|
Stroži zakoni za veću energetsku efikasnost
|
Izvor: agencije
|
Datum: 27.09.2013
|
|
U Srbiji 80 odsto kuća nema izolaciju ili je ona loša, pa se zbog toga gubi 70 odsto toplotne energije. I Evropska unija ima problem sa racionalnom potrošnjom energije, iako donosi propise. Postojeće direktive odnose se samo na novu gradnju, a analize su pokazale da će 90 odsto zgrada u zemljama Unije postojati i u narednih pola veka. Kako bi građani plaćali realne račune za utrošenu energiju ubrzano pripremaju još stroža zakonska rešenja o energetskoj efikasnosti.
Stopa rušenja starih zgrada u Evropi je veoma mala samo 0,1 odsto godišnje. I obnova je spora. Propisi obavezuju zemlje člance da već od juna 2014. godišnje renoviraju tri odsto starih građevina i to najpre u državnom vlasništvu.
"Zemlje Unije su prošle godine na energente potrošile 400 milijardi evra. Veća energetska efikasnost traži ulaganja, ali i visoki računi za struju su ravni spaljivanju novca. Ako manje novca trošimo za energente više će ostati za posticaj lokalnoj ekonomiji", kaže član Evropskog parlamenta iz Velike Britanije Fiona Hol.
U Evropskoj komisiji procenjuju da im za 20 odsto uštede energije samo u zgradarstvu u narednih sedam godina treba 70 milijardi evra. A nove zgrade koje će biti izgrađene posle 2020. moraju imati skoro nultu potrošnju energije.
Većina zemalja Unije protivi se tim strogim zahtevima energetske efikasnosti.
Šef odeljenja za energetsku efikasnost Evropske Komisije Pol Hadson kaže da postoji pravilo za celu Evropu koje je uopšteno i sa mnogo različitosti u zemljama članicama.
"Svaka zemlja članica treba da postavi minimalni kriterijum po pitanju energetske efikasnosti kada se zgrada renovira, kupuje ili iznajmljuje kuća ili stan. Na svakoj zemlji je da definiše šta to znači blizu nulte potrošnje, jer ne postoji univerzalna definicija šta je nulta potrošnja", navodi Hadson.
Kampanja "Renovirajmo Evropu" sa nadležnim institucijama Unije i industrijskim proizvođačima traži od Evropskog parlameta da što pre donese nove propise u toj oblasti koji će ubrzati obnovu starih zgrada širom Evrope.
Šan Hjuz iz "Knauf izolacija" kaže da su tokom poslednjih 12 meseci zajedno radili sa industrijskim kompanijama i Evropskom komisijom na "Novoj Direktivi o energetskoj efikasnosti", koja stupa na snagu u junu 2014. godine.
"Tu su veoma važani propisi i za evropsku privredu i za građane. Pokušaće da uštede više energije ne samo u zgradama, već i u društvenoj zajednici gde žive", kaže Hjuz.
Husein Sataf iz Udruženja Inteligentna energija Evrope kaže da će 90 odsto zgrada postojati i 2050. godine i da ne mogu da ostvare ciljeve vezane za klimatske promene ukoliko se ne učini nešto po pitanju korišćenja energije u zgradama.
"Ideja kampanje Renoviraj Evropu i jeste da se u narednih pola veka smanje energetski zahtevi kod postojećih zgrada u EU za 80 odsto", kaže Sataf.
O štednji energije i u našoj zemlji se sve više vodi računa. Imamo Zakon o racionalnoj potrošnji, neki gradovi već su dobili enegetske menadžere, a sve nove zgrade od prošle jeseni dobijaju i energetske pasoše.
Ministarstvo energetike najavljuje da će od Nove godine formirati i Fond za energetsku efikasnost. Građani će za ugradnju prozora i izolaciju kuća i stanova moći da računaju na pomoć države.
|
