|
Slanina najbolji zimski lek
izvor: vecernje novosti foto: vn 19.02.2016.
Ni olujni vetar ni kiša nisu juče sprečili hiljade posetilaca da dođu na čuvenu "Slaninijadu" u Kačarevu kod Pančeva. U "najmasnije selo na svetu", 29. put, pristigli su najbolji slaninari iz Crepaje, Loznice, Novog Pazara, Bačkog Petrovca, Skorenovca, iz sela s padina Zlatibora i Golije, Tare... Ali za "slaninarsku republiku Kačarevo" čulo se i po belom svetu, pa su uzorci slanine stigli i iz Italije, Mađarske, Crne Gore, Hrvatske...
Oko 300 proizvođača domaće, zanatske, industrijske i slanine od mangulice izložilo je svoje proizvode na više od 100 tezgi. Izgledom, bojom, a najpre prepoznatljivim mirisom koji tera vodu na usta i otvara apetit, posetioce mame desetine vrsta slanine - porebuša, potrbuša, banatska, hamburška, adidaska, sapunjara, dimljena, barena, posuta mlevenom paprikom, s prljenom kožicom, ljuta, od gronika...
Ne zna se koja je bolja. Žiri, iako na mukama, odlučio je da za najbolju domaću slaninu proglasi onu pod rednim brojem 29. A nju je pripremila petogodišnja Ivana Trajkovski iz Kačareva!
- Pomagala sam tati dok je ložio vatru za sušenje - zbunjeno, tiho, govori mala Ivana iz naručja oca Gorana (32).
- Njena pomoć bila je presudna - nastavlja Goran Trajkovski. - A slaninu smo pripremali kao naši stari. Nema tu mnogo tajni. Svinju smo hranili 13-14 meseci, dok nije težila oko 250 kilograma. Hranili smo je uglavnom kukuruzom i s pomalo koncentrata. Za slaninu smo, sredinom decembra, vadili pamflek od rebara i tri sedmice držali u salamuri. Sušili smo je devet dana, na tihoj vatri od bukovog drveta, a na promaji je bila desetak dana.
Na specijalnu nagradu za slaninu od mangulice ponosan je Mile Filipovski, takođe iz Kačareva.
- Ovu slaninu pripremam na tradicionalan način, onako kako se u mojoj porodici sušila i pre pola veka - otkriva nam Filipovski svoje male tajne. - Svinju smo hranili isključivo kukuruzom, mekinjama i detelinom. Koncentrat ne koristimo. Ceo mesec komadi su bili u salamuri, a potom smo je sušili na bukovoj vatri petnaestak dana. Ali naizmenično - jedan dan smo ložili, a drugi ne. Tako mora da bi se kožica lepo formirala. Posle je bila na promaji još dve nedelje, što je duže od uobičajenog, jer je ova zima bila pretopla za sušenje.
Da Kačarevci - koji su posle mnogo godina "borbe" sa konkurencijom iz svih krajeva Srbije ove godine osvojili prva tri mesta u kategoriji domaće slanine - ne bi potpuno dominirali, pobrinuo se Momčilo Knežević iz Crepaje. Njegova sapunjara zvanično je najdeblja na "Slaninijadi". Celih 17 centimetara. Odležala je, kaže, 24 dana u salamuri, "prošla" sedam bukovih vatri i na promaji bila mesec i po.
- Nema ni govora o tome da je naša domaća slanina nezdrava i da izaziva teške bolesti - tvrdi slaninar Jova iz okoline Kikinde. - Naprotiv, slanina je najbolji srpski zimski lek. Pravi antibiotik, naročito kad se začini belim lukom i dobrom kapljicom.
Dok idu od tezge do tezge, posetioci imaju samo reči hvale. Zagledaju, merkaju, odlučuju koju slaninu da kupe. Tiskaju se na oko 3.000 kvadratnih metara na platou ispred Mesne zajednice i u "Hali sportova". Da biraju, imaju šansu, da izaberu, nije im lako. O konačnom izboru odlučivaće i cena. Od 200 do 400 dinara za kilogram najjeftinije bele slanine, pa do 1.000 dinara za zaista vrhunsku pančetu. Usput mogu da kupe i mnogo drugih suvomesnatih proizvoda: pršutu, šunku, pečenicu, kulen, švarglu, pihtije, čvarke, sremske i kobasice od konjskog mesa... Pravi, bogati seoski vašar. Na dobrom glasu. Začinjene folklorom i zvucima tamburice. Nije ni čudo što organizatori očekuju da će ga do nedelje, kada se završava, posetiti oko 100.000 ljudi.
POBEDNICI
Osim Ivane i Gorana Trajkovskog, koji su se okitili laskavom titulom najboljeg slaninara u kategoriji domaće slanine, najbolju "zanatsku" slaninu proizveo je Mitar Marić iz Mačkata. Kada je reč o industrijskoj slanini, po mišljenu žirija najbolja se priprema u pančevačkom "Burjanu".
PORKETA IZ ITALIJE
Poseban specijalitet stigao je u Kačarevo iz Norčija, grada u italijanskoj pokrajini Toskani. Reč je o porketi koju su na "Slaninijadu" dopremili Anđelo di Salvatori i Đorđe Ratić.
- To je celo prase, očišćeno od kostiju i punjeno sa 19 začina poput ruzmarina, majčine dušice, bibera, anisa i lorbera - otkriva Ratić. - Kada se napuni, meso se obmota specijalnom žicom i oko osam sati peče na tihoj vatri od maslinovog drveta u kolicima s posebnim plehom i mrežicom.
novosti.rs
|
