Srbija i Rusija ostaju saveznici

 izvor : agencije foto: tanjug                                                                       04.12.2015.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić rekao je, na konferenciji za novinare sa ruskim šefom diplomatije Sergejom Lavrovom, da Republika Srbija i Ruska Federacija imaju tradicionalno dobre odnose, a da je njegova poslednja poseta Moskvi to i potvrdila.

Kako je rekao, od tada je postignut dogovor o nekim ranijim dugovima, pa će Srbija isplatiti dug prema "Gaspromnjeftu" - 20 miliona evra vratiti do kraja godine i 6,5 početkom iduće.

 Dug NIS-a, naveo je premijer, od 23 milijarde dinara biće namiren u ratama do 2018. godine.

"Svoje stare dugove Srbija ume da vraća i ponašamo se kao odgovorna i ozbiljna država koja ispunjava svoje obaveze", istakao je Vučić.

Zahvalio je Ruskoj Federaciji na podršci u Unesku, u SB Ujedinjenih nacija, ali je zahvalnost izrazio posebno Lavrovu, koji, kako je rekao, na svakom mestu pruža podršku nezavisnosti i suverenosti Srbiji.

"Zahvalni smo na podršci u Unesku u Savetu bezbednosti UN  i na podršci na svakom mestu", naveo je premijer.

"Mi to umemo da poštujemo. Mi naše odnose razvijamo, želimo da budu dinamičniji. Za ekonomske odnose verujem da će biti u još bržem i dinamičnijem stepenu razvoja nego danas i nije reč samo o energetskoj već o građevinskoj, poljoprivredi, u svim drugim oblastima u kojima možemo da sarađujemo", izjavio je Vučić.

"Prijateljstvo Srbije i Rusije ne mislimo da gasimo i uništavamo. Nikada nije bilo toliko kontakata dve države", istakao je Vučić.

Dodavši da nijedna vlada u savremenoj srpskoj istoriji nije imala toliko susreta sa ruskim zvaničnicima, Vučić je pomenuo i važnost razgovora o Severnom toku, gde je ponovo zamolio rusku stranu da nižom cenom gasa pomogne da se za nas važnim kolektivima - MSK i Azotara - obezbedi budućnost.

Ta su vrata, kako je rekao, otvorena, i u toku su završni razgovori.

Premijer je rekao da je potvrđeno da će ruski premijer Dmitrij Medvedev u prvoj polovini sledeće godine boraviti u Srbiji. Zahvalivši Medvedevu što je prihvatio poziv da dođe u Beograd, poručio je da očekuje da tada budu potvrđeni mnogi zajednički dogovori i poslovi.

"Mi smo mala zamlja, ne možemo da pomognemo Rusiji koliko ona može nama, ali mislim da je Srbija korektan partner što pokazujemo i time što im nismo, kada je za Rusiju bilo teško, zabijali nož u leđa. To ruski narod zna da ceni", naveo je Vučić.

"Rusija i Srbija uvek bile saveznice"

Šef ruske diplomatije poručio je da je Rusija zadovoljna odnosima sa Srbijom, koji se razvijaju dosledno i aktivno, na osnovu, kako je rekao, uzajamne koristi i uvažavanja interesa.

Podsetio je da je Vučić boravio u njegovoj zemlji u oktobru i da se sprema poseta ruskog premijera Dmitrija Medvedeva početkom naredne godine.

"Sada ugovaramo rokove posete premijera Ruske Federacije Dmitrija Medvedeva i takav intenzitet političkog dijaloga se kontinuirano odvija na visokom nivou, što je veoma korisno za izgradnju strukture naše saradnje", rekao je Lavrov.

Istakao je da odnosi Srbije i Rusije nisu opterećeni politizovanim rešenjima i pokušajima uvođenja restriktivnih mera, već su usmereni na jačanje saradnje.

Napomenuo je da je prošle godina robna razmena dve zemlje drastično pojačana i da je prošle godine drastično povećan izvoz iz Srbije u Rusiju.

Dodao je da Rusija nastavlja da gomila investicije u Srbiji i da su one već dostigle četiri milijarde dolara. Lideri u tome su, kako je naveo, predstavnici naftno-gasne sfere.

Podsetio je i da je NIS sa učešćem "Gaspromnjefta" jedan od najvećih poslodavaca i poreski obveznik.

"Čvrste veze naše saradnje garantuju nove projekte", zaključio je Lavrov.

Rade se dugotrajni ugovori i koriste se povlašćene šeme za hemijska preduzeća Srbije i nastavlja se povećanje kapaciteta skladištenja gasa u "Banatskom dvoru", naveo je Lavrov.

Ocenio je da odnose dve zemlje odlikuju bliskost, solidarnost i vekovna saradnja.

"Neću dugo govoriti o našim vezama, one se temelje na duhu bliske saradnje i pomoći. Uvek smo bili saveznici u teškim situacijama, a bićemo i dalje", rekao je Lavrov.

Takođe je naglasio da Rusija podržava rad Vučića na obezbeđivanju normalnog života i saradnje na Balkanu.

Govoreći o stavu Ruske Federacije prema jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova, Lavrov je istakao i da se Rusija i Srbija oslanjaju na međunarodno pravo, te da poštuju Rezoluciju 1244.

"Zalažemo se i za Dejtonski sporazum i ne podržavamo pokušaje da se ti sporazumi zaobilaze", poručio je Lavrov.

Ministar spoljnih poslova Ruske Federacije čestitao je Srbiji na dobroj organizaciji konferencije OEBS u Beogradu. Ocenio je da je srpsko predsedavanje OEBS-u bilo izbalansirano, uspešno i da je naša zemlja u punom kapacitetu organizovala 22. Ministarski savet.

Lavrov: Departman za medije OEBS-a ispolitizovan

Odgovarajući na pitanja novinara, Lavrov je rekao i da je departman za slobodu medija u okviru OEBS-a politizovan i" orijentisan na opsluživanje jednostranih interesa nekih zemalja OEBS-a".

Istakao je da bi suprotno tome institucije OEBS-a trebalo da rade objektivno i na osnovu jasnog mandata.

Ruski stav je, dodao je, da sve institucije rade objektivno i u okviru mandata.

Ali tih mandata nema a naši zapadni partneri odbijaju ruske predloge jer im to omogućava da imaju "amorfne strukture da bi lakše mogli da manipulišu", rekao je šef ruske diplomatije.

Lavrov je naveo da u tom departmanu OEBS-a kategorički odbijaju opšte prihvatljiva načela koja bi trebalo da postoje.

"Nastojimo i borimo se da ovaj posao usavršimo, ali su oni više puta ispoljavali zamerke reagujući na apsolutno sitne stvari, na slučajeve kada iznose mišljenja predsednici vlada ove ili one zemlje, a zatvaraju oči na drastična kršenja slobode medije", rekao je Lavrov.

Kao primer je naveo hapšenje dvojice turskih novinara protiv kojih su najavljene tužbe, o čemu se na primer šefica tog departmana Dunja Mijatović oglasila, ali ne i u drugim slučajevima kršenja slobode medija, što je diskriminacija po svim osnovama.

Mijatović se, kaže Lavrov, nije oglasila kada je u pitanju kršenje slobode medija u Ukrajini gde su, kako je rekao, sve ruske televizije zabranjene, a štampani mediji cenzuirisani ili zabranjivani.

"Neki novinari su i fizički napadani, a da ne govorim o slučajevima kada su ruski novinari tokom ratnih dejstava na istoku Ukrajine ubijeni", istakao je Lavrov i dodao da bi sve to "trebalo da bude uzeto u obzir u punom kapacitetu".

"Ovaj posao u OEBS-u je puno politizovan sa dodvoravanjem jednom broju zemalja", tvrdi ruski šef diplomatije.

Pridružujući se odgovoru Lavrova o funkcinisanju odseka za medije OEBS-a, premijer Vučić je podsetio da je prvi napad na vladu i njega i to lično od Dunje Mijatović usledio u vreme majskih poplava prošle godine.

Kako je naveo, mislio je da se to tada i završilo, ali, istakao je, očito nije.

"Ja sam mislio da je istina važna i upinjao sam se iz petnih žila da dokažem da pisanje pojedinih medija nije tačno. A onda sam u međuvremenu shvatio da sve to sa istinom, pravdom i činjenicama nema veze", rekao je Vučić.

Zato, dodao je, danas više nikome ne odgovara.

"Naučio sam da trpim udarce svaki put kada sam neposlušan, kada mislim da vodim nezavisnu i suverenu zemlji", rekao je Vučić primetivši uz osmeh da je neko već napisao da je on Srbin, ali da je njegova glava "tvrda bosanska", jer je rodom iz BiH.