 |
20 GODINA OD DEJTONSKOG SPORAZUMA
Sporazum bi mogao biti srušen samo silom
izvor: novosti online foto: vn 19.11.2015
Kada je pre 20 godina u vojnoj bazi "Rajt Peterson" potpisan Dejtonski sporazum malo ko je verovao da će potrajati. Jer, prethodna četiri mirovna plana - Kutiljerov, Vens-Ovenov, Oven-Stoltenbergov i Plan Kontakt grupe - nisu zaživela. Međutim, Dejtonski sporazum, iako "skrpljen", kao privremeno rešenje da zaustavi krvoproliće u bosanskom loncu, pokazao se kao stabilan i održiv. Da su se pitali Bošnjaci ili neke članice međunarodne zajednice, tako sigurno ne bi bilo. Ovaj sporazum danas grčevito brane jedino Srbi koji su, kada je potpisan, bili najmanje zadovoljni.
Kakva je budućnost ovog mirovnog sporazuma, s obzirom na različite težnje naroda koji žive u BiH, ali i međunarodnih faktora?
- Ne vidim kako bi Dejtonski sporazum mogao biti srušen osim silom, a to bi izazavalo reakciju koja bi destabilizovala BiH - uveren je Dušan Proroković, direktor Centra za strateške alternative. - U Republici Srpskoj nema nikoga ko bi pristao da se taj dokument menja, a i na međunarodnom planu situacija je sada bitno drugačija, jer je Rusija danas jača nego što je pre bila, a ona se izričito protivi izmenama.
On naglašava da su predstavnici međunarodne zajednice na samom početku napravili grešku, govoreći da je sporazum privremeno rešenje.
- Ako vi u Sarajevo pošaljete takvu poruku, šta će Bošnjaci da rade nego da ga ruše - kaže naš sagovornik.
Analizirajući šta je ostalo od tog dokumenta, Proroković ističe da se "fasada 'Dejtona' održala".
- BiH je jedna država, sa dva entiteta i tri konstitutivna naroda. Takođe, funkcioniše i trojno predsedništvo kao kolektivni organ. Međutim, đavo je u detaljima. Mnogo toga je u "Dejtonu" menjano, i to na štetu srpskih interesa. Na primer, kada govorimo o dva entiteta, često se previđa Distrikt Brčko sa originalnim statusom i posebnim ovlašćenjima. Zatim, tu je i prenošenje ovlašćenja na centralni nivo, čime je Srpska sistemski razvlašćivana - navodi Proroković.
Da mnogo toga zavisi od Republike Srpske - koliko će moći sama i njeni veći saveznici u svetu - smatra istoričar Mile Bjelajac.
- Dejtonski sporazum, mada se i do sada postepeno kršio, znači Ustav RS - ističe Bjelajac. - Želja kod nekih međunarodnih i bosanskih faktora da se sporazum anulira i svede na praznu formu, a time i Republika Srpska - odavno postoji. Jer, očito dok postoji RS, teško bi se moglo pravdati stvaranje velike Albanije, to jest spajanje Albanije i Kosova, pošto bi se tada s pravom postavilo pitanje ujedinjenja Srpske i Srbije.
Istoričar Čedomir Antić smatra da će sporazum trajati dok takva bude volja srpskog naroda i dok velike sile ne dođu u neravnotežu za nas nepovoljniju od one u kojoj su bile početkom devedesetih godina prošlog veka. Za opstanak Srpske, smatra Antić, najopasniji su na jednoj strani imperijalizam SAD, Britanije i Nemačke i na drugoj posvađanost, primitivizam i pohlepa srpskih elita.
A, s one strane Drine, sve oči uprete su u Srbiju, koja je jedan od garanata Dejtonskog sporazuma, a koja je već duži niz godina pod velikim pritiskom da se tog dokumenta odrekne. Proroković svedoči da još od 2001. godine traju ogromni pritisci na Srbiju da se promeni Dejtonski sporazum i politika Beograda prema BiH. Međutim, Srbija odoleva.
Marko Đurić, direktor Kancelarije za KiM, kaže da je Srbija oštro protiv bilo kakvog
nametanja ili jednostranog diktiranja odluka i rešenja za situaciju u BiH i bilo kakvog oblika majorizacije jednog naroda nad drugim narodima nije prihvatljiv.
- Srbija, kao jedan od garanata sprovođenja Dejtonskog sporazuma, ima dugogodišnju principijelnu poziciju: da je unutrašnje uređenje BiH moguće menjati uz saglasnost sva tri konstitutivna naroda. Srbija želi da se BiH gradi i razvija, uz poštovanje stečenih prava tri konstitutivna naroda i dva entiteta, i zato će Sarajevu i Banjaluci u tome nastaviti da pruža nesebičnu podršku - naglašava Đurić koji je bio i specijalni izaslanik premijera Aleksandra Vučića u Banjaluci prilikom obeležavanja 20 godina od potpisivanja dokumenta.
Đurić podvlači da je Srbija i te kako zainteresovana za sudbinu srpskog naroda preko Drine i nastaviće da ga podržava, uz poštovanje međunarodnih okvira koji su utvrđeni Dejtonskim sporazumom.
SRPSKA - USPEŠNIJI ENTITET
Čedomir Antić podseća da su Srbi u početku bili najmanje zadovoljni.
- To je bilo prirodno: njihova vojska je uz velike žrtve tri i po godine pobeđivala, u toj poslednjoj godini rata Bošnjaci su bili pred slomom, Srpska je bombardovana, a onda je polovina njene najveće oblasti Krajine osvojena, Srbi su morali da se odreknu trećine urbanog Sarajeva i gotovo čitave okoline gde su činili većinu stanovništva. Konačno, naterani su u zajedničku državu i, kasnije se videlo, međunarodni protektorat onih koji su ih bombarodavali - navodi Antić.
Na drugoj strani, nastavlja on, Bošnjaci su dobili izlaz na more, na Savu, ogroman koridor do Bihaća, strateški do Goražda, Sarajevo i obećanje da će u miru dobiti unitarnu državu u kojoj će ostvariti hegemoniju.
- Pokazalo se, međutim, da je Srpska pokazala vitalnost da opstane, da uprkos činjenici da je primila mnogo manje međunarodne pomoći ona predstavlja ravnopravan pa možda i uspešniji entitet - naglašava Antić.
DRŽAVA, UZ VISOKU CENU
Šta je Dejtonski sporazum doneo, a šta uzeo Srbima u Bosni, možda ponajbolje svedoči razgovor Dobrice Ćosića i Nikole Koljevića koji su vodili u Ćosićevoj kući u decembru 1995. godine, a koji Ćosić prenosi u svojoj knjizi "Bosanski rat".
- Najvažnije je što smo dobili državu Republiku Srpsku, a ostadosmo u Bosni bez Sarajeva. Republika Srpska nazvana je drugim entitetom koji sa muslimansko-hrvatskom federacijom čini nekakvu, ja se nadam kratkotrajnu državu Bosnu i Hercegovinu. Nismo uzaludno ratovali. Ali, jesmo skupo platili prvu srpsku državu preko Drine - rekao je tada Ćosiću Nikola Koljević, koji je bio prisutan u Dejtonu tokom pregovora o miru u Bosni.
|
