Nema pomaka u sporu Atine i Skoplja oko imena

izvor: agencije   foto:                                                                                                                     18.12.2015

ATINA - Učestale diplomatske posete, najave izgradnje poverenja i unapređenja saradnje nagoveštavaju poboljšanje odnosa Atine i Skoplja, ali pomaka u sporu dve zemlje oko imena Makedonije još uvek nema.

Poseta grčkog šefa diplomatije Nikosa Kocijasa Skoplju u julu,  katalog od deset mera za izgradnju međusobnog poverenja koje je on tom prilikom podneo makedonskim domaćinima, kao i jučerašnja uzvratna poseta ministra Nikole Poposkog, prva takva posle 15 godina, kao i prvi uopšte susret nekog makedonskog zvaničnika sa predsednikom Grčke, prvi su signali o poboljšanju klime u odnosima dveju susednih zemalja.

Ti odnosi bi u stvari mogli da budu na zavidnoj visini da nema jedne, kao planina visoke prepreke, kako se izrazio Poposki na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Kocijasom - spor oko imena, ocenjuje "Dojče vele".

Grčka, podseća radio, osporava pravo Makedoniji da koristi svoje zvanično ime Republika Makedonija, i tvrdi da to ime implicira i teritorijalne pretenzije, zbog istoimene severne grčke provincije, a takođe optužuje Skoplje za uzurpaciju antičke istorije.

Makedonija je, sa svoje strane, već izvršila promenu državne zastave na kojoj je bio jedan antički simbol i zvanično se deklarisala da nema nikakvih teritorijalnih pretenzija.

Zbog spora oko imena, Grčka koristi svoju poziciju kako članica EU i NATO i blokira evroatlantske integracije Makedonije, navodi nemački radio i podseća da je čak i Međunarodni sud pravde odlučio da Grčka time krši Privremeni sporazum o uređenju međusobnih odnosa sa Makedonijom.

Spor oko imena bio je u fokusu i jučerašnjih razgovora dva ministra spoljnih poslova. Pomaka nema, jer, kako je rekao Poposki, "postoje suštinske razlike u pozicijama dveju zemalja".

Kocijas je prokomentarisao da obe države tragaju za "časnim kompromisom koji će pobediti iredentizam i ekstremni nacionalizam na obe strane".

Ali pomak se u ovom trenutku nije ni mogao očekivati, ocenjuju analitičari.

"Sve dok su 'Nezavisni Grci' deo koalicione vlade, malo je verovatno da će spor oko imena biti rešen. Za njih je neprihvatljiva čak i zvanična grčka pozicija o složenom imenu koje će sadržati i reč Makedonija", ocenjuje Tanis Dokos, direktor atinske nevladine organizacije Fondacija za evropsku i spoljnu politiku (ELIAMEP) u intervjuu za DW.

On kaže da je pozicija Sirize daleko umerenija, iako bi trebalo reći da je "tvrdokorni nacionalizam raširen kroz celokupni politički spektar".

S druge strana, utisak u Atini je da makedonski premijer Nikola Gruevski nikada nije ozbiljno razmišljao o kompromisnom rešenju i da žrtvuje dugoročne strateške interese svoje zemlje, kaže on.

Njegova pozicija da bilo koje rešenje mora biti potvrđeno na referendumu, zbog čega i Grčka mora da učini isto, iako zvuči razborito i demokratski, verovatno je u suštini pokušaj da se podrije moguće rešenje, kaže Dokos i dodaje da o međudržavnim ugovorima na tako osetljivim temama, treba da odluče vlada i parlament.

Ipak, obe strane rade na poboljšanju klime u odnosima i imaju veoma slične strateške interese.

Kocijas i Poposki juče su razgovarali o potencijalima za dalju saradnju u više sektora, kao što su privreda, turizam ili moguće povezivanje energetskih sektora dvaju suseda, kao i o vladavini prava u regionu, borbi protiv organizovanog kriminala i izbegličkoj krizi.

Obostrano je naglašeno da je potrebna veća saradnja da bi se napravilo sve što je moguće da se stvore bolji i humaniji uslovi za izbeglice koje se kreću ka Zapadnoj Evropi.

Ograda koju je Makedonija podigla na granici sa Grčkom, prema rečima Poposkog, privremenog je karaktera, jer makedonske vlasti smatraju da ograđivanje u Evropi nije dugoročno niti trajno rešenje problema sa izbeglicama.

Dokos kaže da je poseta Poposkog Grčkoj simboličan korak na putu ka normalizaciji odnosa.

"Susedne države, države koje imaju mnogo zajedničkih interesa, ali i briga o različitim pitanjima, moraju da učestalo kontaktiraju na različitim nivoima. U poslednje vreme ima više kontakata između nevladinih organizacija i to je pozitivan razvoj", naglašava on za nemački radio.