|
Do temelja u RS tri godine i brdo para
izvor: vecernje novosti foto: vn 19.09.2015
Kada građanin Republike Srpske "uroni" u proceduru dobijanja građevinske dozvole, mora da bude spreman na pravnu i birokratsku golgotu koja traje od dve do tri godine! U startu mora da spremi oko 10.000 maraka da bi za oko 1.300 dana postao vlasnik dozvole. Ni to, međutim, nije sve. Da bi konačno došao u posed građevinske dozvole mora da plati od 10.000 do 30.000 maraka, zavisno od toga gde pravi kuću, u kojoj je zoni i kolikih je gabarita!
Jedan od građana Srpske koji su prošli težak put do građevinske dozvole je i Banjalučanin Petar Popović, koji je pristao da za "Novosti" ponovo pređe ovu "stravičnu maršrutu". Bile su mu potrebne tri godine u borbi sa birokratijom da bi skupio sve papire.
Najpre je morao da izvadi posedovni list i zemljišno knjižni uložak u Republičkoj upravi za geodetske i imovinsko-pravne poslove, a zatim kopiju katastarskog plana. Za sve ovo bilo mu je potrebno oko mesec dana. Ova tri dokumenta se zatim upoređuju sa tačnom kvadraturom parcele, na kojoj treba da se gradi objekat. Ukoliko postoji razlika, a ona se pojavljuje u 90 odsto slučajeva, mora da se uradi zakonsko usklađivanje parcela.
- Kad se ovaj deo posla koji odnosi i živce i novac, konačno završi, sledi pretvaranje društvene u privatnu svojinu. U toj proceduri učestvuju pravna služba RUGIP, predstavnik Pravobranilaštva RS i zapisničar. Četiri čoveka od strane države i sam podnosilac zahteva, da ne poveruješ - priča Pero.
Posle toga u opštini se vadi regulacioni plan, na osnovu kojeg se utvrđuje šta se može graditi na parceli, sledi pretvaranje poljoprivrednog u građevinsko zemljište, proces koji košta 100 maraka po kvadratu i traje, takođe, nekoliko meseci od dana predaje.
Sa već punim rukama dokumentacije Pero je morao da podnese zahtev "Elektroprivredi", "Vodovodu" i "Telekomu" da bi dokazao da preko te parcele ne idu kablovi koji bi se mogli oštetiti prilikom građenja. Od ove tri institucije morao je da dobije saglasnost, bez koje nema građevinskih radova.
- Uz svu mukom prikupljenu dokumentaciju podnosi se zahtev opštini za dobijanje lokacijskih uslova. Tek posle toga može da se radi projekat - priča Pero.
Projekat se radi kod ovlašćenih projektnih kuća i traje nekoliko meseci, a košta, zavisno od biroa od 10 do 20 maraka po kvadratu, što znači oko 2.000 maraka u proseku! Kada biro napravi projekat, on se upućuje na reviziju Institutu za ispitivanje materijala, a zatim u MUP RS za dobijanje protivpožarne saglasnosti.
Posle toga se na plac izvode geometri koji treba da na parceli "obeleže" objekat koji će se graditi.
Sa kompletnom dokumentacijom od koje se čoveku diže kosa na glavi stiže se u opštinu, u Odeljenje za urbanizam, koji tada prihvata dokumentaciju i izdaje građevinsku dozvolu, u proseku za tri meseca. Naravno, prilikom predaje dokumentacije treba da se uplati za rentu i uređenje gradskog građevinskog zemljišta.
- Na vreme koje utrošite, morate dodati i bolovanja, godišnje odmore, slave u institucijama... Ništa ne ide brzo. Uglavnom, čovek koji je i obezbedio novac za građevinsku dozvolu kod nas i želi da završi taj posao kako treba, mora da izgubi do tri godine da bi prikupio sve papire. A onda čujete kako se građevinska dozvola dobija za tri meseca? Pa dozvola se i dobija za nekoliko meseci, ali prikupljanje papira traje godinama - kaže Popović.
Jedan od prvih lokalnih zvaničnika koji je progovorio na ovu temu je Budimir Balaban, predsednik Skupštine Banjaluka. On kaže da je pravio analizu koliko građaninu Banjaluke treba da dobije građevinsku dozvolu i došao do podatka da mu je za to potrebno oko 1.300 dana!
- Problem su institucije i ljudi koji tamo rade. Sve je sporo i nikoga nije briga za čoveka, jer svako gleda sebe i da olakša sebi posao - istakao je Balaban
BESPRAVNI OBJEKTI
U Republici Srpskoj ima oko 80.000 objekta koji su evidentirani kao bespravno izgrađeni i čiji vlasnici će morati da ih legalizuju i dobiju građevinsku dozvolu. Samo na području Banjaluke ima oko 20.000 ovakvih objekata.
NEKOMPLETNI ZAHTEVI
Srebrenka Golić, ministar za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju RS, kaže za "Novosti" da čekanje na građevinsku dozvolu do 1.300 dana, kako tvrde u nekim lokalnim zajednicima, verovatno je posledica nekompletnog zahteva i prethodnih pitanja koja je u postupku trebalo raspraviti. Nerešeni imovinsko-pravni odnosi nad zemljištem se navode kao jedan od najčešćih razloga za trajanje postupka.
|
