Odbori u Luksemburgu podržali otvaranje prvih poglavlja

 izvor : agencije foto: afp                                                                              01.12.2015.

BEOGRAD - Odbori za evropske poslove parlamenata država članica Evropske unije podržali su dalje proširenje Unije i otvaranje prvih pregovaračkih poglavlja sa Srbijom, saopštila je danas Skupština Srbije.

Direktor u Generalnom direktoratu EK za susedsku politiku i proširenje Simon Mordu istakao je da je Srbija u prethodnoj godini postigla značajne napretke u ekonomskim reformama, vladavini prava i borbi protiv korupcije i dijalogu Beograda i Prištine i najavio otvaranje poglavlja 35 i 32 u decembru, na međuvladinoj konferenciji.

Što se Srbije tiče, on je naglasio da se slaže sa direktorom Evropske komisije, i da će u decembru biti otvorena poglavlja 35 i 32, a potom vrlo brzo, u prvom kvartalu sledeće godine i poglavlja 23 i 24, navodi se u saopštenju Skupštine posle sastanka u Luksemburgu, na kome je učestvovala i delegacija Srbije.

Predsednik Odbora za evropske poslove Parlamenta Nemačke Ginter Krihbaum je naglasio da je u slučaju pregovora sa Srbijom moguće da nakon otvaranja prvih poglavlja procesi i pregovori idu brže, jer je dosta vremena prošlo i Srbija je u međuvremenu aktivno sprovodila reforme i pripremala i druga pregovaračka poglavlja.

Krihbaum je naveo da je vlasništvo nad reformama na samoj zemlji kandidatu kao i u interesu građana Srbije, te da je kvalitet pregovora daleko važniji od broja otvorenih poglavlja i da to ne mora nužno biti merilo uspeha.

On je naglasio da ima veliko poverenje u Srbiju, njene institucije i reformske procese koji su u toku.

Ponovio je da sve zemlje zapadnog Balkana imaju jasnu perspektivu članstva u EU i informisao da je Bundestag dao "zeleno svetlo" i preporuku za otvaranje prvih poglavlja sa Srbijom.

Predsednik Odbora za evropske integracije Aleksandar Senić i članice Odbora Dušica Stojković i Katarina Šušnjar učestvovali su na 54. plenarnom sastanku Konferencije odbora za evropske poslove parlamenata država članica EU (KOSAK), koji je održan u Luksemburgu, 30. novembra i 1. decembra u okviru parlamentarne dimenzije luksemburškog predsedavanja Savetu EU, a čija je jedna od glavnih tema konferencije bila je politika proširenja EU.

U razgovorima i zaključcima, države članice su se osvrnule na istorijski uspeh proširenja EU koji je ujedinio i obezbedio stabilnost i progres starog kontinenta.

Oni su pozdravili podršku koju pruža Evropska komisija državama kandidatima u ispunjavanju kriterijuma za članstvo i pozdravile napredak zemalja zapadnog Balkana u procesu stabilizacije i pridruživanja.

Senić je, kako se navodi, istakao da je veoma važna stalna podrška i podstrek evropskoj perspektivi svih zemalja zapadnog Balkana i izrazio uverenje da su što se Srbije tiče otklonjene sve prepreke za otvaranje prvih poglavlja krajem ove godine i da će sve države članice EU podržati napore institucija Srbije podrškom otvaranju prvih pregovaračkih poglavlja na predstojećoj međunarodnoj konferenciji.

Senić je zaključio da je proces proširenja i dalje od presudnog značaja za očuvanje reformskog zamaha i budućnosti zemalja zapadnog Balkana, blagostanje i stabilnost u regionu.

"Verujemo da za EU, pregovori o pridruživanju imaju isti prioritet kao i ranije: nastavljaju se u istom duhu i sa jednakom posvećenošću i da će sve države članice nastaviti aktivno da podržavaju Srbiju i sve zemlje regiona u pripremama za pristupanje", dodao je on.

Tokom dvodnevnog sastanka članovi odbora za evropske poslove parlamenata 28 država članica EU, Evropskog parlamenta, parlamenata država kandidata za članstvo u EU, Evropske komisije, specijanih gostiju Evropske komisije, Saveta EU, Evropske službe za spoljne odnose razgovarali su o aktuelnoj izbegličkoj krizi i evropskoj agendi za migracije, zajedničkoj politici azila, borbi protiv neregularnih migracija i obezbeđivanju spoljnih granica Evrope, strategiji jedinstvenog digitalnog tržišta za Evropu, i politici proširenja.

U razgovorima o izbegličkoj krizi i nedavnom terorističkom napadu koji se desio u Parizu, u više navrata je ponovljena važnost očuvanja evropskih vrednosti i ideja, Šengenskog sistema i bezbednosti Evrope i svih njenih gražana.

Države članice, u najvećem broju, bile su saglasne da je neophodno pokazati solidarnost i obezbediti brzu i efikasnu humanitarnu i finansijsku pomoć na najugroženijim tačkama prvog prihvata izbeglica, da je predlog Evropske komisije o stalnom mehanizmu realokacije dobar i da je potrebno pronaći trajno rešenje nakon revidiranja sistema iz Dablina u martu 2016.

Svi su se saglasili da je neophodno pojačati kontrolu spoljnih granica EU i time sigurnost svih građana, a izraženo je uverenje da se plan u 17 tačaka u vezi sa zapadnobalkanskom rutom migracija mora sprovesti i u tom cilju pojačati saradnja sa zemljama zapadnog Balkana.

Predsednik Odbora Aleksandar Senić u obraćanju naglasio je da se Srbija poslednjih meseci suočava sa izazovim koji su preveliki za naše kapacitete, ali da smo uprkos tome do sada prema izbeglicama i migrantima postupali na human i dostojanstven način, koji je u potpunosti u skladu sa međunarodnim i evropskim standardima.

On je naglasio da je Srbija privržena zajedničkim vrednostima, ciljevima i civilizacijskim tekovinama Evrope i da je neophodno da se nastavi intenzivna koordinacija i saradnja, ali takođe i da je potrebno opredeliti veću finansijsku pomoć Evropske unije.

Senić je izrazio uverenje da su sve zemlje članice zainteresovane da se definiše sveobuhvatno rešenje na nivou Unije, koje bi uključilo i definisanje pitanja relokacije (povratka) migranata i da Srbija sa velikom pažnjom prati napore koje sve zemlje i institucije Unije ulažu na uspostavljanju bolje kontrole i upravljanja izbegličkom krizom.