|
Tablete gutaju pola penzije
izvor: evn 01.10.2014
Lekovi i medicinska sredstva su skupi za većinu stanovnika Srpske sa prosečnim primanjima, a preskupi za penzionere koji su primorani svakodnevno da koriste brojne medikamente.
Građani Srpske i Federacije BiH žale se da pojedine lekove plaćaju čak tri puta skuplje u poređenju sa cenama u zemljama regiona. Penzioner u RS, u proseku, mesečno potroši oko 40 maraka za lekove, dok oni sa hroničnim oboljenjima mesečno izdvajaju i do 80 maraka za medikamente! Mnogi od njih žive sa mesečnim primanjima od 200 KM, pa su ovolika izdvajanja za lekove ozbiljan udarac na njihov kućni budžet.
U iščekivanju da Savet ministara BiH konačno da „zeleno svetlo“ novom pravilniku Agencije za lekove i medicinska sredstva BiH, kojim je predviđeno pojeftinjenje lekova, mnogi penzioneri u Srpskoj tvrde da su primorani da trećinu penzije daju za kupovinu lekova.
Nada Račić, pedesetšestogodišnja Banjalučanka, kaže da mesečno potroši 50 maraka na lekove, a da živi od penzije od 189 KM.
- Tablete za lečenje povišenog krvnog pritiska platim četiri marke. To je samo participacija. Međutim, lek za lečenje proširenih vena plaćam 31 marku. Uz taj lek, moram još da kupim gel koji košta 16 maraka i lekove za cirkulaciju od četiri marke - kaže Nada.
Penzioneri koji boluju od teških oboljenja srca mesečno izdvajaju i do 80 maraka za lekove, što je za mnoge pola njihove penzije.
Građani tvrde da su lekovi „biol“, „plaviks“, „nebilet“ i „krestor“ i do tri puta skuplji nego u Srbiji i ostalim zemljama regiona.
Glavnu reč oko formiranja cena lekova vodi Agencija za lekove i medicinska sredstva BiH, u kojoj tvrde da su učinili sve da dođe do pojeftinjenja pojedinih lekova, ali da je sada na potezu Savet ministara BiH. Međutim, ni na dnevnom redu današnje sednice Saveta ministara nema pomenutog pravilnika o lekovima.
U Fondu zdravstvenog osiguranja Srpske je rečeno da u kontinuitetu rade na tome da lekovi koji se izdaju na recept budu jeftiniji. Uveravaju da su do sada imali uspeha u tome.
- Samo u ovoj godini u pregovorima sa farmaceutskim kućama postignuto je da se cene 300 lekova komercijalnih naziva snize u proseku za oko 14,5 odsto, dok su neki pojedini lekovi sniženi i do 50 odsto. Recimo, lek protiv masnoće je pojeftinio za 33,9 odsto, a za želudac 37,4 odsto - kaže službenik za odnose s javnošću FZO RS Darija Filipović.
Ona navodi da su u prošloj godini cene 400 lekova komercijalnih naziva snižene u proseku za 17 odsto.
- Sve ove aktivnosti su, između ostalih, doprinele da lekovi koji se izdaju na recept u RS budu jeftiniji u odnosu na FBiH, što je konstatovano i u izveštaju Svetske banke za BiH - tvrdi Filipovićeva.
U Fondu kažu da je PDV na lekove u BiH mnogo veći, nego u zemljama u regionu i iznosi 17, dok u Srbiji iznosi 10 a u Hrvatskoj pet odsto. Takođe, maloprodajna marža je daleko veća u RS, nego u zemljama u okruženju.
- U BiH ne postoji utvrđena maksimalna veleprodajna cena jednog leka, ali i u takvim tržišnim uslovima, RS je postigla da znatno snizi cene lekova. I to, između ostalog, zahvaljujući modelu referentne cene leka za lekove sa liste Fonda koji se izdaju na recept - objašnjava Filipovićeva.
Navodi da su na listi lekova FZO RS zastupljeni svi proizvođači jednog leka, što onemogućava monopolski položaj.
Inače, na nivou BiH pripremljen je pravilnik o načinu kontrole i formiranju cena, kojim će se definisati maksimalne veleprodajne cene, što bi trebalo da dovede do nižih cena lekova.
Po ovom pravilniku, veleprodajna cena leka u BiH određivaće se metodom uporedne cene. Za uporedne zemlje određene su Srbija, Hrvatska i Slovenija.
ČAJEVI I VOĆE UMESTO LEKOVA
Kako bi uštedeli koju marku, brojni građani tokom epidemije virusa gripa i prehlade, sve češće „lek“ traže na banjalučkoj pijaci. Prodavačica lekovitih čajeva Slavica Pelagić kaže nam da sve više građana kupuje njene proizvode. - Čajevi su prirodni lek. Imam 300 vrsta čajeva koji koštaju od dve do pet maraka. Mnogi građani ih kupuju za lečenje šećera, povišenog pritiska, zbog gojaznosti... Lekovite biljke berem na Borju i u Hercegovini - lek je u prirodi - uverava nas Slavica.
|
