|
Tanasković: Prevod tačan, pokušaj obeshrabrenja Srba
|
Izvor: tanjug
|
Datum: 27.10..2013
|
|
Univerzitetski profesor Darko Tanasković tvrdi da je najsporniji deo političkog govora turskog premijera Redžepa Tajipa Erdogana u Prizrenu tačno preveden i ne isključuje mogućnost da je, po želji Prištine, njegovo obraćanje projektovano tako da obeshrabri Srbe da izađu na novembarske izbore.
Tanasković, inače, vrsni poznavalac turske spoljne politike i autor niza knjiga i studija na temu neoosmanizma, odnosno političkim pretenzijama i namerama Turske, na šta je često u svojim izlaganjima i upozoravao, ne veruje da će doći do formalnog izvenjenja Srbiji.
"U političkoj kulturi Turske izvinjenje se smatra znakom slabosti. Zato se Turci nikome ne izvinjavaju, ali ne prezaju od toga da traže izvinjenja od drugih", rekao je Tanasković u izjavi za Tanjug.
On veruje da će svakako biti pokušaja da se ovaj nesporazum diplomatski prevaziđe, a posledice incidenta ublaže, ali bez izričitog izvinjenja.
" Zato je malo verovatno da će trilateralni susreti, bar u dogledno vreme, biti nastavljeni. Kad se sve uzme u obzir, možda je to za Srbiju i bolje", smatra Tanasković.
Tvrdi da je najsporniji deo političkog govora turskog premijera Erdogana u Prizrenu tačno je preveden.
"Pokušaj njegovog (Erdoganovog) prevodioca Bekima Muftarevića da Erdoganov težak verbalni ispad relativizuje svođenjem na nesporazum usled, navodno, netačnog prevoda, lišen je svake osnove", tvrdi Tanasković.
Ukazuje da nedemantovane verzije Erdoganovog izlaganja koje prenose turske agencije i portali, kao i uvid u video zapis sa skupa na Šadrvanskom trgu, potvrđuju da je on, pored ostalog, rekao: "Ne zaboravite, Turska je Kosovo, Kosovo je Turska".
"Turski premijer pre toga jeste saopštio i da se on i članovi njegove delegacije na Kosovu osećaju kao kod kuće, na šta u svom neuverljivom i nategnutom "razjašnjenju" upućuje Muftarević, ali taj segment izlaganja neposredno nije ni u gramatičkoj ni u smisaonoj vezi s tvrdnjom koja je s razlogom izazvala oštro političko reagovanje zvaničnog Beograda", objašnjava Tanasković
Ovaj uticajni islamolog i nekadašnji ambasador u Turskoj, kaže da čak i da nije izgovorio rečenicu koja je privukla opštu pažnju, Erdoganovo istupanje u Prizrenu je u odnosu na Srbiju dovoljno nekorektno da bi moralo naići na odgovarajulitički odziv.
"Otkud na bini premijer Albanije Edi Rama? Da li je Kosovo, pored toga što je Turska, već i Albanija? Zasto je Erdogan, obraćajući se stanovnicima Kosova, pomenuo Albance, Turke, Bošnjake, Gorance, Egipćane, Rome, ali ne i Srbe? Moglo bi se postaviti još mnogo slicnih pitanja", kaže Tanasković.
Neoosmanistička politika koju je osmislio i koju je Ankara sprovodila tokom narednih godina, uz neke početne uspehe, pokazala se u mnogo čemu kontraproduktivna na svim pomenutim i nekim nepomenutim pravcima. Ostao je Balkan, gde Turska procenjuje da i dalje ima manevarskog prostora za "proaktivno" nastupanje, u čemu se njena spoljna politika programski usredsređuje na doslednu podršsku državotvornom realizovanju albanskih i bošnjačkih nacionalnih planova", naveo je Tanasković.
Ističe da se Albanci i Bošnjaci smatraju glavnim osloncem turskih neoosmanističkih ambicija na Balkanu.
"Otud i potreba da im se u svakoj prilici upute poruke za koje turski zvaničnici misle da ih njihovi balkanski klijenti željno očekuju. Pored toga, patetičnim demonstriranjem solidarnosti s braćom na Balkanu dobijaju se i poeni na unutrašnjepolitickoj sceni, gde Erdoganu više ne cvetaju samo ruže", kaže Tanasković.
Dodaje da u konkretnom slučaju, nije isključeno i da je obraćanje Erdogana u Prizrenu, po želji Prištine, projektovano upravo da " obeshrabri Srbe da izađu na novembarske izbore" na Kosovu i Metohiji.
TRILATERALA BEZ KORISTI ZA SRBIJU
Govoreći o trilaterali Srbije, Turske i BiH, na koju je Srbija pristala pre tri godine na inicijativu Turske, Tanasković pretpostavlja da su svojevremeno zvanični Beograd tu inicijativu za trilateralno okupljanje u ovom formatu dobronamerno prihvatio sa željom da se pokuša iskoristiti i ta opcija radi ubrzavanja procesa jačanja poverenja i prevazilaženja još uvek nerešenih problema između Srba i Bošnjaka, prvenstveno u BiH.
"Ubrzo se, međutim, pokazalo da je reč o asimetričnom modelu saradnje od koga za Srbiju ne može biti velike koristi, a političke štete bi moglo", navodi profesor Tanasković.
Određujući se prema trećem trilateralnom susretu na vrhu u maju ove godine u Ankari, kaže da je on bio usredsređen na ekonomsku saradnju, što je, kako kaže, probudilo neke nade da bi ovakvo okupljanje moglo prozvesti neke rezultate korisne svim učesnicima. On podseća da je tom prilikom predsednik Nikolić jasno stavio do znanja turskim partnerima da nije održiva praksa istovremene prijateljske saradnje sa Srbijom i intenzivnog lobiranja po svetu za priznavanje Kosova.
" Sad imamo novu situaciju, pa je teško pretpostaviti da će praksa trilateralnog sastajanja biti nastavljena prema predviđenom kalendaru", zaključio je Tanasković.
ZELENA TRANSVERZALA
Podseća da je ministar inostranih poslova Turske Ahmet Davutoglu u jednom razgovoru s novinarima 2005. godine najavio "proaktivnu politiku Turske od Kosova do Palestine, od Abhazije do Sirije i do Irana".
|
