|
Srpsko-turski odnosi, ekonomija u senci politike
izvor : agencije, foto: vn 25.06.2015.
Skupštinsku Deklaraciju o Srebrenici 2010. srpski poslanici usvojili su bez reči genocid. To se ubraja u jedno od doprinosa Trilaterale - Ankara, Sarajevo, Beograd. Srpsko-turski odnosi bili su na vrhuncu od 2009. do 2011, poslednje dve godine su u zatišju.
Vladimir Ajzenhamer sa Fakulteta za bezbednost kaže da je Turska tada krenula afiramtivno i progresivno u pravcu Balkana. Trudila se, kaže, da se postavi kao motor razvoja, kao jedna regionalna lokomotiva. "Paralelno sa time išle su izjave turskih političara koje su slale drugačiji signal", rekao je Ajzenhamer.
Tri samita – u Istanbulu, Karađorđevu i Ankari, osam sastanaka šefova diplomatija, dve deklaracije, brojni sporazumi, među kojima i o slobodnoj trgovini. Tu se, posle sporne izjave Redžepa Tajipa Erdogana "Turska je Kosovo, Kosovo je Turska" podvukla crta.
Tomislav Nikolić zamrznuo je učešće u trilaterali.
"Mi sami nismo uspeli da odredimo šta želimo od Turske, a to je nešto što je na nama, neke stvari se moraju postaviti na jasne osnove šta je Srbiji prihvatljivo i po pitanju Bosne, Kosova, Albanije, šta je neprihvatljivo", kaže Ajzenhamer.
Dve godine kasnije, ima pomaka. "Dva ministra spoljnih poslova su se sreli da razgovaraju o budućnosti trilateralnih susreta i saglasili su se da bi taj odnos morao više da se bazira na ekonomiji", rekao je Ali Resul Usul, predsednik Centra za strateška istraživanja iz Ankare.
Ekonomija je do danas ipak bila u senci politike. Investicije iz Turske veće su do deset puta u Rumuniji i Bugarskoj nego na celom Zapadnom Balkanu. Turskim investitorima od Srbije je interesntnija i Hrvatska.
"To su za njih rubne zemlje gde Turska treba da ima lepu saradnju, da bi u ostalim zemljama politički dominirala", objašnjava Slobodan Janković sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu.
Pomak u Srbiji – kupovina većinskog dela Čačanske banke. Nove mogućnosti otvara "Turski tok".
Janković ističe da to znači veliku mogućnost kada je u pitanju energija. "To doprinosi nacionalnim interesima srbije, takođe kao i turskim nacionalnim interesima", naveo je Ali Recul Usul.
"Mogućnost da se pravi 'Turski tok', da se sarađuje sa Rusijom, to užasno podseća na našu poziciju da želimo iz raznih pa i iz ekonomskih interesa da budemo neutralni, samo što je razlika da se to Turskoj može jer je veća i jača regionalna sila", kaže Ajzenhamer.
I danas ima potrebe da Turska učestvuje u održavanju stabilnosti na Balkanu.
"Balkan je sada stabilan, ali to nije pozitivna stabilnost. To je nepostojanje ratova i sukoba, ali i dalje postoje nerešeni konflikti", upozorio je profesor Mehmet Ujur Ekinči iz Organizacije za politička, ekonomska i društvena istraživanja iz Ankare.
Nekim konfliktima doprinosi i Turska, recimo predlogom da se sukob islamskih zajednica u Srbiji reši tako što će se one podrediti Rijasetu u Sarajevu. Beograd zamera Ankari da se postavlja isuviše zaštitnički prema muslimanima. Turska svoju politiku na Balkanu vidi drugačije.
"Turska želi da dopre do svih stanovnika celog regiona Balkana i možemo videti, na osnovu programa i donacija, na primer tokom poplava, turska pomoć je bila značajna, postoje kanali koji unapređuju odnose između Turske i Srbije, mislim da bi ljudi u Srbiji trebalo da iskoriste te prednosti", ukazao je profesor Mehmet Ujur Ekinči.
Za sada, društveni i kulturni odnosi najočigledniji su u popularnim serijama, turskim letovalištima, a za srpske sportiste i turskim klubovima. Da žele više od toga, Turci su pokazali pre oko mesec dana – otvarajući Turski kulturni centar u Beogradu.
|
