|
Lokalnim radio stanicama preti gašenje
|
Izvor: evn
|
Datum: 14.09.2013
|
|
TV Kuršumlija je verovatno jedina stanica u Srbiji koja umesto muzičkih spotova i pokrivalica u reklamama pušta šum vetra, žubor vode, cvrkut ptica... Razlog nije njihova izuzetno razvijena ekološka svest, već što nemaju para da plate mesečne nadoknade organizacijama koje naplaćuju autorska prava - Sokoju i OFPS (Organizacija proizvođača fonograma).
Po rečima glavnog i odgovornog urednika stanice Slavka Savića, ove dve organizacije im mesečno, kad se saberu oba računa, fakturišu 69.700 dinara!
- Do ove godine smo plaćali 50.000 - 60.000 dinara godišnje. A onda nam je stigla priznanica na 46.000 mesečno samo od Sokoja. Prestali smo da puštamo muziku, ali i dalje stižu računi, pa nas je Sokoj tužio - kaže Savić.
Pošto ne puštaju muziku, više ne emituju ni „želje i pozdrave“, pa umesto toga čitaju umrlice!
- Kad sam se pred sudijom u Nišu pojavio sa tabakom umrlica kao dokaznim materijalom, hteo je da me izbaci, misleći da se izrugujem sudu - priča Savić. - Sokoj i OFPS ne diraju krupne televizije, već samo nas, sitne ribe. Mnogim stanicama su stigli iznosi i po 360.000 dinara mesečno, a njihov prihod je 600.000.
Zato su predstavnici lokalnih medija širom Srbije najavili bojkot plaćanja „muzičkog dinara“ i zatražili pomoć države. Kažu, u suprotnom će morati da stave katance.
Zakon o autorskim pravima dao je velika prava Sokoju i OFPS, smatra Nino Brajević, generalni sekretar UNS. Oni imaju pravo na pet odsto prihoda radio-stanice, ali ujedno i pravo da odrede minimum koji će naplatiti - 30.000 dinara. Ovaj minimum je za mnoge pet puta veći od tih pet odsto.
- Naplata autorskih prava je opravdana, ali i radio stanice čine autorima neku vrstu marketinga. Problem je što Sokoj neće da uloži u kvalitetan softver koji bi tačno beležio koliko puta dnevno se pušta koja numera, pa bi tako moglo precizno da se odredi koliko kome ide od tog kolača.
Vukašin Pavlović, prvi čovek NUNS ocenjuje da je najava bojkota samo još jedan dokaz haosa u medijskom sektoru:
- Nisu jasno regulisana ni prava autora, ni emitera, a niko ne vodi računa o neskladu ekonomske moći stanica i njihovih obaveza. Nameti Sokoja i OFPS su za mnoge previsoki.
On se boji i da bojkot neće dati rezultate jer su i do sada nekoliko puta vođeni pregovori, pa Sokoj nije pokazao razumevanje za medije iz unutrašnjosti.
I Saša Mirković iz Anema sumnja da će bojkot biti uspešan, mada su zahtevi lokalnih mediji opravdani. Ali zakon je na strani Sokoja:
- Već smo imali pregovore sa Sokojem i dogovorili smo se o sniženju cena, a nadamo se pregovorima i sa OFPS. Ali da bi dobili sniženje, emiteri moraju da izmire stari dug. Pokušaćemo da dogovorimo o reprogramu.
Da organizacijama koje štite autorska prava nisu zadovoljni ni autori, pokazuje primer SARS-a, koji je za veoma slušanu pesmu „Buđav lebac“ dobio samo 16 evrocenti!
SVE PO ZAKONU
U Sokoju ne pominju nove pregovore. „Nekada su autori muzike sami određivali cenu svoga rada, ali se pokazalo da to nije bilo dobro. Novim zakonima određeno je da se o visini autorske naknade za korišćenje muzike ne pitaju samo autori, već i korisnici muzike. U donošenju važeće tarife ispoštovan je zakon. Reprezentativna udruženja korisnika bila su uključena u određivanje visine autorske naknade. Ispoštovana je i zakonska procedura, jer je Zavod za intelektualnu svojinu utvrdio da je doneta tarifa u saglasnosti sa zakonom“, stoji u dopisu Sokoja.
|
