|
|
 |
|
|
Nasilje razara porodicu
|
Izvor: vecernje novosti
|
Datum: 05.11..2013
|
|
U poslednjih dvadesetak dana, u Srbije je razoreno oko petnaestak porodica. Iza tragičnih porodičnih događaja, ostalo je najmanje četrdesetoro dece - siročadi. Najmanje pet žena je ubijeno, isto toliko muževa je u pritvoru. U isto toliko slučajeva muževi su, nakon ubistva supruge, podigli ruku i na sebe i tako uništili svoje porodice!
Ove brojke, koje zvanična statistika ne zbraja na ovaj način, gotovo da nikoga u društvu nisu uzbudile. Samo policija i sudstvo nakon toga rade svoj posao. Socijalne ustanove, lokalne samouprave, razni društveni saveti, koje plaćamo iz naših poreza, ćute. Glasni su jedino kad ih mediji prozovu. Onda se brane i kao glavni štit ističu - društvenu i ekonomsku krizu. Kao da nisu plaćeni da i tokom nje deluju. Prirodno bi bilo da su tada angažovaniji i da imaju pravu sliku stanja i predloga gde treba pravovremeno da intervenišu, da razgovaraju, da porodicama koje su zapale u bilo kakvu krizu - pružaju pomoć.
Da su tako delovali svi oni, a i drugi društveni činioci, sigurno je da nezvanična statistika za prvih osam meseci ove godine ne bi bila tako crna. Samo u tom periodu ubijeno je najmanje 27 žena. Najveći broj njih usmrtili su bračni partneri. Broj slučajeva porodičnog nasilja koji su kao posledicu imali teške telesne povrede višestruko je veći. Zločini koji su odneli tako veliki broj života razorili su i mnoge porodice koje su ostale bez ćerki, majki, ili sestara.
Ubistva su najčešće kulminacija dugogodišnje torture koja se događa u domovima, a, kako kažu stručnjaci, krajnji okidač za to može biti ljubomora, alkoholizam, ali pre svih teška ekonomska situacija u koju zapada porodica u kojoj niko ne radi, a koja uz to treba da izdržava i decu.
Poslednje u nizu nasilja nad ženama i ubistavo u porodici dogodilo se tokom vikenda u Šapcu i Zrenjaninu. Zbog sumnje da je počinio teško ubistvo, šabačka kriminalistička policija je uhapsila Vladicu J. (27) iz ovog grada. On se tereti da je, sa više uboda nožem u grudi usmrtio Klariku Farkaš (41), takođe iz Šapca. Bogoljub S. iz sela Jarkova kod Zrenjanina trenutno se bori za život. On je zbog dugogodišnjih porodičnih nesuglasica, u subotu uveče seo u svoj kamion, polio sebe i vozilo benzinom i pretvorio se u buktinju. Članovi porodice su ga jedva ugasili. Lekari kažu da je u životnoj opasnosti, a u porodici su očajni jer je on koliko-toliko zarađivao da bi preživeli. Nekoliko dana pre toga, u Smederevu je Dragoljub M. hicem iz pištolja ubio svoju nevenčanu suprugu Oliveru S. (34) u dnevnoj sobi njene kuće. Nakon toga je aktivirao suzavac i pucao sebi u glavu. Samo posle ove tragedije dva maloletna deteta su postala siročići, a još dva su ostala bez oca. I mogle bi se, nažalost, nabrojati još mnoge takve porodične drame i tragedije.
Stručnjaci već godinama upozoravaju da je po učestalosti porodičnog nasilja naša zemlja na nezavidnom prvom mestu u regionu. Ipak, zasad se malo toga čini da bi se situacija promenila.
Prema rečima Vesne Stanojević, koordinatorke sigurnih kuća i direktorke Savetovališta protiv nasilja u porodici, glavni problem je što nasilnici retko kad budu adekvatno kažnjeni. A kada se dogodi tragedija, svi sležu ramenima.
- Nakon prijavljenog nasilja policija privede krivca, ali on najčešće bude pušten da se brani sa slobode. A kada dođe do presude, kazne često budu preblage i neadekvatne počinjenom zločinu - kaže Stanojevićeva. - Država mora da se ozbiljnije pozabavi ovim problemom, jer osim povremenih vesti u medijima ništa se ne preduzima po ovom pitanju.
Naša sagovornica kaže da preventivno može da se deluje samo ako se zna za problem, ali da nasilje često ostaje skriveno. Zbog toga svako ko primeti treba da prijavi nasilje u porodici kako bi moglo da se pravovremeno reaguje. Nažalost, prema statističkim podacima, policiji se prijavljuje samo 16,5 odsto slučajeva nasilja u porodici.
Za nasilje u porodici i ubistva ne može se naći opravdanje, ali psiholozi, sociolozi i kriminolozi tvrde da je „vatru podgrejala“ i ekonomska kriza, koja je spustila prag tolerancije stanovništva. Prema rečima kriminologa Zlatka Nikolića, u vremenu i društvu u kojem živimo, punom straha i neizvesnosti, dešavaju se i ovakva teška porodična nasilja.
- Problem je nastao zbog društveno-ekonomskih okolnosti, socijalne ugroženosti - nemaštine i nezaposlenosti - kaže Nikolić. - Ako se tome dodaju loši odnosi između roditelja i dece, nerešeni imovinski odnosi i alkoholizam, problem je još veći i samo je pitanje dana kada će neko od njih da „povuče okidač“.
Nasilje proizlazi i iz toga što se žena i danas, u svim svetskim kulturama i u savremenom i tradicionalnom društvu, tretira kao vlasništvo - smatra psiholog Milan Kostić.
- Muškarac nastoji da nametne svoju volju kroz udaranje, ali zapravo na taj način on pokazuje svoju nemoć. On torturom pokušava da uravnoteži odnos, pokušava da dobije smisao, ali upravo je suprotno jer nasilje nema smisla. On u neku ruku pokušava da preslika model koji je poneo iz svoje porodice gde je njegov otac bio glava u kući i gde je njegova reč bila poslednja. Ali, on je to mogao da uradi jer je on bio taj koji je donosio večeru na sto.
SIGURNA KUĆA
Često je najbolje rešenje da se izbegne tragedija da se pobegne od uzroka problema, a to je nasilnik. Zato su svim ženama koje trpe maltretiranje na raspolaganju sigurne kuće. Za ulazak u ovu ustanovu se ne prolazi nikakva posebna procedura.
Kada pričamo o rešenju, ovaj psiholog smatra da je potrebna agilnija i agresivnija pomoć društva, inistitucija ali i reakcija slabijeg pola.
- Ne mislim da je potreban novi feminizam, ali je potrebna žena koja neće dozvoliti teror, koja će se odreći iluzije na račun zaljubljenosti koju je imala na početku veze i koja će znati da nasilje koje trpi nije samo privremeno, a to će uraditi svojom voljom uz podršku društva i inistitucija - kaže Kostić i dodaje da mi nemamo pravi odgovor na bračnu svađu.
- Komšije pozovu policiju, policija kaže - pa dobro to je njegova supruga, neka je bije. Ne mislim da je rešenje problema zatvorska kazna, nego da se nasilnik postidi da naiđe na osudu sredine. Ne smemo da se mirimo sa tim i da se pravimo da ne vidimo šta se događa. Nasilnik je zato i postao takav jer nije naišao na reakciju sredine u kojoj živi, nego mu se gleda kroz prste.
BROJKE KOJE OPOMINJU
Svaka treća žena u Srbiji žrtva je fizičkog nasilja u porodici. Svaka druga žena u Srbiji je žrtva psihičkog nasilja, a svakog trećeg dana u medijima se izveštava o delu koje je posledica nasilja u porodici.
TRPE VIŠE NEGO PRE
Danas se o porodičnom nasilju priča, piše i analizira više nego u nekim ranijim periodima. Pa je pitanje da li je samo privid da danas žene trpe više batina nego što je to bio slučaj u prošlim vremenim. - Nekada je agresija bila skrivena, to je tačno, ali primetna agresija nije mogla da se sakrije. Kada žena izađe na ulicu sa modricom ispod oka, svako će to primetiti. Nasilje koje je bilo brutalno ne može da se sakrije od okoline. Činjenica je da danas nasilja u porodici i nasilja koje trpe žene ima više, međutim, moram da kažem da je to problem vrednosti porodice kao inistitucije - kaže Kostić.
B.H.- N.M.N.
|
|
|
|
