|
Preminuo Srđa Popović, simbol građanske Srbije
|
Izvor: rse
|
Datum: 29.10..2013
|
|
Ugledni advokat i intelektualac Srđa Popović preminuo je 29. oktobra u Beogradu u 76. godini.
Rođen je 1937. u Beogradu, u advokatskoj porodici. Proslavio se još sedamdesetih godina zastupanjem optuženih u političkim procesima. Branio je Dobricu Ćosića, Vuka Draškovića, Miću Popovića, Gojka Đogu, Mihajla Mihajlova, Leonida Šejku, Vojislava Šešelja, Mihaila Markovića, Dragoljuba Mićunovića, Nebojšu Popova, Kostu Čavoškoga, Dušana Makavejeva, Željka Ražnatovića Arkana, Franju Tuđmana, Vladimira Šeksa, Dobroslava Paragu, Ivana Zvonimira Čička...
U svetu je postao poznat već 1976. kada je došao na naslovnicu londonskog lista The Times gdje je o njemu kazano:"Popović je dugo žigosan čovek u Jugoslaviji, jer je jedan od hrabrih muškaraca i žena koji brane progonjene zbog njihovih uverenja.."
Nakon dolaska na vlast Slobodana Miloševića u Srbiji, Srđa Popović je postao jedan od njegovih velikih protivnika, odnosno jedan od prvih intelektualaca koji je na njega ukazao kao "veliku opasnost".
Godine 1989. je pokrenuo nezavisni nedeljnik "Vreme" u kome je zaposlio novinare koji su zbog protivljenja Miloševiću dobili otkaz u tadašnjim državnim medijima. Zbog toga, ali i kritike Miloševića, je često proglašavan izdajnikom srpstva, "jeretikom" i "zloduhom".
U novije vrijeme je kao zastupnik porodice ubijenog srpskog premijera Zorana Đinđića postao poznat kao najveći zagovornik teorije da se nije dogodio uspešan atentat, nego državni udar u Srbiji kojim je na vlast došao Vojislav Koštunica.
Profesor Filozofskog fakulteta i potpredsednik Skupštine Srbije iz redova opozicije Žarko Korać kaže da je Srđa Popović svojim radom na borbi za ljudska prava neizmerno zadužio Srbiju.
„Smrt Srđe Popovića je nenadoknadiv gubitak za Srbiju. Srđa je od svoje rane mladosti bio na onoj strani koja je najvažnija za Srbiju, najmanje cenjena, najmanje podržavana, opet od nje nam sve zavisi, a to je autentična, iskrena borba za ljudska prava. Još kao mlad čovek, on se tome u potpunosti posvetio. Sećam se kao student Filozofskog fakulteta, moji drugovi i drugarice su hapšeni i uvek se govorilo ’Doći će Srđa, on će da te brani besplatno, to će biti najbolja odbrana koju možeš da imaš’. I meni je za navek ostala ta slika mladog čoveka koji brani ljude za besmislene, u osnovi političke prekršaje, u ondašnjem režimu kada to nije bilo nimalo jednostavno. Ostao je posvećen toj borbi do samog kraja. Kad se vratio u zemlju 2001. godine, nastavio je to da radi.
Poslednji veliki proces u kojem je učestvovao i za koji se jako dobro pripremao je zastupanje porodice Zorana Đinđića, odnosno podnošenje tužbe u ime porodice protiv onih za koje je on smatrao da su politički organizatori tog ubistva", kazao je.
Dodaje da, kada se pogleda spisak ljudi koje je branio, da je to istorija političkih procesa u Jugoslaviji.
"Čini mi se da se to ne može više ni na koji način nadoknaditi. On ostavlja jednu neizmernu prazninu. Bio je jako zanimljiv sagovornik, bio je pametan i obrazovan čovek. Imao je jednu osobinu koja nije karakteristična za naše društvo – umeo je pažljivo da sluša i da ti vrlo razložno izloži svoj argument", rekao je Korać.
U intervjuu Radiju Slobodna Evropa 2012. godine Popović je rekao: "Negde krajem 80-tih, 90-tih mislim da smo mi kao nacija zalutali na jednu stranputicu i to sa plebisticarnom pogreškom. Tih godina sam išao od kuće do kancelarije i molio boga da nikoga ne sretnem jer ću se posvađati. To traje već 30 godina. Iz toga se ne izlazi nikakvom političkom akcijom."
"Ovde niko ne može da vam veruje da govorite samo u svoje ime jer je to neshvatljivo u ovoj sredini. Morate da budete neka grupa. Poželjno je još da budete zaverenička – ko stoji iza vas, šta vi hoćete. Živimo u jednom društvu i želim da komuniciram sa njim. Mislim da se tako gradi svest jednoga društva, što ćemo svi, ili bar oni koji imaju prilike da nešto kažu o tim javnim poslovima, da to kažu. Za mene je tu kraj moga angažmana."
|
