|
Duga ostavinska rasprava SFRJ
|
Izvor: agencije
|
Datum: 19.10..2013
|
|
 Sporazum o sukcesiji potpisan je 2001. godine, na snagu je stupio tri godine kasnije, kada su ga ratifikovale sve zemlje bivše SFRJ, a ostavinska rasprava još traje. Najviše se odmaklo u deobi diplomatsko-konzularnih predstavništava. Srbija će tražiti reviziju pojedinih dogovora oko ambasada.
Poslednji sastanak stalnog zajedničkog komiteta odbora visokih predstavnika naslednica bivše Jugoslavije održan je u Beogradu 2009. godine. Najavljeni susret predstavnika tih zemalja u Sarajevu prošlog meseca nije održan zbog bolesti slovenačkog pregovarača.
Ambasador Slovenije u Srbiji Franc But kaže da je važno da će ove godine sigurno biti tog sastanka.
"U svakom slučaju mislimo da je jako zahtevna tema i na neki način krajnji obračun onog zajedničkog braka. Jednostavno insistiramo na tome da je to jedno važno pitanje dobrosusedskih odnosa, da je to jedini međunarodni ugovor koji je ostao posle nekadašnje zajedničke zemlje i da treba da ga poštujemo", ističe But.
Dogovoreno je da do 15. novembra Slovenija dobije ključ od rezidencije u Rimu, a potom će Srbiji dati pristanak da se upiše kao vlasnik ambasade u Londonu. Do sada su od 123 dipomatsko-konzularna predstavništva raspodeljena 72.
Generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Srbije Slobodan Vukčević kaže da je njih 30 pripalo Srbiji, 42 ostalim zemljama bivše Jugoslavije.
Srbija je, prema njegovim rečima, drugim republikama do sada predala 26 objekata, a da je ostalo da preda još 16.
"Isto tako postoje neki prigovori od strane republike Srbije na nepokretnosti koje su označene za raspodelu, a mi smatramo da imamo dokaze da se one ne mogu raspodeliti i da treba sa tog spiska da budu izuzete", kaže Vukčević.
Visoki predstavik Srbije u Komisiji za sukcesiju imovine bivše SFRJ Oliver Antić smatra da ostavinska rasprava nije bila ujednačena, odnosno da su se sve strane nedomaćinski ponašale.
"Umesto da se gleda da po svim aneksima od A do G ide ravnopravno sistem sukcesije, ovde se išlo ko je kako vršio pritisak, kako je ko bio veštiji. Upravo to je bio problem, što se kod svakog nasleđivanja vrši popis i procena, svake stvari a ovde je vršen popis bez procene", kaže Antić.
Češkoj i Slovačkoj, koje ovih dana obelažavaju 20 godina od razdvajanja, bilo je potrebno osam godina da podele zajedničku imovinu.
|
