|
Tači: Pravda ne sme biti selektivna,kazna za zločine nad Srbima
izvor: agencije foto: 02.03.2016.
BRISEL - Novoizabrani kosovski predsednik Hašim Tači poručio je danas da pravda ne može biti selektivna, te da počinioci zločina nad kosovskim Srbima moraju da budu krivično gonjeni i osuđeni, uz ocenu da pomirenje nije lako i da ne može biti jednosmerno.
On je, u autorskom tekstu objavljenom na briselskom portalu Euraktiv pod naslovom "Kosovo na raskršću", napomenuo da "genocid koji je počinio režim Slobodana Miloševića na Kosovu ne bi trebalo izjednačavati sa tim zločinima iz osvete".
"Ali, pravda ne može biti selektivna. Zločinačka dela koja su izvršili Kosovari moraju da budu osuđena i procesuirana", istakao je Tači.
Podsetivši da je niz parlamentarnih zasedanja u Prištini prekinut zbog napada opozicionih poslanika suzavcem, on je rekao da proteste predvode ljudi koji se protive vladinim pokušajima da poboljšaju odnose sa Srbijom.
Prema njegovim rečima, Miloševićev rat na Kosovu krajem 1990-ih još je sveže i bolno sećanje, te su zbog toga neki opozicioni poslanici glasali protiv izmena kosovskog ustava u cilju uspostavljanja Specijalnog suda u Hagu koji će istraživati i podizati optužnice protiv osumnjičenih za zločine počinjene nad Srbima tokom rata na Kosovu.
Tači navodi da se kosovske vlasti trude da normalizuju odnose sa Beogradom, te da su potpisale sporazum o razgraničenju sa Crnom Gorom.
Govoreći o poziciji Kosova na međunarodnoj sceni, on ocenjuje da u tom pogledu ima dosta posla jer, kako kaže, iako je postiglo veliki napredak otkako je proglasilo nezavisnost 2008, čeka ga dug put do evropske budućnosti.
Kao izazove koji preovlađuju u političkom pejzažu Kosova i Zapadnog Balkana, Tači je naveo ekonomski razvoj, otvaranje novih radnih mesta i izbegličku krizu uz suzbijanje nasilnog verskog ekstremizma i nacionalističke retorike.
"Nijedan od tih izazova nije vezan isključivo za naš region, već su zajednički za Evropu kao celinu, ali su naše zemlje postale ključno poprište", rekao je Tači, dodavši da regionalne vlade te probleme moraju rešavati unapređenjem bezbednosti na granicama i dobrosusedskih odnosa.
On kaže i da su kosovske vlasti uspele da zaustave odliv stanovnika koji traže azil u drugim zemljama za više od 90 odsto ove godine, kao i da su pripremile plan za hitan prijem 500 do 3.000 sirijskih izbeglica.
"Ne smemo dozvoliti da naš napredak omete nacionalizam koji priziva stare sukobe. Pitanje je sada da li će Kosovo postati punopravni i aktivni članica međunarodne zajednice i nastaviti put evropskih itnegracija, ili će ga, pak, slomiti sopstvena prošlost", zaključio je novoizabrani kosovski predsednik.
|
