|
Revolt građana još na snazi
izvor: novosti online 15.10.2014
BANjALUKA - Veliki broj nevažećih listića i na ovim opštim izborima na području Republike Srpske jasno su pokazali da u RS postoji grupa od oko 163.000 građana koja svoj glas neće da ustupi nijednoj političkoj opciji. I na prošlim izborima pre četiri godine ovaj broj se u Srpskoj kretao oko 180.000. Upravo onoliko, koliko je bilo i glasača u Banjaluci!
Ova grupa je, da se odlučila da ispuni listiće mogla da bude presudan faktor za biranje vlasti i političkih predstavnika Republike Srpske.
Ako se uporedi broj nevažećih listića za različite nivoe vlasti za koje se glasalo na području Republike Srpske, oko pet odsto nevažećih bilo je na glasanju za predsednika Srpske i Narodnu Skupštinu RS. Veći broj nevažećih listića zabeležen je tokom glasanja za predstavnike iz RS u Parlamentu BiH, oko deset odsto, dok je pri zaokruživanju za srpskog člana Predsedništva bilo osam odsto nevažećih listića.
Prema podacima Centralne izborne komisije BiH, na području Republike Srpske do sada je izbrojano ukupno 163.000 nevažećih listića i ovaj broj će da sigurno porasti posle prebrojavanja ostalih listića.
Najviše nevažećih listića bilo je za izbor poslanika u Parlamentu BiH, oko 49.000, slede nevažeći listići za srpskog člana Predsedništva BiH, 47.000, dok za Narodnu skupštinu RS ima oko 35.000 nevažećih listića. Najmanje nevažećih listića bilo je za izbor predsednika RS, oko 32.000.
Maksida Pirić, portparol CIK BiH, kaže, za „Novosti“, da je negativan trend nevažećih listića definitivno nastavljen i na ovim izborima.
- Prema našim podacima među nevažećim, najviše je praznih listića. To nam govori da je, po svemu sudeći, reč o revoltu građana koji na taj način, odnosno ubacujući u glasačke kutije prazne listiće, žele da pokažu svoje nezadovoljstvo političarima. U danima koji idu, CIK BiH će, ukoliko bude prigovora stranaka za krađu ili malverzacije sa glasačkim listićima, ispitati sve navode i doneti odluku. Sada je rano govoriti o mogućem ponavljanju izbora na nekim biralištima - objasnila je Pirićeva.
S druge strane, Dario Jovanović, direktor Koalicije „Pod lupom“, kaže, za „Novosti“, da je još rano govoriti o mogućem svesnom pravljenju nevažećih glasova, jer nema tačnih podataka sa terena.
On kaže da je u razgovoru sa ljudima koji nisu bili zainteresovani da izađu na glasanje, mogao da zaključi da oni nisu ni neobrazovani, da znaju kako se glasa, ali jednostavno, nemaju svoju alternativu za koju bi na političkoj sceni bezrezervno dali glas.
- Veliki broj praznih listića i onih sa političkim porukama, jasno govori da postoji ogromna grupa građana, nezadovoljnih sadašnjim političarima. S druge strane, po mom mišljenju, to građani ne bi trebalo da rade, jer je nevažeći listić u stvari potvrda da se glasač slaže sa sadašnjim stanjem - pojasnio je Jovanović.
GREŠKA JE MOGUĆA
U razvijenim zemljama imamo oko pet odsto nevažećih listića na svim izborima. Ukoliko imamo otvorene liste, na njima je mogućnost greške veća, jer imamo veliki broj političkih subjekata i stranaka i tu je i greška moguća. Kad govorimo o direktnom izboru, primera radi za predsednika RS, ili srpskog člana Predsedništva BiH, tu je zaista nemoguće da se priča ili misli o neobrazovanosti birača, da nisu znali da ispune listić! Kako kad se zaokružuje samo jedno ime? Zato je teško reći zbog čega i tu imamo veliki broj nevažećih listića - objašnjava Dario Jovanović.
|
