|
Pršuti je teško reći ne!
izvor: evn foto: vn 16.01.2016.
Ko je u Mačkat svratio kao pesimista načet životnim nedaćama, iz "balon sale" postavljene sred sela izašao je u portu Crkve Svetog Ilije kao optimista, uz pomisao da na svetu nema srećnijeg naroda od Srba. Ni bogatijeg. Majstori seoskih grickalica poređali su od poda do plafona tone užičke goveđe, svinjske i ovčije pršute, stelje, slanine i kobasice, ali su medalje zaslužili oni sa druge strane tezgi - kupci. Ipak je najveća majstorija, bila i ostala, kako zaraditi dovoljno za dobar pazar u carstvu užičkih slasti.
Proizvođači objašnjavaju tajne sušenja na dimu i misteriju zelenih pašnjaka sred "ruže vetrova", dok noževi zveckaju po drvenim daščicama. Kupci za gurmansku olimpijadu dobro navežbani tokom januarskih praznika - nazdravljaju ljutom, užičkom, normalno. Jedna da bog da zdravlja, druga "namenjena" po ličnom nahođenju, treća za apetit. Malo čvaraka, "krmećih bombona" kako ih Ere toplo, od milošte zovu, to je uvertira za rapsodiju "letećih" hiljadarki. Lete iz ruke u ruku, sive i poneka crvena. Prvo polako, pa malo brže, u ritmu kola iz plehova orkestra Igora Mitrića. U krajnjem zbiru, opet je utanjilo, udarila kriza, ali se jesti mora kako god da okreneš...
Pojavilo se na "Pršutijadi" 17 odabranih izlagača iz užičkih i zlatiborskih sela, zajedno sa velikima što su poodavno postali "brend". Šta valja, rekao je žiri, kombinovan od ljudi iz struke i prosečnih sladokusaca. Pošto je goveđa pršuta, ipak, kraljica srpske hrane i teško joj je reći ne, tu su se viljuške najviše lomile. Skala baždarena od vrlo dobrog, preko odličnog, do "ne verujem šta jedem" zaustavila se na jednom imenu.
- Najbolju goveđu pršutu na planeti ove godine proizveo je Milivoje Tanasković - zaorilo se ime dobitnika zlatne medalje.
Milivoje je tridesetogodišnjak, skroman i vredan. Pobedio je na domaćem terenu, prvi put. Kaže, kvalitet je kod svih isti. Nijanse u ukusu, izgledu ili suvoći odlučuju. Konstatujemo da brazilsko i ko zna koje još meso kvari "brend". Ima toga, ali kod Tanaskovića u klanici sve je iz Srbije.
- Treća sam generacija komercijalnih pršutara u porodici, a pre toga isto su preci radili, samo za svoje potrebe i svoj stomak - govori pobednik "Pršutijade".
Opet, nije pršutarstvo što je bilo. Država je propisala standarde, kažu vredni seljaci - "u skladu sa težnjama za priključenjem velikoj evropskoj porodici naroda". Sušare su zato danas kao apoteke.
Tako se lokalno jelo, u Mačkatu s politikom srelo. I umesto da ide u Evropu, kad je već po njenoj meri, pršuta ovih dana putuje bratskim koridorom, pravac Rusija.
- Proizvođači su učinili sve da sačuvaju srpsku tradiciju u spravljanju hrane. Tako su sačuvali svoja sela. Zahvalni smo im od srca. Pokrenuli smo izvoz naših specijaliteta u Rusiju. Najveća ovdašnja kompanija već je u tom poslu, ostali će u narednom periodu naći put do najudaljenijih trpeza - kaže Milan Stamatović, predsednik Opštine Čajetina koja organizuje "Pršutijadu".
Na kraju dana, gde je bilo mesta, sa seckalica se prešlo na vruću jagnjetinu, i sve užičko: rakiju, sir, kajmak... Ersko carstvo gurmanskih strasti radi još dva dana, do kraja vikenda.
I KVALITET I CENA
Žiri je odlučio, najbolju goveđu pršutu pravi Milivoje Tanasković, svinjsku pršutu i dimljenu kobasicu Dušan Stojanović, slaninu Vladan Stojanović, a stelju Nikola Brković.
Goveđa pršuta na ovom sajmu košta 1.600, svinjska 1.400 dinara, slanina od 300 do 900, stelja 1.300, kobasica 800, čvarci 1.000, rebra 700 dinara...
|
