Srbija je opet rukometni epicentar. Prošle godine Evropsko, a ove Svetsko prvenstvo za rukometašice. Naše devojke za početak su tesno „izule“ Japanke sa 28:26, a u nedelju će na megdan Alžirkama.
Ko će bolje da pripoveda o ovom sportu, za koji je vezao svoju sudbinu, od prof. dr Jezdimira Stankovića. Sa rukometom je prejezdio domaćim i svetskim terenima.
Počinjao je u vremenima kada se rukomet igrao na šljaci, a izvučene linije od negašenog kreča, kada padne kiša - šištale kao zvečarke. Nije da ga guje nisu ujedale za srce, ali ovo je priča o Jezdi, s pogledom na sunčanu stranu Bulevara kralja Aleksandra, gde sada stanuje.
Od kraja pedesetih pa u naredne četiri decenije bio je među najboljim rukometnim stručnjacima na našim prostorima. A i šire. Jedan je od retkih koji je vodio žensku i mušku seniorsku reprezentaciju. Pravi alhemičar na klupi koji je stvorio mnogobrojne rukometne asove, ali i profesor biohemije na Prirodno-matematičkom fakultetu, gde je u studentskim skamijama učio mnogobrojne generacije.
Posle rastanka sa fudbalskom loptom, zbog povrede, već u devetnaestoj je postao rukometni trener, ali i osnivač ženskog rukometnog kluba BSK.
- Da ne bude zabune, skraćenica BSK označavala je Bulbulderski sportski klub, koji je kasnije postao deo sportske porodice Omladinskog sportskog društva Beograd - objašnjava Stanković. - Već u trećoj godini svog postojanja ekipa BSK osvojila je titulu prvaka Jugoslavije za 1961. godinu, ispred Spartaka iz Subotice, Lokomotive iz Zagreba, Lokomotive iz Virovitice, Trešnjevke iz Zagreba...
Sve ostalo je istorija i, naravno, tvrdoglave brojke. Osvojio je devet prvenstava i kupova Jugoslavije. Rukometašice kasnijeg ORK Beograda doveo je do finala Kupa evropskih šampiona, a igrače Metaloplastike među četiri najbolja tima u istom takmičenju. Kao selektor i trener vodio je ukupno 212 utakmica ženske i muške reprezentacije. Ravno brojci njegovog omiljenog pozorišta u Svetogorskoj ulici, čije predstave sa uživanjem gleda.
- Kruna moje karijere bilo je Svetsko prvenstvo za rukometašice održano 1973. godine u hali „Pionir“ u Beogradu - ističe Stanković. - Sa mojim devojkama osvojio sam zlatnu medalju i nikada neću zaboraviti kada su me zbog tog uspeha na svojim rukama bacale uvis.
Sada posle svega, pitamo ga da nam izdvoji neka od najznačajnijih ženskih i muških imena na čiji je razvoj direktno uticao. Za profesora Stankovića nema dileme:
- Od mojih devojaka izdvajam: Miru Jasić, Milu Radunović, Ružicu Miladinović, Radu Parezanović, Leposavu Ninković, Nađu Abramović, Ratku Kadović, Miru Čikoš, Svetlanu Anastasovsku, Radu Savić.
U prvom mandatu saveznog kapitena naš sagovornik je selektirao i formirao najuspešniju reprezentativnu selekciju budućih olimpijskih pobednika i svetskih prvaka. Iz širokog kruga potencijalnih kandidata, još kao juniore, selektirao je Mileta Isakovića, Jovicu Cvetkovića, Veselina Vujovića, Veselina Vukovića, Jasmina Mrkonju. Svi oni su se uklopili u snažan kolektiv sa nešto starijim Momirom Rnićem, Mirkom Bašićem, Veliborom Nenadićem, Zlatanom Arnautovićem i drugima.
I tu nije kraj. U svom drugom selektorskom mandatu Stanković je formirao i drugu sjajnu generaciju velikih igrača, koji su zbog dobro poznatih razloga, bili uskraćeni za učešće na dve olimpijade, dva svetska i jedno evropsko prvenstvo. Tu generaciju predvodili su Nedeljko Jovanović, Dragan Škrbić, Dejan Perić, Beli Stojanović, Paša Đorđić, braća Peruničić, Igor Butulija, Aca Knežević, Rastko Stefanović i drugi.
- Bez obzira na sve svoje rezultate, ipak svojim najvećim sportskim uspehom smatram što je većina tih momaka, naročito iz prve generacije, završilo fakultete - s ponosom će Stanković. - I na taj način postali ozbiljni ljudi.
Upitan kako mu, posle svega, izgleda današnji rukomet, profesor kaže:
- Današnji rukomet izgleda lepo, posebno ženski. Prvo, devojke su lepe, vidim da jednostavno imaju jedan patriotski motiv, što je jako važno i mislim da će ostvariti dobre rezultate na ovom Svetskom prvenstvu. Mislim da imamo dobre šanse za visok plasman.
Profesor Stanković je posebno želeo da istakne da je sport jedina oblast u kojoj i dalje možemo da konkurišemo svetu.
- Došli smo u situaciju kada država veoma slabo poklanja pažnju sportu, i takmičarskom i netakmičarskom. Jedini proizvod, ako tako mogu da kažem, u kojem smo mi konkurentni svetu je sport. I zato ga treba gajiti, održavati, podizati, da bismo ostali na jednom pristojnom svetskom nivou. I nema razloga da se ne nađe novac za sport koji predstavlja naš autoritet u svetu.
Omiljeni profesor Jezdimir Stanković sada provodi mirne penzionerske dane. Ali, uvek je spreman i oran da pomogne svakom mladom treneru.
TRENERI IZ KOMŠILUKA
Profesor Stanković sa ponosom ističe da su se na Olimpijskim igrama u Moskvi 1980. godine pojavila četiri naša reprezentativna trenera, svi nekadašnji đaci Šeste beogradske gimnazije.
- Reč je o Ranku Žeravici, treneru muške košarkaške reprezentacije, Cigi Vasoviću, treneru ženske košarkaške reprezentacije, Lazaru Grozdanoviću, treneru muške odbojkaške reprezentacije i njihovom komšiji oko Liona, mojoj malenkosti Jezdimiru Stankoviću, treneru muške rukometne reprezentacije.
NOVAK ZA PRIMER
Knjigu Novaka Đokovića „Serviraj za pobedu“ profesor Stanković je hteo posebno da istakne.
- To je tako lepo i korisno, napisano od jednog mladog čoveka koji se nije obrazovao u toj oblasti. Zapravo, to je jedan priručnik za mlade ljude, za sportiste, kako treba da se ponašaju u ishrani, kako treba da se ponašaju u vežbanju, uopšte u životu, da bi postigli dobar sportski rezultat. Ne samo za njih, već i za obične ljude.
