probleme, da deluje danas, za bolje sutra nacije i srpskog sporta.
Koliko je bilo teško ili lako da se odlučite da prihvatite ministarsku fotelju?
- Izlazak iz profesionalnog sporta kome ste posvetili ceo život je svakako teška i velika odluka. Dobro sam razmislio o svemu. Država je ulagala u mene, sada je vreme da vratim svoj dug Srbiji. Poziv države se ne odbija. Posebno kada vas u tome podržavaju kolege, prijatelji, naši najveći sportisti. Prihvatio sam ministarsku poziciju, svestan da neće biti lako, ali u sportu sam naučio da se borim, da budem uporan, posvećen, disciplinovan, sa ciljem da pokrenem promene u sistemu kako bi srpski sport doživeo promene koje zaslužuje. Vreme je za reformu srpskog sporta od temelja – kaže za "Sport" ministar Udovičić.
Sa kakvim ste se sve situacijama i problemima u sportu susreli kao ministar, a niste ih bili svesni kao sportista?
- I te kako znam problematiku srpskog sporta. Dolazim, što bi se reklo, sa terena. Nisam kabinetski ministar niti nameravam da prođem kroz mandat i simuliram rad. Želim da pokrenem temeljne promene, koje će biti u funkciji celokupnog sporta i zdravlja nacije. Svi su godinama samo konstatovali probleme. Vreme je da neko pokrene rešenja. To tražim od svih iz sportske zajednice. Ljudi, dajte rešenja. Svi znamo probleme. Hajde da rešavamo stvari, da menjamo prvo sebe. Ne može se promeniti sistem sa starim navikama i dekadetnim pojavama.
Prvi prijem organizovali ste za sestre Moldovan, kajakaši su ove godine blistali na svim takmičenjima?
- To je bilo simbolično. Prvo sam se susreo sa kajakašima, jer sam želeo da pošaljem poruku da su mi svi, ali bukvalno svi sportisti važni. Uvek ću biti uz njih i kad donose medalje, ali i kada gube. Odnos prema sportistima ne sme biti marketing i samoreklamerstvo, već istinska podrška. Šta tako dobro Srbiju predstavlja u svetu, nego sport i naši sportisti!?
Atletičari su osvojili dve svetske medalje, istorijske?
- Srpska atletika je zaista blistala ove godine i želim još jednom da im čestitam. Iza tih rezultata stoji krvav rad, treninzi, odricanja i moramo svi biti svesni toga. Nije to došlo preko noći. Tako je i u celom sistemu sporta. Efekti dolaze kasnije, ali zato danas moramo više da radimo, da bismo kreirali bolje sutra. Država će svakako pojačati podršku svim bazičnim sportovima, jer je to interes nacije.
Godinama smo bili velesila u kolektivnim sportovima, a ove su osvojene samo dve medalje na velikim takmičenjima, odbojkaši bronzu na Evropskom prvenstvu i rukometašice srebro na SP. Da li je reč o krizi?
- Ne bih rekao da smo u krizi, ali da ima pojedinih problema, to je više nego očigledno. Radimo na tome sa savezima kako bismo vratili staru slavu kolektivnih srpskih sportova, ali potrebno je vreme.
Ko je na Vas od naših sportista ostavio najjači utisak u ovoj godini?
- Želim svim sportistima da se zahvalim, ne samo onima koji su donosili medalje sa velikih takmičenja, jer na dostojanstven način predstavljaju Srbiju i šalju sliku pravih vrednosti. Naši sportisti su zapravo naša prava elita. Zaslužuju još veću podršku. Želim da sportska zajednica Srbije bude primer svima, motor i pokretač razvoja nacije. Živimo u teškim vremenima, društvu treba sportska snaga i prave vrednosti.
Među prvima ste pritekli u pomoć Nataši Kovačević i njenoj porodici?
- Reagovao sam, pre svega, kao čovek i sportista. Najvažnije je da se Nataša dobro oporavlja i da nije sama.
Šta najčešće čujete u razgovoru sa našim sportistima?
- To je ipak pitanje za njih. Oni treba da kažu šta misle o radu novog ministra i šta ih muči. Svakog sam saslušao i svestan sam svih problema. Nemam čarobni štapić, ali imam jaku volju i upornost. Ono što ja mogu da kažem je da ćemo uvek biti tu, otvoreni za kritike i sugestije, a ministarstvo je druga kuća za sve naše sportiste.
Od koga ste dobili najbolji savet, a ko Vam je rekao da ste ga najbolje posavetovali?
- Volim da razgovaram sa ljudima, čujem kritike, sugestije, savete, ali ne bih da mistifikujem stvari, nema brzih rešenja, samo veliki rad i upornost.
Da li su Vam ljudi otvorenije prilazili kao vaterpolisti Vanji Udovičiću ili sada kao ministru?
- Uvek sam bio otvoren u komunikaciji, tako je i danas. Volim direktan razgovor, da ljudi mogu mene, ali i ja njih da pogledam u oči.
Ministar nema radno vreme. Koliko je teško i naporno ispratiti sve događaje?
- Kroz sport sam se naučio velikom radu, disciplini i dobroj organizaciji.
Rekli ste da ćete pažnju u narednoj godini posvetiti rekreativnom i amaterskom, pa onda školskom i univerzitetskom sportu?
- Sve ključne segmente sporta moramo jednako tretirati, ali baza je školski sport. Tu se rađaju novi šampioni. Kuća se pravi od temelja. Katastrofalni su podaci o zdravstvenom i fizičkom stanju dece. Više to nije pitanje novih šampiona, već zdravlja nacije. Moramo da protresemo sistem i menjamo ono što nas je dovelo do te situacije. Prvi korak je da se izvrši ozbiljna kontrola kako se radi sa decom u osnovnim školama. Deca danas ne umeju da urade kolut unapred. To je nedopustivo. Drugo, moramo raditi na edukaciji roditelja. Sport mora postati deo kulture življenja.
Koji su najveći problemi sa kojima ste se sreli za prvih 100 dana rada?
- Problema ima, to svi znamo. Počevši od manjka novca, do lenjosti, nemara i javašluka pojedinaca. Više bih voleo da razgovaramo o rešenjima. Prvi korak je promena odnosa prema sportu, uvođenje većeg stepena odgovornosti u trošenju novca poreskih obveznika, uvođenje reda i jasne podele posla. Iako je pretilo smanjenje budžeta, uspeli smo da se izborimo za povećanje. Taj novac neće otići na birokratiju u savezima i klubovima, već sportistima. Krećemo u temeljnu promenu sistema sporta. 2014. će biti godina reformi u srpskom sportu. Svestan sam da će biti otpora, ali postojeće stanje je neodrživo.
Kako rešiti problem sa neadekvatno izgrađenim sportskim objektima, kojih kako kažete, ima 300?
- Sportska infrastruktura je zapuštena decenijama. U ovako teškoj ekonomskoj situaciji, to se ne može rešiti preko noći. Radimo u skladu sa mogućnostima i pokrećemo sa mrtve tačke neke stvari koje su godinama tapkale u mestu, poput košarkaške i atletske dvorane. Planiramo i još neke novine u vezi sa rekreativnim sportom, ali o tome ćemo kad dođe vreme.
Požalili ste se na nekulturu na sportskim događajima, a i uopšte. Imate li predlog kako da rešimo taj problem?
- Svako iz kuće nosi elementarno vaspitanje. Svojim ponašanjem dajemo primer deci. Nema opravdanja za nevaspitanje. To jednostavno ne sme da se toleriše.
Ipak ne možete bez vaterpola. Trenirate rekreativno u Dorćolu?
- Treniram, samo rekreativno, ali ne sa Dorćolom. Kombinujem više sportova. Pozivam sve da budu fizički aktivni, uvek mogu da se prošetaju, voze biciklu, trce. Rekreacija je jako važna za ukupno zdravlje pojedinca, a time i cele nacije.
Imate li slobodno vreme za sebe?
- Malo. Tada obično čitam.
Šta Srbiji, sportu i sebi želite u Novoj godini?
- Nisam dobar u frazama i floskulama. Svako najbolje zna šta želi za sebe. Na nama je da makar malo pomognemo našim građanima da im se te želje ispune – zaključio je ministar omladine i sporta u Vladi republike Srbije, Vanja Udovičić.
EVROPSKI TROFEJ KRAGUJEVČANA
Koliko je Kragujevcu kao gradu i mladom klubu poput Radničkog značio i znači trofej Kupa Evrope, osvojen pre nekoliko meseci?
- To je najveći sportski uspeh u Kragujevcu, koji, naravno, i te kako obavezuje. Od nacionalnog je interesa da se razvijaju klubovi van prestonice. Sport treba da živi i donosi uspehe u svim delovima Srbije. Samo tako ćemo razvijati sport i motivisati mlade da se uključe.
PLEJ-OF VATERPOLO PRVENSTVA PRAVA SLIKA SRBIJE
Bili ste akter nezaboravnih pet mečeva plej-ofa Srbije. Kakvi su utisci?
- To je bilo zaista neophodno za afirmaciju srpskog sporta. Uspeh je najveća motivacija pre svega za mlade, decu, da se okrenu sportu i zdravom životu. Posebno želim da istaknem da smo pokazali kako se navija. Dali smo primer sta znači fer-plej u punom i pravom smislu. Svaka čast navijačima. To je prava slika Srbije.
NEDOSTAJE JEDINO OLIMPIJSKO ZLATO
U karijeri Vam nedostaje samo olimpijsko zlato. Koliko Vam je žao što se niste popeli na vrh pobedničkog postolja na OI?
- Zajedno sa timom osvojio sam tri medalje na Olimpijskim igrama. Zaista sam sebe ispunio u mnogim pobedama koje smo zajedno doneli naciji, državi. Bilo bi savršeno da smo uzeli i zlato, ali nije bilo suđeno. Ono što je sigurno, dali smo maksimum.
