|
Predstavljen izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije
|
Izvor: tanjug
|
Datum: 18.10..2013
|
|
Šef delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport izjavio je u četvrtak da Brisel, zbog krize u poslednjih nekoliko godina, u strategiji proširenja ponovo stavlja naglasak na ekonomska pitanja, tako da će i Srbija dobiti svu potrebnu podršku u kreiranju uspešne ekonomske politike.
Devenport je, prilikom predstavljanja ekonomskih segmenata poslednjeg izveštaja Evropske komisije u Privrednoj komori Srbije, objasnio da je stavljanjem naglaska na poglavlja 23 i 24 u početnoj fazi pregovora posredno obuhvaćena i ekonomija.
"Kada privrednici govore o tome šta vlade mogu da urade za njih, oni govore o predvidljivosti i jasnom planu reforme zakonodavne sfere, tako da proces približavanja EU jeste istovremeno proces ohrabrivanja investitora", objasnio je Devenport.
Osvrćući se na političke aspekte odnosa Srbije i EU, Devenport je naglasio da su u drugoj polovini ove godine oni ušli u novu u fazu, a da je tačka prekretnica bila dogovor Beograda i Prištine, što je
rezultiralo i junskom odlukom Evropskog saveta da se otvore pristupni pregovori.
Takođe, kako je istakao, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, koji je stupio na snagu 1. septembra, daje veliki prostor srpskoj privredi da se podigne na viši nivo.
Na ekonomiju će, kako je uveren, pozitivno uticati i jasno opredeljenje Srbije da se pozabavi pitanjem normalizacije odnosa u regionu na održiv i vidljiv način, ne samo kada je reč o odnosima Beograda i Prištine, već i u slučaju drugih suseda.
"Poseta hrvatskog predsednika Ive Josipovića poslala je pozitivan signal o rešenosti Srbije da izgradi nove osnove ze regionalnu saradnju", konstatovao je Devenport.
Više o ekonomskim aspektima izveštaja Evropske komisije govorio je šef sektora za evropske integracije u delegaciji EU u Srbiji Frejk Janmat, koji je najavio i neke nove buduće oblike savetodavne pomoći Brisela zemljama kandidatima za članstvo.
"Važno je da se naglasi jedna tačka iz ovogodišnje Strategije proširenja, a to je tačka u kojoj se kaže da se nijedna od zemalja Zapadnog Balkana ne može nazvati funkcionalnom tržišnom ekonomijom, što je jedan od dva glavna ekonomska uslova za ulazak u EU, a drugi je sposobnost da se podnese konkurencija", objasnio je Janmat.
On je najavio da će ministri finansija EU redovno procenjivati ekonomska kretanja u zemljama kandidatima, kako bi se proces ekonomskih reformi u njima učinio što efikasnijim.
Janmat je nabrojao samo neke od ključnih nalaza iz ekonomske sfere navedenih u izveštaju Evropske komisije i konstatovao da se ekonomija u Srbiji polako oporavlja i da se inflacioni pritisak smanjio, što otvara dobru perspektivu za razvoj.
Pohvalio je početak procesa liberalizacije cena u energetskom sektoru, budući da su gas i struja u izvesnoj meri poskupeli, kao i činjenicu da je očuvana likvidnost banaka.
Problem je, kako je naveo, to što je sa stanovišta Evropske komisije privredni rast u Srbiji neravnomerno raspoređen na pojedine grane, i što je nivo nezaposlenosti i dalje veoma visok.
"Ohrabrujemo vladu da donese novi zakon o radu, jer trenutno u zakonu postoje nefleksibilnosti koje poslodavce obeshrabruju da angažuju nove radnike", kazao je Janmat.
Javni dug u Srbiji je i dalje veoma visok kao i budžetski deficit, ali EU, kako je istakao, ohrabruje vladine mere fiskalne konsolidacije kao korak u pravom smeru, mada, dodao je, za Evropsku uniju je problematičan način na koji se u Srbiji realizuje politika subvencija, s obzirom da se one katkad dele nenajavljeno i mimo jasno preciziranih pravila.
|
