|
Peti oktobar, 13 godina kasnije
Izvor: agencije Datum: 05.10.2013
Navršava se 13 godina od masovnog protesta građana Srbije koje su dovele do odlaska sa vlasti predsednika Savezne Republike Jugoslavije Slobodana Miloševića.
Petooktobarski protest u centru Beograda organizovan je pošto je izborna komisija osporila pobedu kandidata Demokratske opozicije Srbije Vojislava Koštunice na izborima za predsednika SRJ održanim 24. septembra 2000. godine.
DOS je pozvao građane da se 5. oktobra 2000. okupe ispred Savezne skupštine i suprotstave izbornoj krađi, koju je Savezna izborna komisija sprovela po nalogu Miloševićevog režima.
DOS je ultimativno zatražio da Slobodan Milošević do četvrtka, 5. oktobra, u 15 časova, prizna izbornu volju građana izraženu na saveznim, predsedničkim i lokalnim izborima održanim 24. septembra.
Zahtevano je i da generalni direktor, glavni urednik i uređivački kolegijum Radio-televizije Srbije podnesu ostavke, da RTS promeni uređivačku politiku i omogući objektivno informisanje o zbivanjima u Srbiji.
Savezna izborna komisija saopštila je da je Koštunica osvojio 49 odsto glasova, a njen predsednik Borivoje Vukičević da su privedene kraju pripremne radnje za drugi krug predsedničkih izbora 8. oktobra. Koalicija 18 opozicionih stranaka tvrdila je da je njihov kandidat osvojio 52,54 odsto glasova i odbacila mogućnost održavanja drugog kruga.
Predsednički kandidat DOS-a zatražio je od Slobodana Miloševića da prizna poraz u prvom krugu predsedničkih izbora i ukazao na opasnost izbijanja otvorenih sukoba u Srbiji.
Srbija u Beogradu
Pristalice DOS-a pristizale su, od ranog jutra, u Beograd organizovano iz cele Srbije, predvođeni opozicionim liderima. Policija je bezuspešno pokušavala da zaustavi kolone demonstranata na lokalnim i regionalnim putevima u unutrašnjosti Srbije i svim prilazima Beogradu.
Oko 15 časova građani okupljeni ispred Skupštine SRJ, prvi put, pokušali su da uđu u to zdanje. Potom je velika grupa ljudi, oko 15.35, kroz prozor ušla u parlament. Policija je uspela da velikom količinom suzavca rastera znatan broj ljudi sa platoa ispred Skupštine SRJ.
Više desetina građana je oko 16 časova ponovo ušlo u Saveznu skupštinu, a policajci koji su do tada čuvali zgradu su se povukli. Iz desnog krila Skupštine vijorio se gust dim, a gotovo sva stakla na zgradi su polupana.
Tokom sukoba policije i demonstranata čula se i pucnjava iz vatrenog oružja. Komandir beogradske policije je oko 17 časova zatražio razgovor sa predstavnicima DOS-a. Oko 18 časova pripadnici policijske stanice u Ulici Majke Jevrosime položili su oružje i priključili se demonstrantima.
Policija je bacila suzavac i u blizini zgrade Radio-televizije Srbije, dok je bager krenuo da se probije do ulaza. Zgrada RTS-a u Takovskoj ulici je potom zapaljena, a redovni program RTS-a je prestao da se emituje posle 17 časova.
DOS je formirao krizni štab za ključne funkcije u zemlji u koordinaciji sa novim predsednikom, a predstavnici DOS-a razgovarali su tokom noći sa čelnicima državne i javne bezbednosti.
Noć slavlja i strepnje
Novoizabrani predsednik SRJ Vojislav Koštunica obratio se predveče građanima sa terase Skupštine grada Beograda, a potom i putem RTS-a.
Stotine hiljada ljudi je tokom cele noći bilo u centru Beograda, slaveći pobedu, ali i strepeći od moguće intervencije vojske i drugih bezbednosnih formacija bivšeg režima.
U demonstracijama je nastradalo dvoje, a povređeno je 65 ljudi. Poginula je aktivistkinja DSS-a Jasmina Jovanović iz Miloševca kod Velike Plane, koja je pala pod točkove kamiona. Momčilo Stakić iz Krupnja preminuo je od posledica srčanog udara.
Spomen-obeležje sa likom Jasmine Jovanović otkriveno je 5. oktobra 2002. godine u parku između ulica Kneza Miloša, Sarajevske i Mostarske petlje, nedaleko od mesta gde je poginula.
Vojislav Koštunica je 7. oktobra 2000. položio zakletvu pred poslanicima Savezne skupštine i postao prvi demokratski predsednik SRJ.
Slobodan Milošević je u aprilu 2001. uhapšen zbog finansijskih malverzacija, a dva meseca kasnije izručen je Haškom tribunalu gde mu je suđeno za genocid u Bosni i Hercegovini, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti u Hrvatskoj i na Kosovu.
Bivši predsednik SRJ i Srbije umro je 11. marta 2006. godine od infarkta, u svojoj ćeliji u Sheveningenu.
|
