Šta nam piše u genima?

izvor: agencije                                                                                                                                                   31.10.2014.

U genima je, tvrde naučnici, zapisano sve o nama: hoćemo li biti zdravi ili bolesni, visoki ili niski, debeli ili mršavi, koju ćemo imati boju kose, kože, očiju, koju bolest ćemo naslediti, pa čak hoćemo li biti ljubazni, pametni, srećni, verni, uspešni.

U Beogradu se na Međunarodnom simpozijumu „Genomika retkih bolesti“ okupilo više od 200 naučnika, genetičara i istraživača iz Evrope, Amerike, Azije. Poručuju da dvadeset i prvi vek može da bude vek u kome ćemo pobediti ne samo retke bolesti, već i više od 3.000 drugih oboljenja zapisanih u genima.

U nasleđe se prenose rupice na bradi, kovrdžava kosa, ali i teška oboljenja. Genetičari objašnjavaju da DNK predstavlja naš „prirodni“ jedinstveni matični broj.

Daje odgovore na pitanja - koje smo bolesti nasledili od roditelja ali i da li se u DNK zapisu, odnosno roditeljskoj „zaostavštini“, krije i budućnost našeg zdravlja.

"Koristeći efikasnu analizu gena, možemo iz majčine krvi da predvidimo bolest kod nerođene dece - prenatalno. I to je vrlo važno jer možemo sprečiti rađanje dece sa bolestima", objašnjava Radoje Drmanac.

Srbija u ovoj oblasti prati korak sa svetom. Tako zahvaljujući podršci Evropske unije, Institut za molekularnu genetiku i genetičko inžinjerstvo, odnedavno poseduje najmoderniji aparat za dijagnostiku retkih bolesti.

Nadaju se da će do kraja godine sklopiti ugovor sa Republičkim fondom za zdravsteno osiguranje, kako bi se analize o trošku države obavljale u našoj zemlji a ne u inostranstvu.

"Aparat koji imamo može da pročita sve gene koji su ikada povezani sa bilo kojom bolešću, pa i sa retkim, i da se za nekoliko dana u kojim genima ima mutaciju i da se postavi dijagnoza, a samim tim i prenatalna dijagnoza", ističe Sonja Pavlović iz Instituta za molekularnu i genetiku i inžinjerstvo.

Hans Lohmiler iz Velike Britanije kaže da se nekada na postavljanje dijanoze čekalo predugo, ali sada to više nije tako.

"Zato pacijentima možemo da pomognemo brže i bolje. To je važno i za zdravstveni sistem ali, i predstavnike farmaceutske industrije koji treba da otkriju terapije za retke bolesti jer retke bolesti nisu toliko retke - čak osam odsto evropske populacije ima neku retku bolest", dodaje Lohmiler.

A koliko brzo će i lekovi postati savršeno personalizovani kao npr. specijalno za nas skrojena odela? U našim genima zapisane su i informacije o efikasnosti ili štetnosti pojedinih lekova.

"Prošle godine je prvi genski terapeutik odobren u EU i sada možete da koristite genetsku terapiju da zamenite zdravim bolesno parče i izlečite pacijenta", kaže Sonja Pavlović

Ono što sada pokušavaju mnogi univerzitetski i istraživački centri u svetu jeste da pronađu najbolje metode za čitanje gena, i celog genoma, a definiše ga šest milijardi slova.

Za sada naučnici razumeju tek njegovu četvrtinu. Kada ga dešifruju u potpunosti, imaćemo i tzv. medicinu koja predviđa.