|
Tači: Što pre rasvetliti sudbinu nestalih osoba/Drecun: Albanci više nemaju blanko podršku SAD/Žbogar: Kosovska elita nesposobna da postigne saglasnost
izvor: agencije foto: tanjug 20.08.2016.
Tači: Što pre rasvetliti sudbinu nestalih osoba
Tači je na Fejsbuku u petak uveče napisao da to zahteva da istina i pravda "što pre stignu u zemlju".
Tači je istakao da deo dokumentacije o nestalim osobama još jednom pokazuje da među nestalima ima ne samo pripadnika svih etničkih zajednica i osoba svih uzrasta, već da su tu i ljudi svih zanimanja - poljoprivrednici, lekari, nastavnici, novinari.
"Apelujem još jednom da se što brže rasvetli sudbina svih nestalih, bez obzira na njihovu etničku, versku ili profesionalnu pripadnost. Pomirenje među narodima zahteva iskrenost, istinu i pravdu", napisao je Tači na svojoj Fejsbuk stranici.
Prema njegovim rečima, "niko to ne zaslužuje više od porodica nestalih osoba".
Drecun: Albanci više nemaju blanko podršku SAD
BEOGRAD - Predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun izjavio je danas da je tokom posete američkog potopredsednika Džozefa Bajdena poslata jasna poruka da Albanci na KiM nemaju blanko podršku SAD-a i da sada moraju da pređu sa reči na dela.
"Bajden je rekao da ono što je dogovoreno mora da se ispoštuje i sprovede, a to je Zajednica srpskih opština", rekao je Drecun na RTS-u.
On je dodao da se politika SAD-a prema Srbiji menja u načinu realizacije, odnosno da SAD sve manje sprovode politiku pritiska, već bilateralno žele da osvoje presudan uticaj na Balkanu.
"Pokazalo se od one kritične runde pregovora u Briselu, kada su SAD odigrale ključnu ulogu da Prištinu priovedu racionalnom ponašanju, od tada je počelo uvažavanje SAD i za naše interese i za naše stavove", kaže Drecun.
Kako kaže teško da postoji albanska partija na Kosovu koja će omalovažiti autioritet SAD-a, te da sada svi moraju da povedu računa o poruci Bajdena.
"Ta promena američkog stava, koja je do juče bila nezamesliva, nije preko noći. To je rezultat dugoročne politika, kojoj je lični pečat dao premijer Aleksandar Vučić u poboljšanju bilateralnih odnosa", rekao je predsednik parlamentarnog odbora za KiM.
On je dodao da Srbija više nema prava na grešku, jer SAD utiču na sve procese na Balkanu, te da je to najači mehanizam da se Prioština natera na racionalno ponašanje.
Govoreći o Sudu za ratne zločine, on je rekao da nezvanično stižu informacije da će prve optužnice biti već u septembru.
Komentarišući predstojeći poslovni samit Srbije i Albanije u Nišu, Drecun je rekao da je ekonomska saradnja najvažniji činilac stabilizacije turbulentnih političkih odnosa na Balkanu.
"Za prosperitet Balkana najvažniji su srpsko - albanski odnosi. Albanija ima najznačajniji uticaj na Albance na Kosovu, zato najvažnije stabilizaciju srpsko- albanskih odnosa", zaključio je Drecun.
Žbogar: Kosovska elita nesposobna da postigne saglasnost
BERLIN - Odlazeći Specijalni predstavnik EU na Kosovu, Samuel Žbogar izjavio je da kosovska politička elita nesposobna da postigne saglanost o strateškim, nacionalnim interesima, pa i kada je reč o dijalogu i normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, formiranju Zajednice srpskih opština i demarkaciji sa Crnom Gorom..
Žbogar je u intervjuu za Radio Slobodnu Evropu rekao da je "dijalog i normalizacija odnosa Kosova i Srbije" uslov za dalji napredak Prištine i Beograda na putu ka EU, te da se normalizacija odnosa treba smatrati nacionalnim interesom.
"Sada ulazimo u jednu novu fazu dijaloga gde dve strane treba da se izjasne kako treba da nastave dijalog u budućnosti, koja su pitanja koja treba da se otvore i čemu vodi ovaj dijalog. Mislim da ima potrebe da se dijalog restruktuira i da se pripreme za dijalog vrše drugačije. Ono što na Kosovu vidimo jeste jedan skepticizam prema ovom procesu zbog nedostatka transparentnosti u ranijim fazama dijaloga. Ali, radimo na tome sa EU da što više ljudi uključimo u ovaj dijalog", naveo je Žbogar.
Specijalni predstavnik EU naveo je i da je na odgovornost kosovskih političara ratifikacija Sporazuma o demarkaciji sa Crnom Gorom, te je izrazio nadu da će se poslanici do 1. septembra "ubediti da ga izglasaju".
Kako je dodao, demarkacija granice sa Crnom Gorom je uslov EU od 2012. godine, tako da su o tome kosovski političari bili i ranije upoznati.
Žbogar, koji napušta Kosovo nakon petogodišnjeg mandata, kaže da se "Zajednica opština sa srpskom većinom ne može nametnuti ni jednoj strani, te je za to pitanje potrebno rešenje koje će biti funkcionalno".
Kako dodaje, obe strane strahuju od ove Zajednice.
"Jedini način jeste da se sedne za sto i da se pokuša da se pronađe rešenje koje će biti funkcionalno, koje će Kosovo održati funkcionalnim i koje će istovremeno Srbima dati određene garancije da mogu da se osećaju dobro i biti integrisani u kosovsko društvo. Mislim da to nije lako, mnogo je lakše pričati o tome nego pregovarati, ali, ovako trebamo da počnemo. Kao što je rekla i visoka predstavnica Mogherini, Ustavni sud je dao uputstva kako stići do toga. Mislim da je vreme da počnemo da idemo napred", kazao je Žbogar.
On je se usprotivio upotrebi nasilja i suzavca u Skupštini, te kazao da se treba izvršiti napor da se i opozicija uključi u unutrašnje razgovore, jer je to način kako da se spreči upotreba suzavca u Skupštini.
Žbogar je podsetio da je pored demarkacije, uslov za liberalizaciju viza i borba protiv korupcije na visokom nivou.
Govoreći o Specijalnom sudu za ratne zločine, Žbogar je rekao da se njegovo formiranje očekuje kada parlament Holandije ratifikuje bilateralni sporazum sa Kosovom o sedištu ovog suda. To može da potraje do kraja godine, dodaje on.
"Nakon toga, formiraće se Posebne komore i ostaje na tužiocu da podigne optužnice i počne sa radom. Sve pripreme sada se vrše na osnovu privremenog sporazuma potpisanog u Holandiji koji je odmah stupio na snagu. Sada regrutujemo predsednika, sudije i ostalo osoblje. Pripreme su u toku i to znači da, kada budemo imali zakonsku osnovu, Sud može da počne sa radom", zaključio je Žbogar.
Srpska: Žbogar ne bi trebalo da obeshrabruje dijalog
Srpska lista saopštila je danas da specijalni izaslanik EU na Kosovu Samuel Žbogar ne bi trebalo da obeshrabruje dijalog Beograda i Prištine dovođenjem u pitanje primene dogovorenog, te da bi se od njega očekivalo da u javnim istupanjima i u radu ne drži stranu bilo kome.
Reagujući na Žbogarovu izjavu da se Zajednica srpskih opštine ne može nametnuti nijednoj strani, te je za to pitanje potrebno rešenje koje će biti funkcionalno, Srpska pita odakle njemu pravo da tumačenje Ustavnog suda u Prištini, koje nije deo bilo kog sporazuma, uzima za merodavno.
Srpska u saopštenju navodi da su za Srbiju i Srbe na Kosovu i Metohiji za osnivanje ZSO merodavni jedino sporazumi od 25. avgusta prosle godine.
Dodaju i da bi Žbogar, umesto što obeshrabruje dijalog dovođenjem u pitanje primene dogovorenog, trebalo da odgovori na pitanje šta je do sada uradio na primeni tog i drugih sporazuma.
"Naravno, znamo da je uvek lakše ići linijom manjeg otpora i dodvoravati se većini, naročito onome koga rad sa tom istom većinom čeka i na sledećoj dobro plaćenoj dužnosti", navode u Srpskoj.
|
