Kada jednom zakorači na put bez povratka, kako se unutar Evropske unije često govori o početku pretpristupnih pregovora za članstvo neke zemlje u EU, koliko će Srbija đonova da odere na toj trasi? Obaranje slovačkog rekorda od svega tri i po godine pregovaranja nikome se ne čini mogućim, a i hrvatskih šest godina deluju kao izazov.
Opštevažeće je gledište da je EU kiksnula kada je sa Rumunijom i Bugarskom okončala pregovore samo promenom tamošnjih zakona, a ne i proverom njihove primene, zbog čega se očekuje da će Brisel trenirati strogoću na svakoj sledećoj članici, bez izuzetka. A oštriji kriterijumi mogli bi da otegnu pregovore.
- Preambiciozno je očekivati da ćemo savladati put kao Slovačka i druge zemlje koje su primljene 2004, jer su tada i okolnosti bile drugačije. Treba težiti hrvatskoj dinamici pregovaranja - kaže, za "Novosti", Ognjen Mirić, zamenik direktora vladine Kancelarije za evropske integracije.
Ukazujući na to da ima zemalja kandidata koje ovaj status drže i po sedam, osam godina, a ne dobijaju datum za otpočinjanje pregovora kao Makedonija, ili Turska, koja je bez šanse da dobije datum, ekonomista Miroslav Prokopijević navodi nam da po pitanju dužine pregovora čvrstih granica nema.
- Od trenutka kada se potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) do učlanjenja u EU prođe od 8 do 12 godina. Kako smo mi taj sporazum potpisali pre četiri godine, to znači da nam predstoji od 4 do 8 godina pregovora. Tu, međutim, treba imati na umu da niti je EU ono što je nekad bila, niti ovde ima unutrašnjih reformi koje se očekuju - kaže Prokopijević.
Po njegovom mišljenju, u pravljenju potencijalnog "kalendara" uvek treba ukalkulisati i nepredviđene situcije, poput mogućnosti da neka od zemalja zateže pri ratifikaciji sporazuma. On navodi primer ratifikacije SSP koju Litvanija odlaže zbog ulaska Vuka Jeremića u borbu za predsednika Generalne skupštine UN protiv litvanskog kandidata.
Pod uslovom da se u junu odredi datum za početak pregovora Laslo Varga, zamenik predsednika skupštinskog Odbora za evropske integracije, očekuje da se u decembru, posle analize našeg zakonodavstva, odluči kada će "pasti" prva runda pregovora.
- Nije realno da Srbija kraće pregovara u odnosu na bilo koju državu pre nje, jer joj je i do sada za svaki korak u procesu integracija bilo potrebno duplo više vreme nego ostalima. Neće ovde biti ni slovačkog ni islandskog brzog scenarija, već sigurno šest do sedam godina pregovaranja - ocenjuje Varga.
Pogrešna je slika, ukazuje on, da će sve ići lako ako se reši kosovski problem, pa podseća na primer afere sa mlekom tokom koje se na jednostavan način pokazalo šta znače evrointegracije:
- Može se zakonom smanjiti nivo aflatoskina i propis uskladiti sa evropskim, ali to mora i da se primeni.
Kada se uđe u pregovarački proces, jedna od tema koja zaokuplja javnost u svakoj zemlji kandidatu su i pretpristupni fondovi EU kojima se pomaže ispunjavanje kriterijuma za članstvo, međutim, iskustva su pokazala da mnogi nisu uspeli da iskoriste za njih "rezervisan" novac. O Hrvatskoj, kojoj je sledovalo više od milijardu evra pomoći, govorilo se kao o zemlji koja ne zna da "uzme" novac EU. Da li je Srbija spremna da ne ponavlja greške svojih prethodnika?
Prokopijević kaže da se, po pravilu, uvek pojavljuju dva, tri ista razloga zbog kojih se fondovi ne isprazne do kraja. Ili ne postoje projekti, ili je posredi korupcija, ili se projekti ili neki njihov deo odbijaju iz tehničkih razloga. Kako će se ovde stvari razvijati, zavisiće umnogome, kaže on, od toga hoće li ministarstva angažovati dobre kadrove na izradi i realizaciji projekata, kao i hoće li borba protiv korupcije odmaći dalje od hapšenja.
Kao razloge zbog kojih neke zemlje nisu sasvim upotrebile namenjene fondove Mirić navodi i nerešenost imovinsko-pravnih odnosa, što je problem uočen i u Srbiji:
- Naša sreća u nesreći je što učimo iz iskustva drugih i pokušavamo da otklonimo probleme. Srbija, pri tom, ima oko 98 odsto iskorišćenosti fondova EU, po čemu je prva u regionu. Imamo 200 miliona evra na godišnjem nivou i to važi do kraja ove godine, a nadamo se da evropski budžet za period 2014-2020. godine neće kratiti ovu sumu.
O ČEMU SE PREGOVARA
Suština pregovora o pristupanju je usklađivanje nacionalnog zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU, što je potrebno ostvariti do trenutka stupanja u članstvo. Svaka država kandidat, dakle, dužna je da preuzme celu pravnu tekovinu EU i da se osposobi za njenu primenu, a ta tekovina je podeljena u 35 tematskih poglavlja koja se ujedno smatraju i poglavljima pregovora. Od države kandidata očekuje se da pokaže da li će moći u celosti da usvoji pravne tekovine EU po pojedinim poglavljima i uskladi uočene razlike ili će zatražiti prelazni period za potpuno usvajanje i sprovođenje nakon stupanja u punopravno članstvo.
CRNOGORSKI MODEL
Koliko može da potraje pregovarački maraton nezahvalno je licitirati, smatra Milica Delević, predsednik Odbora za evrointegracije u Skupštini Srbije, ali kaže da se naša zemlja pripremala za pregovore i da će dinamika zavisiti kako od spremnosti Srbije, tako i od spremnosti EU.
- Ono što se bude dešavalo tokom pregovora važnije je od samog članstva, jer i da sutra uđete u EU, ništa se ne menja, već promene nastaju na putu do nje - kaže nam Delevićeva i dodaje: - Verujem da će se sa Srbijom pregovarati po crnogorskom modelu, u kom su u prvi plan stavljena vladavina prava, borba protiv korupcije i osnovna prava.
