|
Protiv ZSO 94% Albanaca i nesrpskih zajednica
izvor:euractiv foto: 31.05.2016.
Oko 94% kosovskih Albanaca i pripadnika nesrpskih manjina protiv je formiranja Zajednice srpskih opština (ZSO), pokazalo je ispitivanje Pulsa javnosti predstavljeno 31. maja u Prištini. Istovremeno većina kosovskih Srba (69%) snažno ili donekle podržava osnivanje te asocijacije. Istraživanje je pokazalo i da većina građana Kosova smatra da će normalizacija odnosa Beograda i Prištine biti od velike važnosti. Takođe su rezultati ukazali da je u odnosu na prethodno istraživanje zadovoljstvo građana institucijama Kosova, uz izuzetak Skupštine, poraslo. Najveći problemi građana Kosova su nezaposlenost, siromaštvo i korupcija.
Istraživanje je pokazalo da 32% kosovskih Albanaca, kao i 29% kosovskih Srba, smatra da osnivanje ZSO omogućava srpskim institucijama da nastave da funkcionišu na Kosovu.
Međutim, dok je 35% kosovskih Albanaca izjavilo da osnivanje ZSO označava segregaciju na Kosovu između albanskog i srpskog dela, samo 17% kosovskih Srba deli isto mišljenje.
Štaviše, 6% kosovskih Albanaca ocenilo je da je Zajednica srpskih opština ekvivalentna bosanskoj Republici Srpskoj, dok 20% kosovskih Srba veruje da bi to značilo kraj srpskih institucija na Kosovu.
Istovremeno oko 4% kosovskih Albanaca navelo je da ZSO ima neznatan uticaj na razvoj Kosova, dok je većina drugih etničkih grupa (48%) izjavila da stvaranje ZSO nije relevantno za njihove živote.
Kada je reč o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, većina kosovskih Srba (62%), kao i većina kosovskih Albanaca (56%) i ostale zajednice (52%) ocenili su da će normalizacija tih odnosa biti od velike važnosti.
Skoro 54% kosovskih Albanaca i oko 25% kosovskih Srba ocenilo je da sporazum o demarkaciji granice Crne Gore i Kosova predstavlja najbitniju temu o kojoj treba postići dogovor tokom pregovora u Briselu.
Najveći problemi nezaposlenost, siromaštvo i korupcija
Najnovije istraživanje Pulsa javnosti pokazalo je i da su nezaposlenost, siromaštvo i korupcija najveći problemi građana Kosova.
Rezultati su pokazali da je zadovoljstvo građana institucijama Kosova, sa izuzetkom Skupštine, povećano u rasponu od 4 do 16 procentnih poena u odnosu na prethodno ispitivanje Pulsa javnosti, dok je poverenje građana u Skupštinu Kosova smanjeno.
Međutim, bez obzira na takve ocene, ukupan nivo zadovoljstva i dalje je prilično nizak, sa najvećim zabeleženim učinkom bivše predsednice Kosova Atifete Jahjage koja je imala rezultat od 45,7%.
Kada je reč o poverenju u rad bivše predsednice Kosova Atifete Jahjage, rezultati su pokazali da je između septembra 2015. i aprila 2016. nivo zadovoljstva radom predsednice povećan do najvišeg od novembra 2014. godine.
Što se tiče zakonodavne vlasti Kosova, oko 3% građana je navelo da je zadovoljno radom Skupštine. Prema tome, Skupština ostaje jedina zakonodavna institucija čiji je rad ocenjen kao manje zadovoljavajući u odnosu na prethodne izbore.
Zadovoljstvo građana radom premijera od 2015. godine povećano je za oko četiri procentna poena, a za isto toliko odsto povećano je i zadovoljstvo radom kosovskih sudova.
Dok je zadovoljstvo građana na Kosovu oko ključnih izvršnih, pravosudnih i zakonodavnih institucija poboljšano, najnovija anketa pokazala je pad zadovoljstva od pet procentnih poena u odnosu na septembar 2015. oko aktuelne političke orijentacije na Kosovu.
Oko 7% stanovnika Kosova navelo je da je zadovoljno ili veoma zadovoljno trenutnom političkom situacijom na Kosovu, a skoro 20% je neutralno po tom pitanju.
Mada je nezadovoljstvo građana političkom orijentacijom Kosova povećano, rezultati su pokazali da je procenat stanovnika Kosova koji su spremni da se pridruže javnim protestima zbog političkih razloga znatno smanjen od septembra 2015, sa 42% na oko 25%.
Kada se analiziraju nalazi po etničkoj pripadnosti, vidljivo je da je veći procenat kosovskih Srba (40%), u poređenju sa ispitanicima iz zajednice kosovskih Albanaca (28%), voljnih da se pridruže protestima iz političkih razloga.
Pored toga, samo 14% pripadnika drugih etničkih zajednica je voljno da protestuje iz političkih razloga.
Ispitivanje javnog mnjenja na Kosovu sprovedeno je od septembra 2015. do marta 2016. godine.
|
